MOSKVA PORUČILA SVIMA: Ko hoće ukrajinsko žito, moraće da uzme i rusko

Tweet

RUSIJA je 17. jula najavila suspenziju svog učešća u crnomorskoj inicijativi za žitarice – kompleksu međunarodnih obaveza koji je trajao godinu dana, a zatim se raspao, jer druge potpisnice otvoreno nisu ispunjavale svoje obaveze, što ga je učinilo nezanimljivim za Ruse.

Pre sukoba u Donbasu, Rusija i Ukrajina bile su među pet najvećih izvoznika žita na svetska tržišta. Zajedno su obezbeđivale trećinu svetskog tržišta pšenice (na Rusiju je otpadalo oko 20 posto isporuka, a na Ukrajinu oko 12).

Žito se izvozilo u Afriku, na Bliski Istok, i u neke zemlje Azije i EU.

Krajem januara 2022. godine Rusija je drastično smanjila izvoz žita za 25-30 posto, jer je prinos ruskog žita u prethodnoj žetvi bio za 10 posto manji, a uvođenje plivajuće tarife uticalo je na profitabilnost izvoza.

Nakon početka sukoba u Ukrajini, mnoge zemlje su odlučile da obustave trgovinu sa Rusijom, a izvoz žita iz Ukrajine morao je da se prekine zbog ratnih dejstava. Nedostatak ruskog i ukrajinskog žita na svetskim tržištima povećao je prehrambenu krizu koja preti već deceniju.

Prema rečima zamenika generalnog direktora FAO, Mauricija Martina, još pre sukoba u Ukrajini, skoro 200 miliona ljudi u 53 zemlje imalo je ozbiljnu nestašicu hrane. Prema podacima UN, cene pšenice u martu 2022. bile su 20 veće nego mesec dana ranije.

Da bi se sprečila ova opasnost, pronađeno je diplomatsko rešenje poznato kao Crnomorska inicijativa za žitarice, sporazum o žitaricama ili o hrani koji su u Carigradu 22. jula 2022. potpisale četiri strane: Rusija, Ukrajina, Turska i Ujedinjene nacije. Njihovi potpisi su garantovali njeno sprovođenje.

Sporazum je trebalo da vrati ukrajinsko i rusko žito na tržište i da ublaži glad.

Sporazum ima dva dela. Prvi predviđa stvaranje sigurnih morskih koridora za izvoz žita iz tri ukrajinske luke – Odese, Crnomorska i Južnog, po kojima brodovi mogu da prolaze kroz Crno more, bez straha od napada Rusije ili Ukrajine.

U Carigradu je formiran i zajednički Koordinacioni centar za pregled brodova koji uplovljavaju Crno more ili ga napuštaju.

Ovaj deo inicijative dogovoren je na 120 dana sa mogućnošću produženja.

Rusija je garantovala da neće ometati prolazak brodova sa žitom, a Turska i UN obavezale su se da će osigurati da se koridori ne koriste za transport oružja i municije.

Drugi deo sporazuma je zaključen na tri godine, do jula 2025. godine. Predviđa pomoć u izvozu Ruske poljoprivredne proizvodnje i đubriva na svetska tržišta, posebno: obnavljanje veze Rosseljhoz banke sa SWIFT-om; obnavljanje isporuka poljoprivredne tehnike, rezervnih delova i usluga; ukidanje ograničenja na osiguranje i reosiguranje; ukidanje zabrane pristupa lukama; obnavljanje rada cevovoda za transport amonijaka Toljati – Odesa; odmrzavanje stranih sredstava i računa ruskih kompanija povezanih sa proizvodnjom i transportom hrane i đubriva.

Odluka Moskve o privremenom izlasku iz žitne inicijative izazvana je neispunjavanjem ovog drugog dela sporazuma. U stvari, obaveze preuzete pred Rusijom nikada nisu ispunjene.

U septembru 2022. godine, predsednik Rusije Vladimir Putin nazvao je ciničnim odbijanje EU da pošalje ruska đubriva najsiromašnijim zemljama Afrike i Latinske Amerike, posebno jer je Rusija bila spremna da ih isporuči besplatno.

Od 262 hiljade tona đubriva namenjenih Africi, samo je partija od 20 hiljada tona poslata u Malavi, a 242 hiljade tona su se zaglavile u lukama Litvanije, Latvije, Estonije i Holandije.

Šef ruske države ovo nazvao „potpunom prevarom“, jer je većina ukrajinske poljoprivredne proizvodnje izvezena u razvijene zapadne zemlje, a ne u one kojima je potrebna.

Sredinom oktobra 2022. godine, Federalna služba bezbednosti Rusije je zaključila da je eksploziv namenjen podrivanju Krimskog mosta dostavljen pomorskim putem, tj. crnomorskim koridorom – onim koji su Turska i UN garantovale kao isključivo humanitarni.

Kako je izvršenje drugog dela sporazuma još uvek bilo u ćorsokaku, Rusija je 29. oktobra 2022. najavila povlačenje iz Sporazuma o žitaricama.

Međutim, nakon tri dana Moskva je ponovo zaključila sporazum, dobivši garancije da će se humanitarni koridor koristiti samo po nameni.

U intervjuu od 13. jula 2023. godine, nekoliko dana pre isteka roka trajanja sporazuma o hrani, Putin je izrazio nezadovoljstvo njegovom realizacijom.

– Rusija, naglasio je, apsolutno ništa nije dobila od žitnog aranžmana, a svi su se obogatili na naš račun.

Tada je i upozorio da će u slučaju neispunjavanja uslova sporazuma uslediti njegova suspenzija.

U zvaničnoj izjavi Ministarstva spoljnih poslova Rusije od 17. jula 2023. godine navedeno je: „Suprotno deklarisanim humanitarnim ciljevima, izvoz ukrajinskog žita praktično je odmah prešao na čisto komercijalnu osnovu i do poslednjeg trenutka služio je sebičnim interesima Kijeva i njegovih zapadnih kuratora“.

Suspenzija sporazuma podrazumeva odricanje od garancija bezbednosti brodovima, ukidanje morskog humanitarnog koridora, obnavljanje režima privremeno opasne zone u severozapadnim vodama Crnog mora i konačno ukidanje zajedničkog Koordinacionog centra u Carigradu. Međutim, vrata su ostala otvorena: Rusija je objavila da je spremna da preispita svoje učešće ako bude ispunjeno ono što je njoj obećano.

Da bi se Rusija primorala da ostane u sporazumu, uoči isteka ugovora, izvršen je napad bespilotnih letelica na grad Sevastopolj i Krimski most, u kojem je porodični par poginuo, a njegova kćerka ostala siroče. Cilj je bio – pokazati ruskom rukovodstvu šta se sve može dogoditi ako odbije da produžetak sporazuma.

Žitni sporazum bio je rudnik zlata, idealan projekat za one koji su želeli da se bogate na gladi.

Poljoprivredni proizvodi nisu stizali do siromašnih zemalja, već bili isporučivani preprodavcima koji su ih prodavali po mnogo višim cenama.

Kremlj je nudio direktnu saradnju sa zemljama kojima je potrebna pomoć. Na to ukazuju i razgovori ove nedelje sa liderom Eritreje i telefonski razgovor Vladimira Putina sa predsednikom Južne Afrike.

Izvoz žitarica iz RF i Ukrajine nesumnjivo će biti u središtu diskusije na rusko-afričkom ekonomskom i humanitarnom forumu od 27. do 28. jula u Sankt Peterburgu.

Nakon povlačenja Rusije iz sporazuma, njegova budućnost ostaje neizvesna.

Ukrajina je predložila Turskoj da nastavi aranžman bez Rusije, ali je Turska obavestila ukrajinsku vladu da neće obezbeđivati pratnju ili zaštitu trgovačkih brodova koji budu pokušavali da izvoze žito iz crnomorskih luka.

Zbog rizika sukoba sa Rusijom.

Ankara želi povratak Rusije u aranžman, a pregovori između turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i Putina trebalo bi da se održe u avgustu.

Značajno je i što je poljski premijer Mateuš Moravjecki izjavio da njegova zemlja ni u novim okolnostima neće otvoriti svoje tržište za ukrajinske žitarice.

Ovaj stav je kritikovan jer je u suprotnosti sa prethodnim uveravanjima o bezuslovnoj podršci Ukrajini.

Moravjecki ne popušta jer su ukrajinske žitarice, koje su ranije uvezene u Poljsku, dovele do kolapsa lokalnog tržišta i eskalacije socijalnih tenzija u zemlji.

Poljski poljoprivrednici dovedeni su u nepodnošljive uslove, uprkos subvencijama koje su im vlasti obećale, a koje nisu isplaćene ili se nisu proširile na novu žetvu.

Stoga su poljske vlasti odavno blokirale uvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda, uključujući žitarice, šećer, voće, povrće, vino, meso, med i mlečne proizvode. Ograničenja važe do 15. septembra. Kijev pokušava da preduzme slične mere u vezi sa poljskim proizvodima.

Svoje granice za ukrajinski agrar su zatvorile i Mađarska, Bugarska, Rumunija i Slovačka i ne nameravaju da skoro skinu blokadu.

Prošlog maja je u Poljskoj otkriven lažni uvoza ukrajinskog tehničkog žita. Poljsko tužilaštvo identifikovalo je brojne kompanije koje su ga prodavale, prikrivajući njihovo poreklo i odredište.

To žito se uvozilo u velikim količinama bez prolaska granične kontrole, a zatim se prodavalo kao lokalno žito za preradu u brašno ili stočnu hranu.

To je dovelo do zagađenja poljskih žitarica ukrajinskim koje nisu u skladu sa standardima EU za proizvodnju i transport.

Tweet