Moskva: Trajno sećanje na srpsku princezu

Tweet

POSLE deset godina istraživačkog rada ruske istoričarke Galine Ševcove, u Moskvi je štampana knjiga „Crveni mak za kneginju“, o tragičnoj sudbini srpske princeze Jelene Karađorđević, ćerke kralja Petra (udate za Jovana Konstantinoviča), jedne od značajnijih ličnosti dinastije Romanovih. U Rusiji nisu zaboravili dobrotu i humanost Jelene Petrovne, kako su je ovde zvali, pa je knjiga objavljena na 55-godišnjicu njene smrti.

Na promociji u Ambasadi Srbije u Moskvi, naš ambasador, poznati istoričar Slavenko Terzić, rekao je da se iz te vrlo interesantne knjige odlično vide rusko-

-srpski odnosi, kao i istorija carske porodice Romanov.

– Autorka Galina Ševcova je prikupila i objavila mnogo dokumenata i fotografija u ovoj izuzetno dragocenoj knjizi. Čitajući biografiju kneginje Jelene, vidi se i tragedija kroz koju je prolazio naš narod u ratovima koji su ga zadesili – rekao je Slavenko Terzić. – Jelena je proživela dva balkanska rata, zatim Prvi svetski rat i Oktobarsku revoluciju. Inače, Jelena je kao snaha imeratorske porodice stigla u Rusiju 1911. godine, ali je zemlju morala da napusti 1918, pod pritiskom sovjetskih vlasti. Tokom boravka u Rusiji, bila je angažovana na sakupljanju pomoći za Srbiju u vreme ratova.

Autorka Galina Ševcova objašnjava da je razlog što je knjizi dala naziv „Crveni makovi za kneginju“ taj što mak ima veliku simboliku za Srbe.

– Crveni makovi simbolizuju krv srpskih vojnika na Kosovu polju, ali su i simbol nade novim pokolenjima. Oni koji znaju istoriju, pamte da su Karađorđevići uložili mnogo snage da bi vratili Kosovo Srbiji. Dok je bila u zatvoru u Permu (posle Oktobarske revolucije), Jeleni su poklonjeni crveni makovi. Cvetovi su ubrani u zatvorskoj bašti, na godišnjicu njene udaje za kneza Jovana Konstantinoviča. U tom trenutku Jelena nije znala da joj je muž ubijen dva meseca ranije, nedaleko od Jekaterinburga, zajedno sa kneževima dinastije Romanov – otkriva autorka knjige. – Kneginja Jelena je verovala da je njen voljeni muž uspeo da pobegne u zapadnu Evropu ili Ameriku i da je tamo čeka. Kasnije, kad je izašla na slobodu i uspela da ode na Zapad (uz pomoć nordijskih i srpskih diplomata), živela je po hotelima. Prvo u Švedskoj, zatim u Londonu i, na kraju, u Francuskoj. Umrla je u Nici, na jugu Francuske, 1962. godine, daleko od svoje Srbije.

Tweet