Може бити само један

Može biti samo jedan

9 januara 2016

KESIC djoko 43Piše: Đoko Kesić

Punih 55 godina živeli smo u Titovoj komunističkoj jednopartijskoj diktaturi, učili, školovali se, spremali se za demokratiju. Danas živimo u nedovršenoj demokratiji i spremamo se za jednopartijski SNS totalitarizam.Ova beogradska anegdota ne mora i svakako nije prava mera stvari na našem političkom bunjištu, ali negde nameće pitanje:Mora li svaka vlast u Srbiji ići pogrešnim putem?

Premijer Vučić još ima dilemu da li će ove godine biti vanrednih parlamentarnih izbora, kojima on “nije rad”, ali nije isključeno da će ga političke okolnosti naterati da ih ipak bude. Slutim da iza ove priče stoji ono ne malo Vučićevo političko iskustvo, koje ga tera da obezbedi sebi siguran put sa što manje loma. Sve će se završiti čuvenom filmskom replikom „Može biti samo jedan“. Politički razlaz Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića se sve teže prikriva, i de fakto Nikolić je danas Vučićev najozbiljniji politički protivnik.

Vučić bi da izbegne taj otvoreni sukob, a ni Toma nije rad da sve eskalira. Mogu li se dogovoriti? Ne verujem. Najpre iz razloga što je njihov razlaz stara srpska priča o oceubistvu kao primarnom genetskom političkom kodu.

Drugi razlog je važniji:Nikolić je kao predsednik Srbije liči na olinjalu sivu pozorišnu pojavu iz bivših vremena, a Vučić sa svim svojim manama i vrlinama će još dugo trajati. Ali i Nikolić bi da traje još, da predsednikuje, traži dil sa Vučićem:Podrži ti mene za predsednika, a ja ću tebe za premijera.

Vučić ne pristaje na tu trgovinu, rado bi da isprati Tomu u Bajčetinu, da tamo peče rakiju i da ga nekako namiri.

Ali, ćorav je to posao.Jesu predsednički izbori 2017. A Toma je već počeo kampanju. Najpre izjavljuje da ne veruje u sveistinitost poligrafske mašine, a Vučić se u tu mašinu kune, poručuje Filipu Vujanoviću “Ne maltretirajte više Srbe u Crnoj Gori”, a Vučić i Milo kao nokat i meso, Nikolić otvoreno podržava Dodikovu politiku u RS a Vučić sve tamošnje politike zvanično drži na distance,…

Prosta logika bi zaključila da je politička moć predsednika Nikolića danas jedva veća od PUPS-a, ta logika ima mnogo vrlina, ali je pogrešna.Gde je onda problem Srbije i nih dvojice? Suština njihove nesanice je u tome što Srpska napredna stranka danas ima više članova nego sve druge političke stranke u Srbiji zajedno, i ima brojnije članstvo nego svi sindikati u Srbiji, a sindikata ima ih toliko. SNS i dalje raste, kao kvasac u TV reklami.


Tu počinje dramski zaplet koji će tresti političku Srbiju u narednim godinama. U političke stranke ,odavno već, ne ulaze ljudi zbog ideologije, državotvornog programa i drugih trica i kučina. Članstvo se upisuje zbog lukreativnih poslova. Ali, ako se u SNS upisalo više od pola političke Srbije, onda je to mala bara mnogo krokodila. Jednostavno nema mesa za sve gladne vukove u toj šumi, a na toj matrici su pukle mnoge političke partije u Srbiji, i u tom trejding kupleraju pukla je i Srbija više outa. U tom galimatijasu državu ne vode ni Vlada ni predsednik, njom upravlja rulja razularenih gladnih tajkuna, secikesa, varajića, kriminalaca svih fela. Pošto će mnogi vajni naprednjaci ostati praznih ruku, a pride Tomo izvisi za još jedan mandate, on će pocepati stranku, za njim će poći sve gladne “vučje čeljusti”. Idealan početak za pravi radikalski rat kakav ni vojvoda Šešelj ne bi mogao da domisli. Vučić i Nikolić znaju sve jedan o drugom, pa još i to što su sadašnje njihove politike apsoluto ranjive i nedosledne.
Nikolićevo predsednikovanje je vodvilj iz plakara, a Vučićevi ekonomski uspesi poput onog da će Srbija u 2016. izgraditi auto puteva više nego EU, šuplji su ko švajcarski sir. To je tačno, jer EU je taj posao davno završila. Nikolićevi savetnici i kabinet u celini je kolorit koji može da razmeste samo on i cunami. Neki Vučićevi ministri, savetnici i tajni savetnici su društvo koje pristojan svet ne bi pustio ni u dvorište.

I jedan i drugi svojim činjenjem dižu sebe i svoj ego u nebeske visine a razaraju i onako krhke državne institucije.

Mogao bi to biti kraj bajke za naivne, u koju su još verovali Nikolić i Vučić. Ako su oni zaista verovali?

(Pravda)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *