Može li čovek danas da živi bez novca?!

Može li čovek danas da živi bez novca?!

27 jula 2013

Sasa Miric2Piše: Saša Mirić

Može li čovek u današnje vreme da živi bez novca?! Naravno, odgovor na ovo „provokativno“ i „bolno“ pitanje je negativan jer živimo u modernom društvu u kojem novac znači sve – sreću, zdravlje, bolji društveni status, privilegije… Izgleda da onaj ko ima novac ima sve, a ko ga nema – nema ništa! Zato je danas veoma teško naći čoveka kome novac nije važniji od svih drugih važnih stvari u životu. Dakle, postali smo robovi prokletih para!

Jednom je jedan filozof rekao: „Novac koji čovek ima je oružje slobode, a novac za kojim čovek trči je oružje ropstva!“ Nažalost, s obzirom na to da živimo na istorijski siromašnom podneblju gde vrednosti kroz vreme nisu akumulirane u okviru porodica, organizacija ili država, nego su rasipane i otimane, današnje generacije „Balkanaca“ primorane su da trče za novcem što nas čini robovima onih koji novac imaju. Jednostavno, opšteprihvaćeni sistem vrednosti i društveni obrazac po kojima živi nekoliko poslednjih generacija na ovim prostorima, primorava svakog pojedinca i porodicu da prihvati ropstvo kao jedini način za puki biološki opstanak.

Da li mora da bude baš tako?! Da li neko sme da se suprotstavi i kaže: „Neću da budem rob. Ne treba mi novac. Želim da budem slobodan.“ Neko takav odmah bi se našao u velikim problemima jer za hranu, kuće, stanove, struju, vodu, telefone, televizore, kompjutere, modernu odeću, obuću, vrtiće, škole, fakultete, automobile, kamione, rolere, hotele, vikend putovanja, zimovanja, letovanja i ostale potrebe savremenog čovega potreban je – novac, novac, novac… Dakle, da bi čovek danas bio slobodan, morao bi da se odrekne svega toga. Naravno, nije to nemoguće i verovatno neki „vukovi samotnjaci“ uspevaju tako da žive. Ali, šta je sa porodicama?! Većina onih koji danas teškom mukom zarađuju da bi sebi i svojoj deci obezbedili ono što ih čini „normalnom i prosečnom porodicom“, verovatno bi najradije pobegli u „samotnjake“, da malo odmore dušu i telo. Ali, ne ide to! Skoro niko nije dovoljno hrabar i spreman da prihvati da se njegova deca razlikuju od većine, da zameni prividnu sreću u modernim stanovima i kućama, u modernim gradovima, i sitna moderna „pomagala za zabavu i sreću“, za duševni mir i slobodu u nekoj prirodnom ambijentu, daleko od svih pritisaka modernog društva.

Realno, teško je ostvariti ovaj „utopijski beg“ od realnosti. Ali, umesto toga, svi mi obični smrtnici treba da razmislimo da li su nam potrebne sve te „moderne navike“ i koliko nas takav život zaista čini srećnim. Treba i da se setimo kako su živeli naši bake i dede pre samo nekoliko decenija, sa mnogo manje novca nego što ljudi danas imaju, pa da pokušamo da nađemo „zlatnu sredinu“ – da svi ne „popucamo“!

Jer, i čuveni Albert Ajnštajn jednom je rekao da „najbolje stvari u životu nisu one koje se mogu dobiti novcem“.

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *