Može li neko da kaže dosta ljudima koji su upropastili srpski fudbal?

Može li neko da kaže dosta ljudima koji su upropastili srpski fudbal?

23 марта 2013

Karadzic-MihajlovicNekad smo bili „evropski Brazilci“, kod Ilije Petkovića umeli smo da budemo veliki fudbalski ratnici, kod Radomira Antića nekad i pravi umetnici, tim koji gazi i igra za uživanje. A danas smo nula! Velika nula! Dotakli smo dno. Da nije bilo nesrećnog Velsa, kojem je u Novom Sadu napunjena mreža (6:1), ne bismo dali ni gol u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Nekad smo govorili „Dobro došli u zemlju košarke“, sad slobodno možemo da kažemo „Dobro došli u zemlju fudbalskih liliputanaca“!

Može li neko u ovoj Srbiji da kaže već jednom dosta ljudima koji su nam fudbal gurnuli u provaliju i pozove ih na odgovornost? Da li je Tomislav Karadžić jači od svih u Srbiji? Čovek ostaje, smenjujući kad i koga hoće, dok mu niko ništa ne može jer se okružio glasačkom mašinom u sistemu koji mu omogućava da vlada srpskim fudbalom koliko god hoće, bez obzira na rezultate. A u Zagrebu smo odigrali četvrtu od pet utakmica u ovim kvalifikacijama na kojima nismo postigli gol!

„Nismo zadovoljni igrama reprezentacije od završetka kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi. Mislimo da nivo kvaliteta igre, kao i prilaz igri i ovakvo vođenje zbog kazne ne odgovaraju potencijalu i kvalitetu koji imamo. Naš selektor mora da živi ovde i da radi svaki dan“, poručio je Karadžić, između ostalog, kada je uz pomoć klimoglavaca odlučio da smeni Radomira Antića. Sad baš imamo nivo igre, prosto smo oduševljeni, a i selektor nam nije u Italiji, već po Srbiji radi i šparta svakodnevno.

Od tada smo krenuli u ponor. Sa Vladimirom Petrovićem lekciju nam je držala čak i Estonija, svi znamo dokle smo stigli sa Sinišom Mihajlovićem. Tek smo na pola kvalifikacija, a već smo rekli zbogom Brazilu. I to porazom od velikog rivala Hrvatske, da više boli. Srpski selektor već je nekoliko puta bahato poručio da neće da podnese ostavku. Ne sumnjamo da na odlazak ne pomišlja ni „tata“ srpskog fudbala. A valjda u Srbiji postoji neko ko bi morao da mu kaže da je dosta bilo, fudbal nam je dotakao dno – Karadžiću, vreme je za rastanak…

I Karadžić i Mihajlović od početka bezuspešno pokušavaju da „prodaju“ priču o podmlađivanju nacionalnog tima. Navijače zanimaju rezultati, a njih nema. Naređali smo tri poraza u kvalifikacijama, Brazil možemo samo da sanjamo, a niko da preuzme odgovornost. Umesto da ih uči igranju fudbala, selektor je svu pažnju usmerio ka himni. Zbog toga u Zagrebu nismo imali Adema Ljajića, dok iz raznih razloga nije bilo: Nemanje Matića, Miloša Krasića, Milana Jovanovića, Boška Jankovića, Nikole Žigića, Miloša Ninkovića… I baš NIKO ne može da me ubedi da Žigić ne bi bio bolji od bilo kojeg od pozvanih napadača.

Neki selektorovi potezi kod mnogih izazivaju pravi bes. Čini se, ponekad, kao da se Mihajlović svima smeje u lice. To je učinio i izborom startne postave za veliku bitku sa Hrvatima. Matić je ostavljen u Portugaliji, dok šansu u jednoj takvoj utakmici dobijaju fudbaleri koji su možda eventualno budućnost srpske reprezentacije, ali sadašnjost nisu ni pod razno. Ali, može se Mihajloviću. Omogućio mu je Karadžić da radi šta hoće bez bilo kakve odgovornosti. Mnogi misle da su odavno preterali svaku meru, a sada je valjda svima dosta.

Nismo gledali „orlove“ u Poljskoj i Ukrajini prošlog leta, nećemo ih videti ni u Brazilu 2014. A dokle ćemo morati da gledamo Mihajlovića i Karadžića? Ko će da odgovara za to što nam fudbal ponovo ostaje bez ogromnog novca koji donosi plasman na SP? Neki kažu da je Antić bio preskup, a neka nam Karadžić kaže bilans u kasi sa njim dok je bio na klupi Srbije i finansijsku situaciju posle njegove smene.

Definitivno je krajnje vreme da neko nešto radikalno promeni u srpskom fudbalu…

(Arsenije Šoškić – sportal.rs)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u