Може ли Русија казнити Украјину за диверзије на Криму?

Može li Rusija kazniti Ukrajinu za diverzije na Krimu?

4 novembra 2017

Na Krimu su praktično istovremeno oštećena dva gasovoda i jedan dalekovod. Malo ko sumnja da se radilo diverzijama i da su diverzanti stigli iz Ukrajine. Može li Rusija kazniti Ukrajinu za diverzije na Krimu? Može.

Pored jedinica razmeštenih na svom jugu (stižu brzo u Ukrajinu preko Rostova ili Kerčenskog moreuza), Rusija je tokom dve poslednje godine postavila i dve nove armije, od kojih je jedna – tenkovska. A štab takve armije je organ koji rukovodi dubokom operacijom. Uostalom, tenkovska armija je ofanzivna formacija koja je u stanju da za samo koji dan izbije na Dnjepar – ako dobije takvu naredbu.

Rusija na Krimu ima 40-50 hiljada vojnika, plus Crnomorsku ratnu flotu pojačanu sa desetak novih brodova i podmornica.

Ruska armija je 2014-te, praktično samo komandoskim jedinicama, za par dana neutralisala celu ukrajinsku vojnu grupaciju na poluostrvu, uprkos tome što se Ukrajina bezmalo 25 godina spremala za odbranu Krima. I to: upravo od Rusije.

Moskva samo na Krimu ima (zajedno sa mornaricom) više od 100.000 vojnika i oficira.

Ako se ovome pridodaju armije Donjecke i Luganske Republike – a to je 35.000 ljudi pod oružjem, pri čemu taj broj može biti brzo udvostručen – jasno je da Rusija i DNR i LNR mogu brzo u borbu ubaciti oko 200.000 ljudi.

Ako se uzme u obzir apsolutna tehnička superiornost ruske armije – to bi trebalo da bude dovoljno da ceo „posao“ protiv Ukrajine bude završen za nedelju ili dve. Naravno, treba imati u vidu da bi bilo potrebno određeno vreme da se očiste veliki gradovi, u kojima je moguća pojava gradske gerile, i za likvidaciju malih mobilnih bandi po selima.

Zato bi osnovno pitanje bilo: šta dalje raditi sa ljudima i teritorijom?

Radi „kažnjavanja Ukrajine“, Rusija bi morala da uništi njene oružane snage i sistem upravljanja, a bez mogućnosti da odmah stvori novi sistem. A to bi značilo ponavljanje onoga što su Amerikanci napravili u Iraku.

Nezavisno od svega – nećemo još dugo čekati na konačno rešavanje „ukrajinskog pitanja“.

Već 2019. treba da profunkcionišu gasovodi „Severni tok-2“ i „Turski tok“!

To će odmah potpuno nivelisati ostatke prihoda kijevskog državnog budžeta i – što je još važnije – ostatke značaja Ukrajine u globalnoj i evropskoj politici..

Istina, u svemu postoji i jedno „ali“.

Nekada sam pisao da nam za sve fali godina ili dve. Međutim, kijevski režim sada pokazuje takvu nesposobnost za život da rizikuje da ne dobaci ni do 2018-te, a kamoli do 2019-te.

U tom slučaju bi vlast Rusije morala da donosi netipične odluke „u hodu“. Smatram da je ona za to sposobna.

(fakti.org/ Rostislav Išćenko)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Velika Metla says:

    Upoređivati Ukrajinu s Irakom je po meni baš nepotrebno! Čemerikanci nemaju milione svojih "sunarodnika" u Iraku,nego nekoliko hiljada svojih slugu,kao što ima Rusija u Ukrajini! I Rusija ne ide u Ukrajinu po prirodne resurse,naftu i gas,kao što su otišli Čemerikanci u Iraku i Libiji naravno! Razlike su velike,stoga je i neuporedivo!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *