Može li Svetska banka da zakrpi srpski minus

Tweet

Minus u državnoj kasi ove godine pre možemo da popunimo uz pomoć Svetske banke, nego parama Međunarodnog monetarnog fonda – najavio je juče Mlađan Dinkić, ministar finansija. Po njemu, nije realno da Srbija do kraja 2013. godine sklopi aranžman s MMF-om, ali zato postoje izgledi za sklapanje aranžmana sa Svetskom bankom.

Dinkić je na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, kako prenose agencije, kazao da MMF smatra da treba smanjiti penzije i plate u javnom sektoru, što je Vlada Srbije odbacila.

Kako je istakao Dinkić, Svetska banka podržava najavljene strukturne reforme u Srbiji, i on očekuje da se s tom finansijskom institucijom sklopi aranžman koji će biti podrška reformi javnog sektora i omogućiće jeftino finansiranje deficita budžeta. O sklapanju takvog aranžmana on je prošle nedelje u Beogradu razgovarao s predstavnicima Svetske banke, a najavio je da će razgovori biti nastavljeni u narednim nedeljama.

Ovakva najava primljena je, međutim, s rezervom. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić smatra da se Svetska banka nije često odlučivala da daje bezuslovne kredite za popunu budžeta.

– Oni prvenstveno finansiraju konkretne infrastrukturne projekte, a kada daju novac u budžet, traže pozitivnu ocenu ekonomske politike određene zemlje od MMF-a. Drugim rečima, da bi Srbija dobila kredit od Svetske banke za finansiranje budžetskog deficita neophodna je ocena MMF da će se fiskalni deficit u narednoj godini smanjiti sa ovogodišnjih 5,5-6 na minimum 3,5 odsto BDP-a – kaže Arsić.

Prema dosadašnjem iskustvu, Svetska banka je odobravala povoljne zajmove u iznosu od nekoliko stotina miliona dolara, ali ne i veće iznose. Za popunu minusa u kasi u narednoj godini potrebno nam je nekoliko milijardi evra što za novonastali deficit što za finansiranje dospelih dugova.

– Fiskalni deficit u narednoj godini sigurno će iznositi preko milijardu evra, a osim toga, neophodan je znatno veći iznos sredstava za refinansiranje kredita koji će dospeti u narednoj godini. Samo manji deo finansijskih potreba države u narednoj godini moguće je pokriti eventualnim kreditom Svetske banke i neiskorišćenim delom ruskog kredita. Veći deo sredstava za finansiranje fiskalnog deficita i otplatu dospelih kredita država će morati da obezbedi na finansijskom tržištu. Međutim zaduživanje na finansijskom tržištu verovatno će biti skuplje, a u slučaju Srbije nije izvesno da li će biti i moguće, ako se na dobije bar pozitivna ocene ekonomske politike od strane MMF – smatra Arsić.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić smatra da nije realno da se problem budžetskog deficita rešava kreditom Svetske banke iz prostog razloga što ona za Srbiju opredeljuje godišnje mala sredstva. Za ovu godinu to je tek oko 250 miliona dolara koje mi, inače, ne uspevamo da uzmemo iz raznih razloga.

– Svetska banka i MMF su institucije blizanci i ocena MMF-a je vrsta garancije koju Svetska banka traži. Iz ministrovog izlaganja nije dovoljno jasno da li bi takav zajam bio za ciljne reforme ili popunu budžeta. I predstavnik Svetske banke u Srbiji Lu Brefor je sam izjavio da kada se pare odobre budžetu njihov trag ne može da se prati. One mogu biti utrošene i za reforme, ali i za isplatu plata i penzija – kaže Nikolić.

Po njemu ne mogu se prihvatiti ocene ministra finansija da u junu imamo najniži deficit, jer to u stvarnosti znači samo to da su obaveze odložene za kasnije.

(Politika)

Tweet