Мозговоја убили амерички командоси који су заробили Садама Хусеина?

Mozgovoja ubili američki komandosi koji su zarobili Sadama Huseina?

7 juna 2015

Navy SEAL photo downloadsPišu: Aleksandar Sitnikov i Anton Mardasov

Postoji mogućnost da u Ukrajini deluje grupa koja je u Iraku zarobila Sadama Huseina.

Još 2008. godine, britanski analitičar za obaveštajne i bezbedonosne probleme, Glenmor Trener-Harvi, govoreći o elitnim američkim specijalnim snagama, izjavio je da u SAD postoji grupa orijentisana isključivo na likvidaciju tuđih vojnih komandanata na terenu.

„U Avganistanu je po prvi put primenjena tzv. jedinica Task Force 121 – grupa specijalaca predvođena operativcima CIA. Odred je izveo vrlo efikasne specijalne operacije – objasnio je on. – Da li se ove jedinice koriste protiv Rusije? Pa, između nas sada nema sukoba ili neprijateljstva, tako da nema razloga za korišćenje ovih snaga“.

Ovo je rečeno, podsećamo, pre sedam godina. Danas su odnosi između Zapada u liku SAD i Rusije postali toliko zagrejani da stručna javnost govori o početku drugog „hladnog rata“ – CW2 (kako ga već obeležavaju američki mediji). Kao što je poznato, prošli „hladni rat“ između Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država bio je praćen ne samo neprijateljskom retorikom i ekonomskim pritiskom, već tajnim operacijama specijalnih službi.

Očigledno, i CW2 će postati, a možda je već postao arena za borbu američkih i ruskih obaveštajnih službi – bilo da je to u Siriji, Iraku, Jemenu ili u Ukrajini. Ne treba isključiti mogućnost da jedinica za specijalne operacije, koju pominje Glenmor Trener-Harvi, sada deluje nedaleko od naših granica.

Šta je ustvari TF121?

Počnimo od činjenice da je ciljna grupa Task Force 121 formirana od najboljih boraca Task Force 5 („Avganistanci“) i Task Force 20 („Iračani“) po posebnoj naredbi bivšeg predsednika SAD Džordža Buša.

Suočen sa ozbiljnim izazovima u borbi protiv baasitskih ustanika, američki predsednik je odobrio tajni rat specijalnih snaga u Iraku. U jednom intervjuu je rekao da je glavni cilj nove specijalne jedinice – „likvidacija komandanata na terenu“. Na pitanje novinara, ko je autor te ideje, Buš je odgovorio – ministar odbrane Donald Ramsfeld.

Zaista, Ramsfeld je učinio sve kako bi u TF121 ušli najbolji borci Delta Force i Navy Seals, kao i najiskusniji operativci CIA.

Pripadnicima ove specijalne jedinice je garantovan krivični imuniteta u vezi sa mogućim kršenjima ljudskih prava. Na raspolaganje im je stavljen jedan od tajnih zatvora, do tada kontrolisan od Ministarstva pravde SAD.

„Specijalci“ ove grupe imali su neograničen budžet za potkupljivanje doušnika. Tek naknadno se ispostavilo da su zadaci postavljeni pred TF121 (a verovatno su postavljeni i danas) bili ciljana ubistva komandanata iračkih „pobunjenika“.

„Udarni timovi mogu učiniti neverovatne stvari“ – priznao je Ramsfeld.

„Ovi momci (pobunjenici), po pravilu, ostvaruju svoje ciljeve, tako da ćemo sprovoditi operacije, igrajući na njihovim unutrašnjim nesuglasicama“ – govorio je general Vilijam „Džeri“ Bojkin, koga je Ramsfeld imenovao za glavnog ideologa TF121.

Za formiranje te specijalne službe, Bojkin je zaradio treću „Zvezdu za zasluge“.

U svoje vreme, on je učestvovao u operacijama „Orlova kandža“, „Nalet besa“ i „Prava stvar“.

Postoji verzija da je upravo Bojkin bio snajperista koji je pod zaštitom kolumbijske oružane grupe „Los Pepes“, usmrtio šefa kokainskog kartela Pabla Eskobara. Posle „verskog skandala“, kada je Bojkin javno uvredio muslimane, u njegovu odbranu lično je stao Ramsfeld, nazvavši trozvezdanog generala „nezamenljivim specijalcem“.

Prema nekim izveštajima, u fazi nastajanja TF121 Pentagon je predložio Izraelu da uzme učešće u tajnoj operaciji protiv iračkog pokreta otpora. Prema podacima američkih medija, izraelski komandosi i članovi Mosada trenirali su sa svojim američkim kolegama u bazi za obuku Fort-Breg u državi Severna Karolina.

I u samom Izraelu vršena je aktivna priprema za antigerilske operacije u Iraku. Međutim, ni Tel Aviv, nisu Vašington davali nikakve zvanične izjave o tom pitanju. Stručnjaci smatraju da i SAD i Izraelu zasad odgovara da stvaraju utisak da među njima u toj oblasti postoji nizak stepen međusobne saradnje.

Magazin „Newsweek“ je, pozivajući se na šefa TF121 – legendarnog kontra-admirala Vilijama Makrejvena, pisao da se „nažalost, sadašnji rad grupe ne razlikuje mnogo od inkvizicije“. „Makrejven, koji je bivša foka, podseća na likove iz filma Nemoguća misija i sposoban je da u nanosekundi zarije nož u rebra svakom, ako to smatra potrebnim“, ukazao je isti list.

Važno je napomenuti da je taktika grupe TF121 u Iraku bila usmerena za stvaranje situacija u kojima su se borbene akcije razvijale po scenariju – „gerilci protiv gerilaca, terorizam protiv terorizma“.

Smatra se da je glavni uspeh TF121 bilo hvatanje Sadama Huseina, što je bio plod operacije „Crvena zora“.

Jedan od zaposlenih u Pentagonu je jednom rekao da je „važno ostavljati lažne signale prilikom specijalnih operacija“. Kao što se može videti iz brojnih publikacija u stranoj štampi, rukopis TF121 primetan je na teritorijama koje su „pobunjenici“ smatrali svojim, a vreme njihovih izvođenja se poklapalo sa međusobnim sukobima lokalnih komandanata.

Radi ovoga je navodno oko 1500 saradnika TF121 obezbeđivalo analitičku podršku komandosima. Amerikanci su takođe znalački „igrali“ na kartu protivrečnosti koje postoje praktično u svim pobunjeničkim pokretima.

Kao po pravilu, nakon značajnog uspeha TF121 iračke marionetske snage bezbednosti govorile su o svojoj neumešanosti, tvrdeći da „gerilci opet nisu umeli da između sebe podele plen“ – samim time diskreditujući njihove lidere u očima lokalnog stanovništva…

Sada se prisetite terorističkog napada na komandanta brigade „Prizrak“ Alekseja Mozgovog i operativnog komentara predstavnika tzv. „ATO“ Aleksandra Matuznika, koji je izjavio: „Ovo nije prvi put da zbog borbe za uticaj ginu komandanti boraca, koji ratuju za tzv. Novorosiju“.

Očigledno je da nije bilo pritiska nekih stranih sila, administracija predsednika Ukrajine objavila bi likvidaciju komandanta legendarnog „Prizraka“ svojom uspešnom operacijom.

Treba napomenuti i da je sličan kontekst bio i posle ubistva vođe jednog od odreda LNR – Aleksandra Bednova zvanog „Betmen“, kao i posle „razmene vatre specijalne službe LNR sa Kozicinovim kozacima“ u gradu Antracit.

Sve ovo podseća na rukopis američke grupe TF121, koju su, uzgred budi rečeno, zbog više nesankcioisanih krivičnih dela preimenovali u TF6-26. Pri čemu se, po svemu sudeći, osim imena – način delovanja jedinice nije promenio.

Profesor na katedri za rusku politiku na Fakultetu političkih nauka Moskovskog državnog univerziteta, član naučnog veća pri Savetu bezbednosti Ruske Federacije, Andrej Manojlo, naglašava da je prisustvo grupe TF121/TF6-26 u Ukrajini – sasvim realan, pa čak i logičan scenario.

– Nije sigurno da ova grupa još uvek funkicioniše pod tim kodnim imenom pod kojim su je mediji pominjali. Kao po pravilu, postojanje takve združene jedinice čuva se u strogoj tajnosti, smatra se državnom tajnom, i postaje dostupno javnosti samo onda kada ona izgine u punom sastavu (jer onda nema razloga da se krije njeno postojanje i namena), ili kada treba obelodaniti neki određeni uspeh američke obaveštajne službe pred javnošću.

Imajte na umu da je za Amerikance karakteristično stvaranje takvih združenih grupa, kada u istom timu rade i „foke“, i rendžeri, i operativci CIA i njeni legalni i nelegalni agenti.

Jasno je: ako takvi „instrumenti“ postoje – onda takve specijalne grupe ne mogu da sede besposlene, nezavisno do toga – da li je stanje ratno ili mirno. One moraju biti stalno angažovane u borbenim operacijama, inače se grupa jednostavno raspada. Zbog toga, tragove ovih jedinica treba tražiti u „vrućim tačkama“, gde konflikti dostižu svoj maksimum – danas su to Irak, Sirija, Jemen i Ukrajina.

Dakle, nesumnjiva je činjenica da u Ukrajini prikriveno deluje takva američka grupa. Proceniti akcije tih grupa moguće je po karakterističnom rukopisu: Amerikanci vole da eliminišu lidere neprijatelja. U tom smislu, smrt nekoliko vojnih lidera Donjecke i Luganske narodne republike može da bude direktan dokaz da njihove pogibije nisu prošle bez američkih diverzanata.

Već je uočeno da se mnogo puta krhko primirje između snaga DNR i LNR s jedne strane, i ukrajinske armije i nacionalističkih bataljona – s druge, narušava upravo zbog delovanja nepoznatih snajperista koji su ubili nekoliko ukrajinskih vojnika i boraca jedinica DNR ili LNR.

Potpuno isti „rukopis“ je primećen tokom Majdana u Kijevu, kada su nepoznati diverzanti pucali istovremeno i po specijalnim snagama „Berkut“ i po nacionalistima. Takav provokacioni scenario je realizovan i u baltičkim državama, kada su nepoznati snajperisti pucali i na demonstrante i po režimskom OMON-u. Da, ovi događaji su odvojeni i po geografskoj karti, i po vremenu, ali je rukopis – isti.

Direktor Ruskog instituta za strateške studije, general-poručnik Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije, Leonid Rešetnikov napominje: Ukrajina se sada nalazi pod potpunom kontrolom Sjedinjenih Američkih Država.

– Na primer, imenovanje Mihaila Sakašvilija za guvernera Odeske oblasti – čisto je američka odluka, čiji je cilj – obezbeđivanje pouzdane kontrole nad Odesom kao važnom lukom za američku mornaricu, i kao ključnim gradom za moguću blokadu Pridnjestrovlja. Moramo shvatiti da u Ukrajini danas mogu da rade sve specijalne grupe SAD, koje su decenijama uvežbavale scenarije raspirivanja bojevih dejstava u mnogim delovima sveta.

Ove jedinice često rade bez kontrole, bez obaveštavanja službe bezbednosti Ukrajine. Ja čak i ne sumnjam da su politička ubistva i teroristički napadi u Donbasu direktno povezani sa američkim obaveštajnim službama, uključujući i združene grupe koja se sastoje od operativaca CIA, raznih komandosa i tako dalje. Jasno je da oni ne rade samo na likvidacijama, već i na podsticanju sukoba između lidera ustanika.

Da bi ovo postigli Amerikanci nemaju potrebe da sami ulaze u redove ustanika: specijalno obučeni agenti sa odgovarajućim dokumentima ulaze u redove ustanika, izigravajući dobrovoljce slavenskog porekla. Zbog toga je jedan od glavnih zadataka Donjecka i Luganska – formiranje jake kontraobaveštajne službe koja će američke agente.

(za Fakti.org preveo: Srđan Đorđević)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *