Mrzeti i uništavati Srbe i sve što je srpsko – vekovima je u Hrvatskoj dokaz najodanijeg domoljublja

Mrzeti i uništavati Srbe i sve što je srpsko – vekovima je u Hrvatskoj dokaz najodanijeg domoljublja

5 septembra 2013

Zagreb, 07.04.2013 - Prosvjednici iz Vukovara Vlakom mira stigli na Glavni kolodvorPiše:  Stevan Lazić

Apokalipsa vukovarska, hrvatska ponovo jaše Vukovarom. Mada se pre može reći, dobro je poznajući, i ne samo nju, da ona stotinama godina uporno jaše. I ne samo Vukovarom. I ne pada joj na pamet da siđe sa fašističko-katoličkog konja ideje svoje neumrle i neumorne antisrpske trojke: Starčević – Pavelić – Tuđman. Ona se, ta apokalipsa naime, samo primiri, uvuče konja u hladovinu, pa se odmara i priprema. A onda se na zov svakog od svojih očeva nacije odaziva, pa: U boj! u boj! i: Zovi, samo zovi!

Jer njoj, toj zastrašujućoj antisrpskoj apokalipsi, juče je smetala kraljevina. A nju je, tu apokalipsu, apsolutno zločinačku a poraženu stranu u Velikom ratu, kralj bez razmišljanja, uprkos savetima svojih mudrih ljudi, primio u svoju kraljevinu. Prevodeći je iz poraženih u pobednike. Bez bilo kakvih zahteva za suočavanjem sa svojom krvoločnom prošlosti. Onaj ko ne zna bilo šta o tome – neka pita za stravične zločine na srpskim obalama Podrinja, u Mačvi, u Rađevini… Neka pita pa će čuti.

Pa joj je, toj zastrašujućoj katoličko-hrvatskoj apokalipsi smetala socijalistička Jugoslavija. U koju su je, kao još apsolutniju zločinačko-fašističku uveli komunisti Josipa Broza. I opet bez bilo kakvog suočavanja sa svojom krvoločnom prošlosti. Bez suočavanja sa logorima i fabrikama smrti za Srbe, pre svih, pa za Jevreje, Cigane i Hrvate antifašiste. Nikad Hrvate nije interesovala literatura o stravičnim zločinima (čast pojedincima, među kojima ima i autora koji su obradili i opisali bezbrojne zločine svojih sunarodnika). Nikad njih nije interesovao Magnum crimen Viktora Novaka, na primer. Gde se opisuje strašna uloga Katoličke crkve u Hrvata, kako je oni nazivaju. O ulozi kardinala Stepinca, koga je Katolička crkva, na čelu sa papom, proglasila blaženim, svetim.

Ne, ni takva Jugoslavija nije bila dobra. Pa, hajde – ruši! Ruši krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih. Pa je dobijen novi Ustav. I, stigla nagrada za rušilaštvo – gotovo da je na dlanu tim Ustavom dobijena država.

I sad se moglo slobodno pripremati i spremati. Sad je apokalipsa mogla slobodno da izvede svog konja iz hladovine. I najpre strpljivo i podmuklo da kaska. A onda da krene galopom. Na scenu je izašao stari junak – Tuđman. I: u boj! u boj! Za narod svoj! I: Zovi, samo zovi! Jer, konačno da su i to dočekali. Kao i 1941. što su dočekali i stvorili svoju fašističku Nezavisnu Državu Hrvatsku.

Ali, Srbi, Srbi! Pravoslavci, pravoslavci! Taj remetilački faktor. Kao i stotinama godina kroz istoriju, kad su hrvatski, austrijski i ugarski velikaši dovodili Srbe na svoje zemlje da ih brane, čuvaju, da ratuju i ginu za njih. A Katolička ih crkva progonila, pounijaćivala, pokatoličavala. I tako dobila nov pokršteni narod, koji se pokrštavao kako bi spasavao gole živote. A dio tih pokrštenih činio je takva zla nad pripadnicima svoga dojučerašnjeg naroda koja donekle razuman čovek nikad ne bi ni pomislio da neko može da ih čini. Jer je nezamislivo ono što je, između ostalih, i taj pokatoličeni i pohrvaćeni narod činio u Jasenovcu, u Jadovnom, po hercegovačkim jamama, po kozarskim selima, po Kordunu, Lici, Baniji, Slavoniji, Sremu…

Da, na Ovčari se dogodio zločin. I on je procesuiran. Vinovnici su kažnjeni. Ali je Vukovar ipak enigma. Mnogo štošta će se saznati kad se otvore arhivi: ko je naređivao, ko je komandovao, otkud se sve pucalo da bi se rušilo, kome je trebao porušeni Vukovar?

Više je nego očigledno da je nekome trebao.

Ali, da nije bilo hrvatskog secesionizma i svega onoga što je išlo s njim, da nije bilo vukovarskih trojki koje su harale i činile zločine nad Srbima, bacali ih u Dunav i Vuku, da se nije krenulo na vukovarsku kasarnu, da se nisu prekinuli struja, voda, telefoni, snabdevanje, da nisu ubijani vojnici, oficiri, da to nekome nije trebalo, ni onakvog Vukovara ni Ovčare verovatno nikad ne bi ni bilo. A te prve zlikovce vukovarske nikad niko nije ni sudio ni osudio.

Apokalipsa vukovarska, hrvatska ponovo jaše Vukovarom. I razbija table na državnim institucijama na kojima su nazivi institucija, uz latinicu, napisani i ćirilicom. A te postupke osuđuju Ivo Josipović, predsednik Hrvatske, i Zoran Milanović, predsednik Vlade Hrvatske. Osuđuju njih dvojica, čelnici države. Zaboravljajući da su pre samo mesec dana upravo oni izgovarali hvalospeve vojno-redarstvenoj akciji Oluja, prilikom koje gotovo da je isteran srpski narod iz Hrvatske. Slavili su, eto, najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata na tlu Evrope! Uz brojne žrtve. A sad osuđuju razbijanje tabli po Vukovaru. I brinu o Srbima i njihovoj ćirilici.

Mada bi trebalo razmišljati i o činjenici da je Srba u Vukovaru možda i malko više nego što bi trebalo da ih bude. Pa bi trebalo razmišljati i o činjenici da se hrvatska vlast ovih dana smeje u lice izbeglim i prognanim Srbima upitnikom o stambenom zbrinjavanju. Za čije je ispunjavanje i slanje upravo istekao rok. Toliko nebuloza, toliko protivpravnih pitanja i neljudskog iživljavanja kao što ga je na tom papiru, to retko da je svet ikad i igde video! A taj svet je i Evropska unija, koja, sudeći po tom papiru, i sama u tome učestvuje.

Pa ti budi bar toliko pametan da shvatiš da su razbijene table i ćirilica na njima samo kolateralna šteta. Jer kriza je u Hrvatskoj duboka, državni dug je ogroman, cene divljaju, oseća se nedostatak hrane, Hrvati se, posebno pogranični, sve češće snabdevaju u Srbiji i Republici Srpskoj, more je i Hrvatima s kopna misleća imenica, nezadovoljnih je sve više i više… Džaba i Evropska unija i njihove lepe, prelepe reči. Reči se pojedu za doručak. A šta posle toga!? Na Srbe! I: Srbe na vrbe! To je bar najlakše, najisplativije. Mrzeti i uništavati Srbe i sve što je srpsko – vekovima je Hrvatima (ne svim, naravno) najvažniji istorijski zadatak i dokaz najodanijeg domoljublja.

Ali, tako je to kad se neko nije suočio sa svojom prošlosti kad mu je bilo vreme.

KOMENTARI



2 komentara

  1. Hrvoje says:

    Pa vi srbi ste ultimativne žrtve, većih žrtva nema na ovoj planeti. :D Pravi ste mitomani, svi su vas prokužili. I samo ću citirati „Laž je srpski državni interes.“ Dobrica Ćosić. To je odgovor na ovaj tvoj propagandni tekst.

  2. Dak says:

    Odličan tekst i analiza. Poenta je u onom delu gde autor kaze: "Ali, da nije bilo hrvatskog secesionizma i svega onoga što je išlo s njim, da nije bilo vukovarskih trojki koje su harale i činile zločine nad Srbima, bacali ih u Dunav i Vuku, da se nije krenulo na vukovarsku kasarnu, da se nisu prekinuli struja, voda, telefoni, snabdevanje, da nisu ubijani vojnici, oficiri, da to nekome nije trebalo, ni onakvog Vukovara ni Ovčare verovatno nikad ne bi ni bilo. A te prve zlikovce vukovarske nikad niko nije ni sudio ni osudio..." Taj deo hrvate najviše iritira, jer je to suština svega!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *