Muslimanskom Sarajevu Franc Ferdinand miliji nego Beču

Muslimanskom Sarajevu Franc Ferdinand miliji nego Beču

29 juna 2014

4gavriloprincipU Sarajevu je malo šta podsećalo na mladobosance i Gavrila Principa koji je, žrtvujući svoj život za slobodu svih naroda, 28. juna 1914. godine, na Vidovdan, praznik koji Srbi obeležavaju s ponosom, ispalio hitac i ubio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju.

Stanovnici grada na Miljacki, ali i tamošnji mediji,mnogo veću pažnju posvećuju početku ramazana, meseca posta muslimana, nego pompezno najavljenim manifestacijama povodom obeležavanja stogodišnjice Sarajevskog atentata i početka Velikog rata, a koje najvećim delom sponzoriše Francuska.

Organizatori te navodno „nezapamćene ceremonije”, kojoj posebnu dimenziju treba da da koncert Bečke filharmonije u gradskoj Vijećnici (održan juče u večernjim časovima) i muzičko-scenski spektakl „Stoleće mira nakon stoleća ratova” (organizovan 15 minuta pre ponoći na Latinskoj ćupriji, to jest Mostu Gavrila Principa), najavljivali su da će se u Sarajevo sliti svetska politička elita, uključujući i nemačku kancelarku i predsednika Francuske, ali su velika očekivanja omanula.

Lokalni mediji prenose da će u gradu u kome je ubijen naslednik habzburškog trona, dela Hajdna, Šuberta, Bramsa i Ravela u izvođenju Bečke filharmonije najverovatnije slušati samo austrijski predsednik Hajnc Fišer koji će biti najznačajnija zvanica u Sarajevu, a društvo će mu praviti ugledni lideri država regiona, ali bez Srbije i Republike Srpske.

Za istoričarku sa sarajevskog Instituta za istoriju Veru Katz, obeležavanje 100 godina Prvog svetskog rata u Sarajevu postalo je „frustrirajuće”, jer se, kako je navela, više pretvorilo u slavlje nego što je komemoracija i sećanje na njegove žrtve.

„Uvek upotrebimo istoriju kako bismo se delili. Obeležavanje i tumačenje ovoga oko Prvog svetskog rata bojim se da se koristi, takođe, za naše podele”, izjavila je ona za Anadoliju.

Pažnju prolaznika ulicom pored Miljacke, koja je juče bila blokirana za saobraćaj i maksimalno obezbeđena, kao i prostor oko Vijećnice, privlačile su slike Gavrila Principa i Franca Ferdinanda, postavljene na različitim stranama nekadašnjeg Muzeja „Gavrila Principa”, a današnjeg Muzeja Grada Sarajeva.

Mnogi, poput istoričarke Katz, smatraju da je isticanje lika Franca Ferdinanda neprimereno jer ga, kako je rekla, nisu slavili ni u Austriji.

„S druge strane, lik Gavrila Prinicipa je nekako zlikovački nacrtan i predstavljen, i sve to ispada degutantno, naprosto da se čovek prepadne”, rekla je Katzova.

Ona je ocenila da je priređivanje „nekakvog velikog spektakla 28. juna u Sarajevu sramota”, te da „Bečkoj filharmoniji na Vidovdan, sa simbolikom koja jeste,nije mesto u Vijećnici” na kojoj je, da podsetimo, postavljena ploča s natpisom da su je zapalili „srpski zlikovci”.

I dok je juče federalno Sarajevo sa „odabranim gostima”, ali i vešto prikrivenim revizionističkim pristupom, obeležavalo 100 godina od atentata koji je promenio tok istorije s početka 20 veka, dan ranije u Istočnom Sarajevu, tek stasalom gradu u kojem žive Srbi proterani iz grada na Miljacki, otkriven je spomenik Gavrilu Principu.

U tom federalnom Sarajevu Gavrilo odavno ne stanuje, njegove stope su davno zalivene, uklonjena je i bačena u Miljacku i ploča koja je bila spomenik na njegovo junačko delo, na oslobodilački atentat, a Mostu Gavrilo Princip vraćen stari naziv –Latinska ćuprija. U tom gradu više ne stanuju ni Srbi, proterani su, njihovom imovinom po kojoj je nekada taj grad bio prepoznatljiv, poput hotela „Evropa”, vlasništvo poznate sarajevske trgovačke porodice Jeftanović, i kuća Despića u neposrednoj blizini Principovog mosta, danas gospodare neki novi „vlasnici”.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *