Муштулук- легла плата (дневник Јелене Триван)

Муштулук- легла плата (дневник Јелене Триван)

13 марта 2015

Miha-Medenica-[kolumna] 67Пише: Михаилo Меденица

Драги дневниче, муштулук- легла прва платица у „Службеном гласнику“!

Тако сам била узбуђена кад се „теткица“ раздрала ходником: „Платааааа“ да сам јој моментално дала отказ и неко цвеће што сам добила за 8. март!

Штета, фина жена, самохрана мајка троје деце, али шта ћу јој кад ме препаде усред шминкања па ми се оте рука и накарминисах се до обрва?..

Него, плата, урааааааа!!! Није нешто, али је моја! Мало ме је сморило што сам у банци стајала у реду са свим оним људима који миришу на ручак од прекјуче, нафталин, раднички зној, копије парфема…ма, заударају на свакодневицу да то није подношљиво, али морала сам, ови смарачи из банке кажу да не раде доставу плате иако сам наручила да донесу успут и кинеску клопу, неко пиће да частим другаре с посла и обећала штампање збирке поезије тој надобудној шалтеруши која се јавила!

Замисли шта ми је простакуша одговорила: „Хоћеш поезију? Ево ти хаику на брзину: Крваве ми очи а тен ми блед- дођи гуско и стани у ред“!

Еј, то да ми каже?! Истресирала сам се као оне ноћи кад смо пукли на изборима, кад је Борис викао за мном: „Стани, бре, остани ми верна барем до конференције за штампу“, а ја отрчала низ Крунску к’о Пепељуга…

Јесте, после је овај дивни принц Алек пронашао ципелицу коју сам изгубила на кишној калдрми изборног пораза, тражио ме годинама, лутао, скоро одустао, али се све лепо завршило- нема те ципелице која мени не одговара…

Дакле, плата, ураааааааа!!! Рекох, није нешто али је мој динар, мојих 154.000 динара,т социјала малтене, двадесетак месечних социјала у просеку, тачније, али образ нема цену, поносно носим своју коверту с цркавицом! Остатак ми носи портир у џакчићу, није могло све у коверат… Мислим да ћу и њему дати отказ, не може да прати ритам реформи које спроводим- каска три бутика за мном, једноставно није у стању да прати корак: ја у парфимерији он још у бутику из којег сам изашла пре 20 минута, као не може да понесе све кесе одједанпут- класичан кочничар рефомри и један од оних што и тело перу шампоном за косу! Не може се тако у Европу, мој Миловане портиру! Тамо људи не миришу на шампон од коприве у паковању од две литре, па још разблажен да дуже траје, фуј!

Е, да, решила сам да део плате дајем у хуманитарне сврхе, основала сам и фонд „Помозимо Јелени Триван“ и да видиш како ми је супер кренуло, одмах легло 154.000 динара! Веруј ми, осмех на Јеленином лицу и сузе радоснице кад сам јој рекла за кинту- нема цену!

Питала и она „теткица“ може ли и она нешто да добије?! Добила отказ и мало јој је, хоће још! Што наш народ каже: „’леба преко погачица, бурека, жу-жуа“, тако нешто ваљда?..

Требала бих да купим нешто Алеку, симболично, чисто да се захвалим за посао, ред је!

Мислим, ред је у банци, не могу више да чекам седећи на овом бескорисном портиру, не уме ни да се намести ко табуре, стално се мешкољи- отказ, дефинитивно, и збирку поезије, делује као припроста песничка душа!

Одох да нађем нешто слатко за Алека. Можда онај привезак за ланчић, ма онај кич што као симболизује верност, оданост и посвећеност!

Море, што да трошим ову цркавицу, зваћу Бориса да ми врати онај што сам му купила 2010. неће Алек ни да провали.

Молим те Боже само да га не изгуби, блам ме је да за коју годину опет идем у исту златару и слушам ону глупачу: „Јелена, сине, шта радиш с тим привесцима, бре?! Није то кашаљ, пиле, па да га преносиш како се ка коме окренеш“…

Толико за данас, драги мој дневниче!

Била плата, урааааааа! Желим да учиним нешто добро за државу која брине о мени- вратићу ону „теткицу“ на посао, па ћу јој сутра дати отказ!

Ја најбоље знам како је бити без посла, радити за тричавих десетак минималаца месечно, ставити маскару код Бориса а пудер код Алека, сањати како те прогони шампон од коприве, онај од две литре, фуј…

(Двауједан.рс)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u