NA DANAŠNJI DAN Nemačka je razorila Beograd

Tweet

Na današnji dan, 6. aprila pre tačno 76 godine, plavo nebo iznad Beograda dobilo je crnu nijansu – avioni nacističke Nemačke su u četiri naleta zasuli prestonicu kraljevine Jugoslavije sa 440 tona bombi.

Glavni ciljevi napada nemačkog vazduhoplovstva bili su: razaranje Beograda, demoralisanje vojske i naroda i uništenje jugoslovenskih vazduhoplovnih potencijala.

Odluku da se Beograd razori 27. marta doneo je lično Adolf Hitler, razjaren vestima o demonstracijama protiv potpisivanja „Trojnog pakta“, i rušenje vlade Cvetković-Maček, kao i namesništva čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević.

– Vazdušni napad na Beograd imao je isključivo političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom. To bombardovanje bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete – rekao je na suđenju posle rata nemački feldmaršal Evald fon Klajst.

Izvršenje zadatka povereno je 4. vazdušnoj floti pod komandom general-pukovnika Aleksandra Lera. Operacija uništenja Beograda nosila je naziv „Strašni sud“ (Strafgericht). U 6.30 časova, 234 bombardera i 120 lovaca napali su Beograd. Većina žitelja jugoslovenske prestonice zatečena je na spavanju jer je bila nedelja.

Vitezovi beogradskog neba

Jugoslovensku prestonicu je od napada iz vazduha branio elitni Šesti lovački puk i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd.

U toj neravnopravnoj borbi vazdušnog Golijata i Davida, uprkos srčanosti i junaštvu naše vojske, pobedu je odnela fašistička sila. Hrabri piloti Šestog lovačkog puka ušli su u istoriju, jer su herojski branili svoj glavni grad od najezde crnih jata hitlerovih „flug-cojg“ formacija. Oni su istinski vitezovi beogradskog neba, sećanje na njih živi, a tradicija se prenosi pokoljenjima, pa i na generaciju sadašnjih pilota-lovaca.

Tim napadom Jugoslavija je uvučena u Drugi svetski rat, iako su jugoslovenske vlade, i pre i posle dvadesetsedmomartovskog puča, svim mogućim sredstvima nastojale to da izbegnu.

Nemačka i njene saveznice Italija, Bugarska i Mađarska, napale su Kraljevinu Jugoslaviju napale bez objave rata.

Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće spominjana brojka ubijenih civila je 2.274. Nemačke procene govorile su da je žrtava bombardovanja bilo između 1.500 i 1.700, dok je premijer Engleske Vinston Čerčil u izjavi za Radio London izjavio da su Nemci usmrtili skoro 12 hiljada duša.

U Beogradu je u vazdušnim napadima uništen ogroman procenat stambenog fonda i infrastrukture, ali i brojni objekti kulture, mešu kojima i Nacionalna biblioteka.

Već u prvom, od ukupno četiri talasa bombardovanja, tog dana, stradala je zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu.

Tada je u požaru izgoreo fond biblioteke od oko 350.000 knjiga. Biblioteka je imala i zbirke turskih rukopisa, starih štampanih knjiga (više od200) od 15. do 17. veka, starih karata, gravira, slika, novina…

Osim toga, u njoj su bile sabrane sve knjige štampane u Srbiji od 1832. godine, kao i one štampane u susednim zemljama, ali i kompletne biblioteke Vuka Stefanovića Karadžića, Lukijana Mušickog, Đure Daničića, P. M. Šafarika i drugih.

Prema sećanju stanovnika kraja oko Kosančićevog venca, još dva-tri meseca ruševine su se pušile.

Beogradsku vladu je o času napada prethodno obavestio, sasvim precizno, naš vojni ataše u Berlinu pukovnik Vladimir Vauhnik, vrhunski obaveštajac.

Jugoslovenska vojska se protiv znatno jačeg protivnika herojski držala punih 11 dana, pre nego što je kapitulirala 17. aprila.

Tweet