НА ИВИЦИ ПУЦАЊА: Због чарки између две нуклеарне силе страхује се да је на помолу нови рат

NA IVICI PUCANJA: Zbog čarki između dve nuklearne sile strahuje se da je na pomolu novi rat

1 juna 2020

Dve najmnogoljudnije zemlje svete i nuklearne sile sa višedecenijskom istorijom međusobne netrpeljivosti razmenile su ove nedelje vatru duž svojih granica.

U sukobu vojski Indije i Kine ranjeno je nekoliko vojnika sa obe strane granične linije na Himalajima. Čarke između Indije i Kine na delovima države Sikim nisu novost, a odvijaju se u regiji smeštenoj na spornoj planinskoj visoravni Doklam.



U novom slučaju otvorenog sukoba učestvovalo je 150 vojnika sa obe strane, a prekid vatre su nakon nekoliko sati zajednički postigli kineski i indijski oficiri.

Jedine dve zemlje na svetu sa preko milijardu stanovnika imaju dugu istoriju svoje 3.488 kilometara duge granice još od 1962. godine, kada su izbili oružani sukobi. Sporadični incidenti nastavili su da se dešavaju povremeno i nakon sklapanja primirja, ali proteklih nekoliko decenija nisu dovodili do ozbiljnog nasilja ili nesreća.

Međutim, nedavni događaji sugerišu da je nova eskalacija vrlo moguća. Obe strane imaju velike vojne snage koje se sve više razmeštaju duž sporne granice, a ovonedeljni sukob samo je poslednji u nizu incidenata koji su se dogodili ovog meseca, a u kojima je ukupno povređeno oko 100 vojnika.

Indijski mediji, pozivajući se na zvaničnike odbrane, objavili su da su kineske vojne brigade koje čine hiljade vojnika prešle na indijsku teritoriju kako bi postavile šatore i rovove na ključnim tačkama u blizini Himalaja. Kao odgovor na to, indijska vojska je rasporedila pojačanja, što je izazvalo strah od većeg sukoba.

Nju Delhi i Peking su brzo aktivirali diplomatski kanal visokog nivoa kako bi ublažili napetost. Ipak, glavno pitanje ostaje otvoreno – zašto su decenijske tenzije baš sada dovedene na ivicu pucanje? Prema „Forin polisiju“, moguća su tri objašnjenja.

Prvo, pandemija korona virusa možda je ubrzala rastuće uverenje Pekinga da ima moć da preduzima odvažne akcije širom sveta. To takođe može da objasni zašto se upravo u ovom trenutku odlučio na promenu zakona o nacionalnoj bezbednosti u Hong Kongu. Čak i 2008. godine, dok se svet gušio u globalnoj finansijskoj krizi, Peking je odgovorio ogromnim stimulativnim merama i globalnim zajmom, proširivši svoj uticaj i moć. Drugim rečima, moguće je da Kina samo koristi krizu.

Drugo, kineski upadi verovatno su i odgovor na dugogodišnju indijsku izgradnju puteva i izletišta uz samu Liniju stvarne kontrole koja deli dve zemlje, što poboljšava povezanost indijskog vojnog lanca snabdevanja u tom području. Nedavni potezi Pekinga, takođe, mogu biti odgovor na sukob između dve zemlje u Doklamu 2017. godinu, kada je Indija sprečila kineske trupe da grade put.



Treće, od 1988. godine Kina i Indija dele sporazum za održavanje mira kako bi se fokusirali na svoj domaći rast i stabilnost. Ali, pre 32 godine dve zemlje su imale ekonomiju slične veličine i trošile gotovo isti iznos na odbranu. Danas je kineski BDP više od pet puta veći od indijskog, a na odbranu troši četiri puta više. Dinamika odnosa se u potpunosti promenila.

Kina je poslednjih godina postala znatno upornija u svojim spoljnim poslovima, od izgradnje veštačkih ostrva u Južnom kineskom moru do ofanzivne diplomatije u jeku pandemije korona virusa.

Ova promenjena dinamika snaga je i glavni razlog što bi svet trebalo da obrati pažnju na kinesko-indijsku granicu kao na užarenu tačku na kojoj postoji realna opasnost od otvorenog sukoba nuklearnih sila.

(Blic)

KOMENTARI



4 komentara

  1. E.Lirsch says:

    Sve mesetari CIA. Njima je jedino u interesu HAOS a podalje od njih samih. A dok je budaöla bice i nemira.

  2. Rista says:

    Ma kad ti kažem pola, ima da veruješ. A ima takvih u Srbiji koliko ti volja. Ni Kini ni Indiji nije do takvih sukoba a Kina ima i neki ugovor o zaštiti te države, ne sećam se tačno imena. Dakle, pozvana je. Ako je to Sikim, onda ima ugovor sa Sikimom, samo izvoru vesti ne verujem pa sam oprezan zbog delimične i celoživotne demencije koja me čini nesigurnim za razliku od totalne demencije Bljica. Ako nisu hteli da spomenu ovaj "sitan" detalj, onda znači lažu. Istina je da je Kina trenutno spram Indije kao i Amerika spram Meksika. Samo Kini ne treba čelična ograda prema Indiji, jer kao država sa više stanovnika nego Indija ima čak upola manji broj robova nego Indija. Zato nema opasnosti da bi siromašni indijski robovi tražili spas u Kini jer i tamo bi bili robovi zajedno sa oko 300 miliona kineskih robova. Srbija po mojoj proceni danas ima samo 2 miliona robova. Žao mi, ali ako znamo da je Kina imala do skora polugladno stanovništvo za razliku od Srbije koja nije imala ni jednog gladnog stanovnika, onda je ovaj mali deo od 300 miliona sirotnje po Kini ogroman napredak. Koji milion manje više, za ovako mnogobrojan narod nije ni važan. Indija se takođe tehnološki razvija i već postiže dobre rezultate. I Meksiko se takođe razvija pa ipak nema šanse ni da pomisli na neki sukob sa merikom.

  3. milorad2 says:

    te dve države nemaju nameru da ozbiljno ratuju oko par stena na himalajima, sukobi su posledica zamora vojske koja je tamo rasporedjena i gubitka kontrole nad njima.Uslovi rasporedjivanja vojnika u tim zonam su NENORMALNI i na kraju momci PUKNU PSIHIČKI. BRATE TAMO JE TOLIKO dosadno DA IM JE ČAK I ORUŽANI SUKOB DOBRA ZABAVA.Verovato se izazivaju i čarkaju doivoljno dugo iz čiste dosade da na kraju stvarno i zapucaju.Tamo nema baš dosta kisoeonika i mozak i jednima i drugima ne radi baš kako treba:)

    • Branko says:

      Ti si bio tamo pa znaš?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *