Na Kosovu Srbi noću čuvaju svoja groblja

Na Kosovu Srbi noću čuvaju svoja groblja

24 januara 2013

vitina2EKSTREMISTI su nam porušili groblja, a sada sve glasnije prete – da će ih i preorati! Kad udaraju na mrtve, koji nikome ne smetaju, šta onda mi preostali Srbi u Kosovskom Pomoravlju da očekujemo?! Nema ko da nas štiti. Šiptarska policija je posmatrala one koji su rušili naša groblja i spomenik borcima u centru Vitine i pomagala im. Iako nas je malo, iako smo prestrašeni, iako nam prete da će nas sve proterati ili pobiti, primorani smo da se branimo! Zasada ne razmišljamo o seobi.

Ovako su u sredu reporterima „Novosti“ uglas govorili preostali meštani srpske nacionalnosti u Klokotu i Vitini, posle svega što im se prethodnih dana događalo.

U samoodbranu, Srbi u Klokotu već nekoliko dana organizuju seoske straže. Od kada su albanski ekstremisti poharali spomenike na seoskom groblju, Srbi iz ovog mesta okupljaju se uveče u seoskoj crkvi i tu dežuraju. Čuvaju selo, svoju crkvu, ali i svoje živote.

Na primedbu da je u njihovom mestu primetan povećan broj policajaca iz sastava KPS, oni odgovaraju:
– Kako da verujemo onima koji su dozvolili rušenje spomenika, a i sami učestovali u tome!

I dok objašnjavaju da je situacija u ovom većinski srpskom mestu sa 170 porodica i oko 1.000 meštana jako napeta, jer su provokacije Albanaca učestale, Srbi iz Klokota kažu da se najviše boje od napada sa okolne magistrale, odnosno puta koji povezuje Gnjilane i Uroševac. Ni u samom Klokotu nisu bezbedni. Naročito na ulazu u selo, gde su Albanci uzurpirali dve stambene zgrade, nekada nastanjene Srbima.

– Kako bi zauzeli nekoliko desetina srpskih stanova, Albanci su ubili Tomislava Kojića, zbog čega su svi ostali vlasnici napustili svoje stanove. Posle toga Albanci su sagradili još četiri zgrade, tako da nam otuda preti najveća opasnost – priča Ivica Stojiljković (39), koji sa roditeljima, suprugom i troje dece živi u Klokotu. – Najviše se plašim za decu koja ovde pohađaju školu. Bojim se svakog njihovog izlaska iz kuće iako znam da ni u kućama nismo bezbedni.

Ni oko 120 đaka koji pohađaju Osnovnu školu „Sveti Sava“ ne oseća se slobodno.

– Čim izađemo na glavnu ulicu do prodavnice, albanska deca nas psuju i gađaju kamenjem – priča trinaestogodišnja D. S., dok njena godinu dana mlađa sestra od strica kaže da su se saživele sa strahom i da ih taj osećaj prati u svakom trenutku.

– Situacija u selu je vrlo napeta. Na možemo da zaboravimo da je ovde od 1999. godine ubijeno jedanaest naših meštana – priča Svetozar Mirković, čiju su ženu Stanu 2001. godine ubili Albanci.

Uplašeni zbog najnovijih provokacija, meštani se ne usuđuju da izađu izvan sela. Čak ni do kilometar i po udaljenog groblja na kom su porušeni spomenici.

– Svi smo pogođeni. Nije problem podići ponovo spomenike, ali smatramo da je atak na mrtve ljude još veći i teži vandalizam – priča Marko Svilanović iz Klokota.

U susednoj, šest kilometara udaljenoj Vitini, u kojoj trenutno živi oko 90 Srba, još je napetije. Okupljeni u ulici oko crkve Svete Petke, Srbi su uplašeni. Toliko da čak ne smeju da pričaju o onome što im se dešava.

– Najteže nam je oko podneva, kada se susreću albanski učenici dveju srednjih škola. Tada je velika gužva i uglavnom nas psuju i provociraju. Bukvalno, ne smemo da izađemo iz crkvenog dvorišta – priča sveštenik Zvonko Kostić.

OSOJANE: PUCAO PRODAVAC KUPUSA

POSLE verbalne prepirke sa jednom Srpkinjom u centru sela, Albanac koji svakodnevno prodaje povrće u ovom selu, pucao je oko podneva na zgradu opštine Istok u Osojanu. Na svu sreću niko nije povređen, pa ni žena u čijem pravcu su ispaljeni hici.

Predsednik opštine Dragoljub Repanović ističe da je „ovaj incident izazvao uznemirenost i zabrinutost građana, ne samo u ovom povratničkom selu već i u čitavoj Osojanskoj dolini“.

– Nismo mogli ne da pretpostavimo da neko, ko svakodnevno prodaje kupus u centru sela, može da bude naoružan i da puca – rekao je Repanović.

Osojane je prvo povratničko selo u Metohiji i u 14 sela u opštini Istok ima oko 2.000 srpskih povratnika. (I. R.)

(D.Zečević – Novosti)