Na putevima u Srbiji se gine kao na ratištu

Na putevima u Srbiji se gine kao na ratištu

21 septembra 2013

Saobracajna-nesrecaNepoštovanje zakona i propisa je glavni uzrok velikog broja stradalih u saobraćajnim nesrećama na srpskim putevima – izričiti su u tvrdnjama stručnjaci. Loši putevi i ignorisanje odgovornosti zaduženih za održavanje drumova tome dodatno doprinose, pa ne čudi da u saobraćajkama u Srbiji godišnje život izgubi oko 650 ljudi. Povrh svega, obuka budućih vozača i dalje nije na potrebnom nivou, pa mladi za volane sedaju potpuno nespremni.

A danak se zna – izveštaji sa naših saobraćajnica podsećaju na one sa ratišta. Samo u dane prošlog vikenda i u ponedeljak na drumovima je sedmoro poginulo. Prema rečima zamenika direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Branimira Miletića, nepoštovanje propisa je problem broj jedan u srpskom saobraćaju.

– Živote pre svega odnosi prekoračenje brzine i vožnja neprilagođena uslovima saobraćaja. Kada se nesreća dogodi zbog velike brzine, u 50 odsto slučajeva neko pogine – kaže Miletić. – Ne treba zanemariti ni vožnju pod dejstvom alkohola, koja nije direktan uzrok saobraćajki, ali jeste bitan faktor.

Kao i svuda u svetu, veliki deo nesreća izazivaju mladi, ali činjenica je da iz naših auto-škola izlaze vozači koji su nedovoljno edukovani. Miletić ukazuje na to da je Zakon i u tu oblast uneo značajne izmene, ali taj novi princip rada još nije u potpunosti zaživeo.

– Sa druge strane, za tri godine, kroz naše obavezne seminare je prošlo oko 3.000 vozača kojima su bile oduzete dozvole – kaže Miletić. – Naravno, jedan deo nesreća nije posledica greške onih koji se nalaze za upravljačem, već su direktno izazvane stanjem na putu. Zato se i radi na izmenama ZOBS-a koje bi trebalo da povećaju odgovornost onih koji su zaduženi za održavanje puteva.

Iako ga mnogi kritikuju, novi zakon o bezbednosti saobraćaja doneo je određena poboljšanja, tvrde u ABS. Tako je godišnji broj poginulih u proseku smanjen za 200.

– Devedesetih je u proseku ginulo 1.700 ljudi, a 2001. je živote izgubilo 1.200 osoba. Ipak, broj poginulih u saobraćajnim nesrećama i dalje je veliki u odnosu na razvijene države – kažu u ABS.

Statistika stradanja u saobraćaju pokazuje da su Island, Velika Britanija, Švajcarska, Danska, Finska, Švedska i Norveška najbezbednije zemlje. U Norveškoj, na primer, u proseku ginu 3,4 osobe na 100.000 stanovnika, dok u Srbiji strada njih 9,8. Prema rečima direktora Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja Damira Okanovića, značajan broj nesreća se kod nas ne dogodi zbog greške učesnika u saobraćaju, već zbog uslova na putevima. Ipak, tužilaštvo skoro nikada ne pokreće postupak protiv odgovornih u tim situacijama.

– Tokom 2011. godine evidentirano je 14.200 saobraćajnih nesreća sa teškim posledicama, a protiv, kako to zakon kaže, „upravljača puteva“ pokrenuta su samo tri postupka pred sudom – kaže Okanović. – Pet do 10 odsto nesreća u Evropi dogodi se zbog loših uslova na putu, zbog čega nadležni odgovaraju pred sudom. Činjenica je da su njihove saobraćajnice u daleko boljem stanju, ali kod nas putari skoro nikada ne odgovaraju za nesreće.

To je jedan od razloga što je radna grupa koja je formirana početkom ove godine krenula u pripremu izmena ZOBS-a. Završena su prva tri poglavlja izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a član 156 pretrpeće najveće izmene, pa će putari ubuduće imati daleko veću odgovornost i obaveze. Moraće da sprovode redovne provere bezbednosti saobraćaja, revizije bezbednosti, dubinske analize saobraćajnih nezgoda sa poginulima, kao i da mapiraju rizike putne mreže. S druge strane, nisu planirane krupne promene članova Zakona koji se odnose na pravila saobraćaja, pa vozači neće biti na dodatnom „udaru“.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *