Na redu je Pridnjestrovlje

Na redu je Pridnjestrovlje

31 marta 2014

iskenderovPiše: Petar Iskenderov

Dolazak na vlast nacionalističkih snaga u Kijevu predstavlja samo prvi čin geopolitičke drame koja u kratkom roku može da se proširi i na druge rejone balkansko-crnomorsko-kavkaskog „luka nestabilnosti“. Došao je red i na krhku ravnotežu Pridnjestrovske Moldavske Republike i Gagauzije, koje mogu da postanu sledeće karte za menjanje u zapadnoj antiruskoj igri na postsovjetskom prostoru, ako se uzme u obzir faktički neuspeh procesa pregovora u formatu 5 + 2.

Kao „tačka od koje počinje odbrojavanje“ u započetom procesu preformatiranja Ukrajine i zemalja i teritorija koje se graniče sa njom može da se smatra paničan poziv Arsenija Jacenjuka, premijera -„spasioca“ Ukrajine, tek postavljenog od strane Vrhovne Rade, koji je pozvao Rusiju, SAD i Veliku Britaniju da hitno sprovedu garancije „Budipeštanskog memoranduma“. Taj dokumenat čiji je puni naziv „Memorandum o garantovanju bezbednosti zbog pridruživanja Ukrajine Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja“ su 5.12.1994.godine potpisali Ukrajina, Velika Britanija, Rusija i SAD i on se odnosi na obezbeđenja statusa Ukrajine kao države koja ne poseduje nuklearno oružje. Konkretno, Vašington, London i Moskva su na sebe preuzeli obavezu da će Ukrajini garantovati suverenitet i bezbednost.

U poslednjih 20 godina tog dokumenta su se retko prisećali. To se uglavnom dešavalo u kontekstu diskusije o opštim parametrima međunarodnog obezbeđenja režima nuklearnog neširenja i situacije u vezi sa atomskim programima Irana, Demokratske Narodne Republike Koreje i drugih država. Međutim, nagla eskalacija napregnutosti u Ukrajini i preformatiranje njenog političkog prostora naterala je Kijev da se priseti navedenih međunarodnih garancija.

Razlog za to je vrlo jednostavan: divljanje nacionalizma u zapadnim delovima Ukrajine je kao po zakonu izazvalo zabrinutost predstavnika onih etničkih grupa koje tamo žive, konkretno: Poljaka, Mađara i Rumuna.

Pa da vidimo o kojim potencijalno „eksplozivnim“ rejonima ovde može da se radi ukoliko se u Ukrajini nastavi ekonomski i politički haos, i šta tu ima opasno po Moldaviju, Pridnjestrovlje i Gagauziju?

Pre svega, destabilizacija situacije preti zapadnim pograničnim rejonima koji su gusto naseljeni Mađarima (Zakarpatje) i Rumunima (Bukovina). Prema poslednjem sveobuhvatnom popisu stanovništva iz 2001.godine brojnost svake od te dve etničke grupe iznosi oko 150 hiljada ljudi. Otprilike toliko je ljudi izjavilo da im je maternji jezik mađarski (150.000 ljudi) i rumunski (180.000 ljudi).

Međutim, bez obzira na sličnost brojčanih pokazatelja, između Zakarpatja i Bukovine postoje i vrlo bitne razlike. Zakarpatski Mađari su mnogo tešnje integrisani u politički, ekonomski i kulturno-nacionalni život Mađarske, nego što su to Rumuni Bukovine u život Rumunije. Ulogu su odigrali aktivna politika sadašnjih mađarskih vlasti u vezi sa jačanjem ideje jedinstvenog mađarskog kulturno-nacionalnog prostora, izdavanje pasoša etničkim Mađarima, realizacija odgovarajućih humanitarnih programa. Takva situacija istovremeno objektivno tera ukrajinske Mađare da se distanciraju od divljanja strasti u Kijevu ali ona, sa druge strane, ukoliko bi se sukobi dovaljali do karpatskih padina, rejone u kojima oni žive čini glavnim pretendentom za „izletanje“ iz Ukrajine.

Situacija u vezi sa Bukovinom je komplikovanija. Ti delovi su ušli u sastav Ukrajine tek 1940.godine kada su Besarabija i Severna Bukovina pripojene SSSR-u. Na kraju , u ovom trenutku istorijska oblast Bukovina je podeljena između Ukrajine i Rumunije. Međutim, eskalacija nasilja u tom rejonu ne bi predstavljala jednostavno konflikt dve strane između Ukrajine i komšijske Rumunije (kao što to može da bude sa Zakarpatjem). Okolnost da je Bukovina u sastavu Ukrajine nju neminovno čini taocem širih regionalnih geopolitičkih procesa koji se odnose na sudbinu regulacije Pridnjestrovlja i susedne Moldavije. U Bukureštu se sve jače čuju glasovi u korist odbacivanja Pridnjestrovlja zbog što bržeg ujedinjenja Moldavije i Rumunije ili, ako ništa drugo, a ono zbog stupanja Moldavije u Evropsku uniju. Ali u tom slučaju rumunska strana može da povede proceduru za teritorijalnu uzdržanost, protivtežu i kompenzaciju u obliku pre svega „ujedinjenja“ ukrajinske Severne Bukovine sa rumunskom Južnom Bukovinom. Jer su posrednici u procesu regulisanja pridnjestrovskog problema Ukrajina i OEBS, te zato odgovarajuća teritorijalna razmena može da se odradi na međunarodnom nivou.

Idemo dalje. Po strani od preformatiranja zapadne i jugozapadne Ukrajine ne može da ostane još jedna etnička grupa njenog stanovništva – krimski Tatari. Prvo, na teritoriji Moldavije kompaktno žive hrišćani – gagauzi koji pripadaju tataro-mongolskim narodima, i koji su se na svom referendumu već izjasnili za evroazijsku integraciju i stupanje u Carinski savez Rusije, Belorusije i Kazahstana.

A drugo, upravo sada se dobro vidi naglo aktiviranje turskog faktora u regionu, izazvano između ostalog i unutarpolitičkim problemima premijera sadašnje vlade Turske Redžepa Tajipa Erdogana. On očigledno pokušava da time odvuče pažnju javnosti od korupcionog skandala u kome je učestvovalo njegovo najbliže okruženje.

Osim toga, turski ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu je autor spoljnopolitičke koncepcije „strateške dubine“ i pobornik neoosmanizma. Ta teorija savremenu Tursku vidi kao legitimnog civilizacijskog naslednika Osmanlijskog carstva. Na toj ideološkoj osnovi Ankara teži da obnovi osmanlijsko duhovno, kulturno i političko nasleđe, tako da sebi obezbedi ulogu jednog od najvažnijih globalnih faktora.

U vezi s tim tursko oživljavanje koncepcije Osmanlijske imperije bitno se poklapa sa procesima oživljavanja nasleđa Habzburške monarhije i istorijske uloge u regionu Austrougarske, do kojih sada dolazi na prostoru Rumunije i Mađarske.

Ahmet Davutoglu objavljuje i vrlo dvosmislene izjave u vezi sa Ukrajinom i, konkretno, u vezi sa situacijom na Krimu, očigledno u skladu sa njegovim neoosmanističkim idejama. Kako javljaju turski mediji on je, konkretno, Krim nazvao rejonom u kome žive krimski Tatari i istovremeno za to poluostrvo rekao da je to „kapija prema Ukrajini“.

Pri tom mora da se zna da čak i ukoliko bi pao Erdoganov kabinet, kemalisti koji bi ga zamenili mogu da budu još čvršći pobornici mešanja u događaje u Ukrajini pod parolama „jedinstva sveta koji pripada tataro-mongolskim narodima“.

Ali to je razmeštaj snaga onako, kako se predviđa u slučaju dezintegracije Ukrajine. Drugi pravac razvoja situacije je u tome da spoljni igrači teže da iskoriste novonastalu situaciju kako bi uspeli da u regionu ostvare sopstvene geopolitičke ciljeve. I tu najviše pažnje treba da se pokloni poziciji Rumunije.

Teško da će biti preterano ukoliko kažemo da je prisajedinjenje Krima Rusiji na zvanični Bukurešt imala otrežnjujući efekat. Previše podseća na Pridnjestrovlje i Gagauziju, koje su se baš uoči sadašnjeg kruga napregnutosti u Ukrajini izjasnili na referendumu za integraciju sa Rusijom i za učestvovanje u njenim političkim i trgovinsko-ekonomskim projektima. Navedena okolnost se jasno prati, konkretno, na izjavama rumunskog predsednika Trajana Baseskua, koji inače obično ne štedi na antiruskoj retorici. Šta više, Basesku je faktički priznao zakonitost i objektivnost ruskih postupaka: „Vladimir Putin štiti svoje geostrateške interese, pri tom Ruska Federacija ima svoje obaveze u regionu. Postoje tri sile koje Ukrajini garantuju suverenitet: SAD, Velika Britanija i Rusija. Vidimo da sada i druge zemlje „šetaju“ svoje ministre po Ukrajini. Iako sam šef države ne mogu, a da ne kažem šta mislim o tome. Mislim da će se ta situacija završiti formiranjem novog zamrznutog konflikta na Crnom moru. Usto da će Krim dobiti izuzetno povoljan status i da će doći do jačanja vojnih snaga u regionu. Sa strateškog gledišta – Rusija neće odustati od Krima.“

Šta da se kaže – to su uglavnom zdravi zaključci. I ukoliko čvrsta pozicija Rusije na Krimu pomogne da se sačuva mir u Pridnjestrovlju i Gagauziji – to će biti još jedan dokaz valjanosti i blagovremenosti njene politike.

Međutim, pobornici „Velike Rumunije“ teško da će da sklope svoje zastave: previše je privlačan postao razbojnički način kijevskog Majdana, mada su ciljevi ukrajinskih i rumunskih nacionalista objektivno potpuno suprotni. Dok predsednik Basesku pokušava da maksimalno smiri javnost svoje zemlje, glavne rumunske novine Adevaruluporno pozivaju na napad Ukrajine „radi zaštite Rumuna Severne Bukovine i Južne Besarabije“. Evo kako izgleda scenario koji su skicirale najveće novine Rumunije: „Ukrajina je veštačka, raznorodna država koja se pojavila na ruševinama SSSR-a, sa istorijom koja je duga skoro 24 godine, prema kojoj Rumunija ima najveće teritorijalne pretenzije, i može da se desi da u vrlo bliskoj budućnosti ona bude podeljena na dva dela… Zar u takvoj situaciji, ukoliko dođe do nasilničkih manifestacija, rumunska država nije dužna da se direktno umeša, između ostalog i vojno, kako bi zaštitila Rumune koji žive na teritoriji sadašnje države Ukrajine? Sasvim je sigurno da će Rusija štititi svoje sunarodnike, kako to već radi skoro punih 20 godina na Kavkazu. Nameće se logičan zaključak da rumunska država ne samo da treba da isključi, već čak treba da se pažljivo priprema za situaciju kada će postati neminovna za sada moguća oružana intervencija u Severnoj Bukovini, srezu Herca, severu i jugu Besarabije (Černovicka i veliki deo Odeske oblasti – P.I.) i, što da ne, Pridnjestrovju, kada ukrajinska država više ne bude u stanju da održava društveni poredak na teritorijama koje su naseljene Rumunima.“

Istina, pošto su nacrtale tako široku sliku faktičke podele Ukrajine, novine Adevarulsu lukavo prećutale da za stolom postoji još jedan igrač – Mađarska. Međutim, dan kada Rumunija proglasi svoje ujedinjenje sa Moldavijom (sa Pridnjestrovljem ili bez njega) i Černovickom oblasti može da postane i dan kada će Budimpešta proglasiti ujedinjenje Mađarske sa Transilvanijom.

Da li Evropa shvata svu opasnost nekog takvog scenarija koji predstavlja zakonomernu posledicu divljanja nacionalizma u Ukrajini? Postoje izvesni znaci da shvata. Tako je sa oštrom izjavom o situaciji u regionu istupio vođa grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, Austrijanac Hanes Svoboda, koji je kritikovao velikorumunske ideje Trajana Baseskua.

Austrijski evropski poslanik je poslednjih nedelja razvio vrlo ozbiljnu aktivnost – očigledno ciljajući na izbore u Evropski parlament koji su zakazani za maj. Koliko vredi, ako ništa drugo, a ono njegova skorašnja senzacionalna izjava da Nobelova nagrada za mir ove godine treba da se dodeli premijerima Srbije i Kosovske pokrajine – Ivici Dačiću i Hašimu Tačiju, kao i spoljnopolitičkom emisaru EU – baronesi Ketrin Ešton. Jedni su u tom predlogu videli zdrav signal podršci teškog pregovaračkog procesa o Kosovu, drugi deža vi „nobelovki“ zbog Kemp-Dejvidskog sporazuma između Egipta i Izraela, a treći – pokušaj Evropske unije da se pozicionira kao uspešan mirotvorac za razliku od finansijskog menadžera, koji nije previše brz pri razmišljanju.

Međutim, izjava Hanesa Svobode u odnosu na Trajana Baseskua uopšte ne predstava danak političkom „politesu“, već jasan signal dat u ime kompletne evrofrakcije. „Vrlo je čudno da, dok se Moldavija nalazi u teškoj situaciji, predsednik Rumunije želi da je, ovako ili onako, proguta“ – tako je on prokomentarisao skorašnju izjavu rumunskog lidera da bi pripajanje Moldavije za Bukurešt predstavljalo „nacionalni projekat“. Postoji nemačka poslovica: „Reči su srebro, a ćutanje je zlato“ – nastavio je Svoboda. „Mnogi više vole zlato, a gospodinu Baseskuu je sasvim dobro i srebro. Mislim da bi se stanovnicima Moldavije takođe više dopalo zlato koje bi dobili od Trajana Baseskua.“

Pri tom se sam evropski poslanik nije uzdržao od vrlo sumnjivih tvrdnji. Na primer, on je pomenuo „pritisak“ koji tobože Rusija vrši na Moldaviju, pa čak i „pretnju“ koja dolazi iz ruske prestonice. Tim terminima je on označio povezanost Moskve i Pridnjestrovlja, čiji najveći deo stanovništva poseduje ruske lične karte.

Bez obzira na to, najveće oduševljenje u izjavi Hanesa Svobode nije adresirano Moskvi, već Bukureštu, te je tu izjavu moguće posmatrati i kao težnju uticajnog krila u Evropskoj uniji da ojača svoje pozicije u Moldaviji, makar to bilo na štetu odnosa sa članicom EU – Rumunijom. Usput, slična težnja se lepo uklapa u tok pokušaja da se po bilo koju cenu spasi program Evropske unije „Istočno partnerstvo“ bez obzira na njegovu propast u odnosu na Ukrajinu. Jer novembra 2013, na samitu tog programa u Viljnusu, za razliku od Ukrajine Moldavija je parafirala Sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji. Međutim, jasno je da bi oružani konflikt četvorougla Mađarska – Rumunija – Moldavija – Ukrajina, još ako bi se pridružila i Turska, za „Jedinstvenu Evropu“ značio takav udarac da bi problemi sa „Istočnim partnerstvom“ u odnosu na to bili dečja igra.

Nije slučajno što su i same moldavske vlasti odlučile da se malo distanciraju ne samo od Bukurešta, već i od Brisela. U Kišinjovu se sve jače čuju glasovi nezadovoljstva zbog politike kakvu Evropska unija vodi u istočnom pravcu. Kao namerno, sledećeg dana posle kritike Trajana Baseskua od strane evropskih parlamentaraca, premijer Moldavije Jurij Ljanke je lokalnim medijima dao upozoravajući intervju, u kome je kritikovao politiku Evropske unije prema njegovoj zemlji.

On je podvukao da Brisel ne posmatra Moldaviju kao kandidata za stupanje u Evropsku uniju, mada ona to zaslužuje više od nekih balkanskih zemalja, tim pre od Kosova, čiju nezavisnost nije priznao niz članica EU. „Prema nama još nema onog odnosa koji postoji prema zemljama „Solunskog procesa“ – izjavio je Ljanke, imajući u vidu program za integraciju balkanskih zemalja u EU: „Pogledajte, Kosovo još nisu priznale ni sve evropske zemlje, ali zbog njegovog geografskog položaja ono je automatski dobilo taj status što je, kako se meni čini, vrlo nekorektno.“ „Odluka o pridruživanju Evropskoj uniji treba da se zasniva ne na geografskim mogućnostima, već na činjenici koliko neka zemlja odgovara evropskim standardima. U mnogim oblastima Moldavija je otišla dalje od nekih zemalja Zapadnog Balkana,“ – ubeđen je premijer Moldavije.

Naravno da je u prepirci o tome ko je dostojniji da se nađe u Evropskoj uniji – Moldavija ili, na primer Albanija, – teško naći pouzdan odgovor.

Ali šef moldavskog premijerskog kabineta je u pravu u sledećem: u ta pitanja se uplelo toliko geopolitike u duhu izvikane „Velike šahovske table“ Zbignjeva Bžežinskog, te ona objektivno otežava pronalaženje objektivnih i dugoročnih rešenja.

A glavno je pitanje u kom obliku Moldavija može da bude primljena u EU. Postoje najmanje tri varijante: ili u svojim sadašnjim granicama, ili bez Pridnjestrovlja i Gagauzije koje su se izjasnile za evroazijsku integraciju sa Rusijom, ili, onako kako mašta Basesku – u sastavu Rumunije. U poslednjem slučaju opet ostaje nejasno šta da se radi sa „pobunjeničkim“ oblastima.

Za već pominjanog Hanesa Svobodu optimalno je prvo rešenje, na osnovu teritorijalne celovitosti Moldavije i u njenim sadašnjim granicama. Međutim, i tu postoje prepreke. Izvori iz Brisela i Beča vrlo providno aludiraju da preko ovog evropskog poslanika mi prisustvujemo postepenom aktiviranju austrijske diplomatije u pravcu čitave Jugoistočne Evrope koja se bazira kako na istorijskim vezama Beča sa regionom, tako i na čvrstim pozicijama Austrije u evrozoni. Prva etapa navedenog procesa je bila aktivna diplomatija Austrije koja se odvijala iza kulisa, i to u procesu pregovora Beograda i Prištine – kada je Beč faktički blokirao zahtev Beograda za prijem u EU sve dok se vlada Srbije nije složila da radi zajedno sa liderima kosovskih Albanaca. A sada austrijska strana čini ono što je već činila na drugom delu geopolitičke table…

U isto oovakvo predprolećno vreme pre 22 godine, 1. i 2. marta 1992.godine došlo je do prvog oružanog konflikta u Pridnjestrovlju. Sadašnji raspored snaga na obe obale reka Prut i Dnjestar u mnogom predstavlja posledicu tih dramatičnih događaja. U to vreme je otvoreni regionalni rat zaustavljen samo zahvaljujući neočekivanom ubacivanju ruske armije. Da li se to istorija ponavlja?

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *