Na „tajnim listama“ Prištine 3.000 Srba za hapšenje

Na „tajnim listama“ Prištine 3.000 Srba za hapšenje

8 juna 2013

BARIKADAU Prištini još uvek postoje nejasnoće oko toga koji će sve zakoni morati da se menjaju u skladu sa Planom implementacije Briselskog sporazuma, a posebno osetljivo je i pitanje donošenja zakona o amnestiji.

Za Marka Đurića jednog od rukovodioca beogradskog tima za implementaciju to je uslov bez kojeg se ne može dalje u primeni Briselskog sporazuma. Koliko je važno da kosovski parlament usvoji što pre zakon o amnestiji podatak je koji uznosi Krstimir Pantić, zamenik direktora kancelarije za KiM, da se na „tajnim listama“ Prištine nalazi 3.000 Srba za hapšenje.

Plan implementacije Briselskog sporazuma nalazi se pred komisijom za zakonodavstvo Skupštine Kosova. Međutim, članovi ove skupštinske komisije od člana pregovaračkog tima Hajredina Kučija, ujedno i ministra pravde, zahtevaju objašnjenje da li se radi o amnestiji samo za srpske paralelne strukture na severu Kosova, što je inače u suprotnosti sa amandmanima na Ustav Kosova. Kako prenosi prištinska štampa, članovi komisije upozoravaju da zakon o amnestiji ne može da se odnosi na određenu teritoriju ili ličnost, već na kategorije prekršaja.

U izjavi za „Politiku“, Driton Ljajci, savetnik i portparol Hajredina Kučija kaže:

„I pre Briselskog sporazuma Predlog zakona o amnestiji bio je u proceduri, jer mi takav zakon nismo imali. Veoma je bitno da ovaj zakon neće prejudicirati ni teritoriju ni nacionalnost. Znači taj zakon će važiti za sve građane Kosova i u duhu je standarda zaštite ljudskih prava, međunarodnih principa i EU. Naglašavam, ovaj zakon će biti u interesu svih bez obzira na veru i nacionalnost”.

Na sajtu Ministarstva pravde Kosova u predloženom zakonu o amnestiji piše da se ovaj propis neće odnositi na sledeće kategorije zločina: zločine protiv međunarodnog prava, ratne zločine, korupciju i organizovani kriminal, kao i zločine protiv seksualnog integriteta.

Nepoznanica je da li će zakonom o amnestiji biti obuhvaćena i sva lica koja se nalaze u „paralelnim strukturama vlasti“ severno i južno od Ibra koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije. Postoji bojazan, bar kako tvrdi Krstimir Pantić, zamenik direktora vladine Kancelarije za KiM da ponovo na svetlost dana vaskrsne „tajna lista“ sa imenima 3.000 Srba za hapšenje kojom Priština odavno maše.

„Zakon o amnestiji mora da obuhvati sva lica koja rade u sistemu institucija države Srbije, bez obzira da li su zaposleni u lokalnoj samoupravi, pravosuđu, policiji, zatim, privrednike koji su odbijali da plate porez samoproglašenoj kosovskoj državi. Znači zakon bi trebao da obuhvati sva lica koja se u sistemu Prištine tretiraju kao zaposleni u paralelnim strukturama. U suprotnom pojaviće se tajne optužnice i krenuće hapšenja što bi moglo da podstakne nova iseljavanja sa prostora Kosova i Metohije – kaže za „Politiku“ Krstimir Pantić.

S druge strane, objašnjava Pantić, zakonom o amnestiji onako kako ga predstavljaju zvaničnici Prištine, bili bi amnestirani svi Albanci koji su počinili zločine nad Srbima i u vreme a i posle ratnih sukoba.

Driton Ljajci kaže da se posebnom tačkom Briselskog sporazuma tretira sever Kosova i da zato MUP Srbije i MUP Kosova treba radnim grupama da dostave sve podatke o licima koja su se ogrešila o zakon.

– Kada je u pitanju sever Kosova dogovoreno je da radne grupe pred sobom imaju karakteristike onih ljudi koji su se ogrešili bilo o zakon Kosova ili o zakone Srbije. Zakon o amnestiji važiće za sve, ali kada su u pitanju paralelne strukture, timovi Beograda i Prištine moraće da imaju biografije svih bez obzira da li su radili u MUP-u, u lokalnim strukturama, ili u bilo kojim institucijama države Srbije, ali je najbitnije da oni mogu nastaviti da funkcionišu u institucijama države Kosovo jedino ako se nisu ogrešili o zakone, odnosno ako imaju „čistu biografiju“.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *