Национална политика

Nacionalna politika

16 maja 2019

Piše: Čedomir Antić

Presuda najznačajnijim demokratskim političarima u Crnoj Gori, koji su pritom i predvodnici stranaka za koje najviše glasa tamošnji srpski narod, pokazale su jasno stanje srpske politike.

U jednoj državi, koja je u neposrednom susedstvu Srbije, bez dokaza, uz tri svedoka koji su osuđivane i mutne ličnosti, među kojima je najvažniji u međuvremenu pobegao i tvrdi da mu je svedočenje iznuđeno torturom pa izdiktirano, osuđeno je četrnaestoro građana Srbije. Neki među njima su mučeni. Držani su u samicama pod danonoćnim svetlom. Drugi su skidani goli i fotografisani. Na osam godina je osuđen penzionisani general srpske žandarmerije (iz vremena demokratskih vlada). Konačno, osuđeni su na petogodišnju robiju predsednici dve jedine parlamentarne stranke Srba iz Crne Gore. Državni udar nije ni pokušan nego je, prema navodima svedoka – „cijaša“ Asada (?!) i Aleksandra Sinđelića (osuđenog za ubistvo u Hrvatskoj), samo planiran. Nije nađen niti jedan dokaz – recimo  uniforme koje su trebalo da nose oni koji su se zaverili da otmu Mila Đukanovića, niti oružje. Tužilaštvo čak nije bilo sigurno oko imenâ ruskih državljana koji su osuđeni na petnaestogodišnje robije.

U Srbiji nije bilo reakcija. Da nije bilo medija u stranom vlasništvu (N1 i Blic), te retkih opozicionih glasova Danas i Nedeljnik,  sve bi prošlo kao agencijska vest. Naravno, ja ne tražim da se u skladu sa svojim pravilima oglase kanalizacioni mediji u vlasništvu vladajućeg kartela (Informer, Alo, Srpski telegraf, Pink…) – i bolje je da ostanu nemi. To je stara radikalska dreka koja može samo da nanese štetu onima za koje se zalaže i, naravno, da donese novac drekavcima. Uostalom, zar nije Informer u Crnoj Gori izlazio posvećen blaćenju demokratske opozicije i Beograda? Ali, ipak, čudno je kako su ućutali. Ćute i od alchajmera oboleli RTS i dementna Politika. Ni Vučić se nije oglasio, a Dačić proučava presudu. Pitam se da li je Dačić ikada išta proučavao još od vremena kada je, prema sopstvenom priznanju, studirao za novinara da bi postao predsednik. Posle dva dana ćutnje Vučić je pozvao osuđenog srpskog vođu Andriju Mandića u Niš. Mandiću je crnogorski režim dozvolio da otputuje avionom srpske vlade. Tamo je pozirao sa Vučićem i Dodikom. Režimski mediji su u naslovima najavili da su saznali o čemu su razgovarali, a naveli su samo da je razgovor bio posvećem političkoj situaciji u regionu. Izvor – nalog na društvenim mrežama političke kampanje SNS pod nazivom „Budućnnost Srbije“.

Toliko o Vučiću kao državniku i predsedniku. Prvo je Srbe u Crnoj Gori prodao Đukanoviću. Godinama ih zapostavlja, jedini je stranac (pored saradnika CIA Asada) koji je tvrdio da je u Crnoj Gori zaista spreman puč. Ćutnjom i neaktivnošću pomaže i podržava njihovo zlostavljanje. Ona politička mumija, Tomislav Nikolić, dok je bio predsednik republike, pozivao je Srbe da prihvate uslove koji su im ispostavljeni i uđu u režim Mila Đukanovića. Nedavno je to isto tražio i proučavalac aktuelne presude Ivica Dačić.

Dakle stvar je jednostavna. Sadašnja vlast u Srbiji je 2012. primila novac i podršku Crne Gore i organizovanog kriminalna na Balkanu kako bi došla na vlast. Vučićev režim ne samo da duguje Đukanoviću, već je sa njim u saradnji oko raznih kriminalnih poslova. Na osnovu svega, može se reći da je Vučić danas najviše pozicionirana ličnost u Srbiji koja radi za crnogorski režim.

Što se tiče srpske opoziciije, reći za LSV ili LDP da su demokratske i stranke, isto je što i tvrditi da postoje hobiti ili vile. Ovi eksponenti Đukanovića u Srbiji javno su podržali presude.  Stranke demokratske opozicije nisu se oglasile. Za DS, Đilasovu stranku i slične, veća je nepravda učinjena Albancu pekaru iz Borče, kada su mu neki građani pretili, nego penzionerki Branki Milić, takođe državljanki Srbije, kada su je mesecima držali u samici sa uključenim svetlom.  Ambasada SAD bi se ljutila, pa je bolje da ćutimo o tim Srbima u Crnoj Gori koji su ionako nekada podržavali Miloševića i Karadžića. Eh, kada bi glupost i uskogrudost mogli da se mere, mi bi smo ove ljude iz tzv. levog krila srpske opozicije – nekadašnje „Druge Srbije“ –  svakako mogli da izvozimo.

Konačno, tu je i desna opozicija. Ona je nastupila pojedinačno. Studenti Pravnog fakulteta organizovali su demonstracije pred Ambasadom Crne Gore. Došlo ih je nekoliko desetina. Prijatelji sa jednog fejsbuk profila svakoga od njih, napunili bi polovinu ove ulice. Narodna stranka i Dveri izdali su saopštenja. Vuk Jeremić je učinio lep gest pa je došao na konferenciju za novinare Odbora za odbranu Andrije Mandića i ostalih poslanika u Supštini CG, na kojoj je govorio akademik Matija Bećković. DSS je održao konferenciju za medije pred crnogorskom ambasadom, sve su lepo govorili, osim što su zaboravili da spomenu svoju ulogu u žrtvovanju prava srpsog naroda u Crnoj Gori, radi očuvanja državne zajednice koja niti je bila država niti je bila srpska.

Takvo je stanje srpske politike. Sjedinjene Države traže ubice braće Bitići, trojice dobrovoljaca u redovima ilegalne vojske. Takve u našoj državi hapse, a SAD od njih prave heroje, mučenike i razlog vođenja posebne politike. Hrvatska traži ucenama nestale, od kojih su većina poslednji put viđeni u društvu hrvatske vojske. Grčka je zbog jedne reči u nazivu blokirala budućnost Makedonije. Srbiji sudbina 200.000 Srba u Crnoj Gori ne znači mnogo, a presude penzionisanim građanima Srbije upravo ništa.

Ako želimo da budemo moderna, dobra i evropska država sve to mora da se promeni.

Uprkos lošem položaju, ucenama velikih sila, problemima i korupciji, obnova ustanova, njihov ispravan i zakonit rad, stalnost fondova i finansiranja i njihova srazmernost davanjima drugih država u zagranične delove njihovih naroda, ali i u ulaganjima u manjine u Srbiji, promenili bi sve.

Samo, mnogi u našoj politici, a posebno sadašnji režim, zavise od stanja u kome Srbija ne može postati ni demokratska, ni pravna, ni moderna država.

(Napredni klub)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *