Da su eksponati bili prebačeni u „Kunsttransov“ depo, Narodni muzej bi plaćao 35.251 evro mesečno za korišćenje ovog prostora! Objavljivanje ovog podatka, takođe je bilo predmet tužbe. Sudija Negić je, međutim, zaključio da je opravdan interes javnosti da bude upoznata sa iznosom koji Republika Srbija, odnosno Narodni muzej plaća na ime zakupnine tužiocu za čuvanje ovih dobara, s obzirom na to da je reč o izdvajanju novca iz budžetskih sredstava:

– Otvaranje teme da li je zakupnina od više od 35.000 evra mesečno, koju Srbija, odnosno Narodni muzej plaćaju tužiocu na ime zakupnine je opravdano, s obzirom da se može podvesti pod kontrolu rada državnih organa od strane njenih građana – stoji u odluci suda.

– Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o temi od javnog interesa, uloga štampe je ključna u razmeni informacija i mišljenja. Sud je zbog toga dužan da štampi pruži veći stepen zaštite nego drugim licima, jer ima, kao u ovom slučaju, ulogu „javnog čuvara“ opšteg interesa.

Advokat Mirko Mrkić, zastupnik „Novosti“, primetio je da je sudija prepoznao interes institucije od nacionalnog značaja.

– Reagovao je po zakonu, ali i patriotski. Sasvim je sigurno da su „Novosti“ izveštavale objektivno o onome što je nedvosmisleno interes našeg naroda i države. A to je da se ono preostalo bogatstvo što nije u ratovima uništeno sačuva. Narod opravdano želi da zna gde se i pod kojim uslovima čuva to bogatstvo. Ono ne pripada ni Narodnom muzeju, ni „Kunsttransu“, nego svima nama u Srbiji. Sud je postupio u skladu sa zakonom i zaštitio nacionalnu potrebu i dostojanstvo.

Da depo ne odgovara nameni, a da ugovor o zakupu između muzeja i „Kunsttransa“ zaista nije valjan, potvrđuje činjenica da nacionalno blago nikada nije ušlo u depo.

Sporni ugovor između Ministarstva kulture, Narodnog muzeja i „Kunsttransa“ o rentiranju spornog depoa trenutno je na sudu. Suđenje traje gotovo šest godina, a na poslednju presudu u korist Narodnog muzeja – „Kunsttrans“ je uložio žalbu. Kada će ova rašomonijada biti završena, ko to zna?!

MEĐUSOBNE OPTUŽBE

Rekonstrukciju Narodnog muzeja i moguću selidbu pratilo je mnogo optužbi i kontraoptužbi. „Lopta“ je bačena unazad čak u „dvorište“ ministra kulture Dragana Kojadinovića i njegovog pomoćnika Miladina Lukića, za koga se tvrdi da je „bio obavezan“ da ministru kulture ukaže na „bezbednosni aspekt lokacije“. Lukić se, međutim, pozvao na Zakon o kulturnoj baštini koji jasno kaže da sve uslove čuvanja, pa time i bezbednosti propisuje centralna ustanova, odnosno Narodni muzej.

ZAMENA ULOGA

Preduzeće „Kunsttrans Beograd“, deo je austrijske špediterske kuće, koja je poznata po prevozu umetnina, ali ne i čuvanju umetničkih dobara.

– Sasvim je sigurno da bi se austrijske vlasti ponele na isti način da su uloge suprotne – kaže advokat Mrkić, koji je na suđenju postavio pitanje da li bi, na primer, austrijska država zabranila najtiražnijim austrijskim novinama da izveštavaju austrijsku javnost o srpskom depou u kom treba da se čuva austrijsko nacionalno blago, a koji se nalazi nadomak Beča u močvarnom području koje žitelji zovu Veliko blato, po osnovu ugovora koji je predmet brojnih građanskih i krivičnih postupaka.

(Večernje novosti)