Нагнути медији

Nagnuti mediji

10 novembra 2015

antonic slobodan 323Piše: Slobodan Antonić

Naziv moje poslednje kolumne u Politici, kada je ukinuta, bio je „Nagnuti mediji“. Pisao sam jednom nedeljno, a onda sam, po dolasku novog glavnog urednika, 2009. godine, obavešten da je „promenjena koncepcija rubrike“. To je značilo da više nema moje kolumne. Ubrzo sam izgubio mogućnost da se nedeljno oglašavam i u Pečatu (2010). Za prve sam bio nepodoban kao evroskeptik, a za druge nepodoban zato što sam bio odveć rezervisan prema patriotskom karakteru jedne, navodno opozicione, stranke u usponu (koja je danas na vlasti).

Od tada sam se povremeno oglašavao na sajtovima kao što su NSPM (2010–2015) ili Kossev (2015) i u njuz magazinima poput Geopolitike (2010– 2015) ili Vremena (2014–2015). Ali, nisam imao mogućnost da redovno komentarišem politička zbivanja.

No zahvaljujući ljubaznosti Fonda strateške kulture, sada sam ponovo u prilici da jednom nedeljno (svakog utorka) ponešto napišem  o političkim i društvenim dešavanjima, prvenstveno u Srbiji. A za temu prvog teksta iz nove serije izabrao sam onu kojom sam se oprostio od svoje kolumne u Politici – stanje u srpskim medijima.

Naslov „Nagnuti mediji“ značio je, te 2009. godine, da „dok u našem biračkom telu postoji ravnoteža između `evrounionista` i `suverenista`, u velikim medijima ubedljivo dominira evroreformski diskurs“[1]. Uzrok tome je, objašnjavao sam, „direktan uticaj evroatlantskih struktura, koje su interesno vezale jedan deo vlasničko-uredničkog establišmenta za sebe“. A  glavna politička posledica bila je efikasna medijska hajka protiv srpskih političara koji bi posumnjali unealternativnost „evrointegracijskih procesa”. Kao primer sam naveo Vojislava Koštunicu koji je, „pošto su SAD i EU podržale secesiju Kosova, pokušao da promeni našu državnu politiku“. Ubrzo je ostao bez vlasti i sasvim marginalizovan.

Analizirajući dalje političke prilike, te 2009. godine, zaključio sam da slična opasnost preti i Borisu Tadiću. On je bio taj koji je, formalno, izgurao Koštunicu iz vlasti. Ali, kazao sam, on izgleda veruje u svoju predizbornu parolu: „I EU i Kosovo”. Probao je da igra samostalno po pitanju Kosova, pustio Ruse u energetiku, a i Crkvu je pomalo uvažavao. Rezultat je bila medijska kampanja koja je krenula protiv njega i Jeremića. „Da li će i konačna politička sudbina Tadića biti ista kao Koštuničina, ostaje da se vidi. Ali, ono što je već sada jasno jeste da je uticaj čak i najmoćnijih srpskih političara na ovdašnje medije postao ograničen“.

Veliki mediji, zaključio sam, sve su više pod uticajem interesne mreže Brisela i Vašingtona, a sve manje pod uticajem interesa srpske države, pa i srpske vlasti, ma koja da je u pitanju.

I ono na šta sam upozoravao u Politici – koju je tada preuzeo Boris Tadić – zaista se na kraju dogodilo. Brisel i Vašington su ubrzo obezbedili da u Srbiji na vlast dođe „kooperativniji partner“ od Tadića. Taj novi partner im je dao sve ono u vezi s čim se Tadić mislio: Briselske sporazume (1 i 2), predaju Severa Kosova Prištini i faktičko priznanje secesije.

No kako stoji stvar s medijima i politikom danas? Mediji su 2009. godine bili „nagnuti“ na evroreformsku stranu. Danas su pak „nagnuti“ tako da prete da se survaju u političko i društveno bezdno. Komercijalne televizije s nacionalnom frekvencom jednostavno su ukinule gotovo sve političke emisije duže od 15 minuta. Još se na Pinku može videti poneka jednosatna emisija, ali ona je uvek rezervisana za Premijera i njegove propagandiste. Slično je i u „Javnom servisu“ (RTS). Političke emisije su redukovane, a mogućnost da javnost čuje i neko drugačije mišljenje – osim onog da „EU nema alternativu“, ili da „MMF visoko ceni reformske napore Vučićeve vlade“ – praktično je ravna nuli.

Takođe, „reformom medija u javnom vlasništvu“ (čitaj: njihovom besomučnom privatizacijom), vlast je sasekla dobar deo informativnog prostora u Srbiji. Ti mediji, uglavnom lokalni i regionalni, ili su dopali u ruke „kontroverznim biznismenima“, ili su jednostavno ugašeni. Ono što je u medijima i bilo informativno, sada je postalo tabloidno. Srpska javnost ne samo da više nije u prilici da čuje drugačije mišljenje. Ona je sve manje u prilici da čuje bilo kakvo mišljenje.

Na kraju, vrhunac urušavanja srpskih medija je tabloidni rat čiji smo ovih dana svedoci. Od vlasnikaKurira, u pokajničkom tonu, saznajemo da je, zajedno s vlasnicima Informera i Pinka „bio u izbornom štabu Aleksandra Vučića“, te da je „učestvovao u projektu ulepšavanja stvarnosti“[2]. Od vlasnikaInformera i Pinka (i njihovih glasnogovornika) pak saznajemo da je na delu „projekat rušenja Vučića“ i da je to zbog „Vučićeve uspešne posete Moskvi“, te da je vlasnik Kurira deo tog projekta[3].

Da li je zaista reč o početku uklanjanja Vučića[4], po prethodno primenjenom obrascu eliminacije Koštunice i Tadića? Mislim da je za to prerano. U slučaju Koštunice i Tadića kooperativnijarezerva već je bila spremna. Sada takve rezerve nema. Drugo, nisam siguran da je Vučić iscrpio sve svoje „kapacitete kooperativnosti“. Kosovo, izbeglice, privatizacija, MMF – ima li da je za bilo šta rekao ne? I odakle, uopšte, sumnja u to da će se ta serija „kooperativnosti“ u budućnosti nastaviti?

Ali, nije Vučić junak ove kolumne. Njen junak su naši mediji. Vučić neće tako brzo pasti. Ali naši mediji toliko su se naherili da je njihov slom izgleda neminovan. Zapravo, slom se možda već dogodio. I možda ćemo morati, uskoro, da na ledini počnemo rad na izgradnji normalnih medija u pristojnom društvu.

[1] http://www.politika.rs/pogledi/Slobodan-Antonic/NAGNUTI-MEDIJI.sr.html

[2] http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/aleksandar-rodic-srbijo-izvini-clanak-2008557

[3]http://www.informer.rs/stampano-izdanje/318/05-11-2015http://www.informer.rs/vesti/politika/40361/VULIN-Rusenje-Vucica-je-u-toku-Nekim-velikim-silama-ne-odgovara-stabilna-Srbija http://www.vaseljenska.com/misljenja/rusenje-vucica/ http://www.standard.rs/politika/33080-%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%D1%83,-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%BE

[4] http://www.standard.rs/politika/33080-%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%D1%83,-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%BE

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



4 komentara

  1. teletabis says:

    Pratim Vaša razmišljanja koja su objavljivana na NSPM. Vi imate dara da jasno i precizno, na jedan jednostavan način objasnite problem. Pre se može reći da skenirate ono o čemu pišete i bez pristranosti o tome iznosite stav. Najčešće nema se šta dodati a ništa oduzeti. Šta se da zaključiti, Srbija nema cenzuru samo nezavisni i objektivni istinski stručnjaci nemaju mesta da iznesu stav i upoznaju građane Srbije sa svojim viđenjem. Valjda se plaše da će mnogi da se slože sa Vama. To znači da su oni slabi čim koriste političke poluge moći da ućutkaju po neki glas razuma kakav je Vaš.

  2. miroslav says:

    Danas nije pametno biti pametan.A kada je bilo?

  3. Dusan says:

    Bravo Slobodane. Iskreno i direktno u metu. Pitanje za administratora: zašto se svaki moj komentar koji je napisan na srpskom - Ćirilicom, prikaže na latinici? U čemu je problem? Političke ili tehničke prirode? Ovaj komentar je takođe napisan Ćiriličnim pismom a prikazuje se.....?

  4. Lady Gaga says:

    OVA PI.ČKA OD VUČIĆA JE PRE 15 MINUTA OBRADOVAO PENZIONERE OBEĆAVŠI IM POVEĆANJE PENZIJA OD 1%.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *