Najgore je to što Kosovo više neće ujedinjavati već će deliti Srbe i srpsko društvo

Najgore je to što Kosovo više neće ujedinjavati već će deliti Srbe i srpsko društvo

21 aprila 2013

iskenderovPiše: Petar Iskenderov

Sporazum potpisan 19. aprila u Briselu po rezultatima desete runde pregovora između Premijera Srbije Ivice Dačića i šefa kosovskog kabineta Hašima Tačija, izazvao je burnu radost od strane skoro svih učesnika pregovaračkog procesa – rukovodstva Kosova, EU, SAD, NATO. Izuzetak su jedino Srbi, posebno kosmetski Srbi. Činjenica je sama po sebi veoma indikativna, što dozvoljava da se posumnja da se zaista radi o kompromisu. Ukupna reakcija pre podseća na situaciju kada jedna strana proslavlja pobedu, a druga je prinuđena da se pravda pred sopstvenim javnim mnjenjem za kapitulaciju.

Doduše, premijer Dačić je i u takvim okolnostima pokušao da sačuva “hladnokrvno lice uz slabe karte”. Po njegovom mišljenju, govoriti o nekakvoj izdaji srpskih nacionalnih interesa ili čak o kapitulaciji, nema osnova. On je podvukao da je čitav niz zahteva srpske strane ušao u tekst završnog dokumenta. Oni omogućavaju zajednici Srba u Kosovskoj Mitrovici “da imaju svoju imovinu, bankarski račun, skupštinu, predsednika, potpredsednika, zamenika predsednika i Upravnog odbora što predstavlja neku vrstu vlade”. Međutim, suština problema ogleda se u tome, da će svi ti organi i institucije od sada delovati u okvirima odgovarajućeg modela samoproglašene kosovske države. Kako je formulisao – na žalost sasvim ispravno –vodeći kosovski žurnal na albanskom jeziku “Koha-Ditore”, policijski i pravosudni sistem na severu Kosova će funkcionisati “kao deo jedinstvenog pravnog sistema Kosova”. Čak štaviše, Beograd je u svojstvu ustupka čak i za tako uslovna punomoćja Srba, morao poći na saglasnost Srbije da ne blokira stupanje Kosova u međunarodne organizacije – čitaj UN. Zato ne čudi da je Hašim Tači već objavio da potpisani dokument “predstavlja de-jure priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije”.

U nastaloj situaciji nije teško predvideti dalji razvoj događaja. Jedan od pravaca već je formulisao Generalni sekretar UN Ban Ki Mun, koji je pozvao strane da “preduzmu konkretne mere za odgovorno izvršenje sporazuma”, koje po njegovim rečima predstavlja “prekretnicu” u bilateralnim odnosima. I sada su UN spremne da stranama pruže “pomoć” u realizaciji sporazuma. Tako da ulazak Kosova u UN, po svoj prilici nije iza brda.

Ova procena se u značajnoj meri poklapa sa idejom koju je izneo glavni pokrovitelj iz “senke” Briselskih pregovora – američki državni sekretar. Po rečima Džona Kerija, potpisani sporazum je “zahtevao kompromis i smelost sa obe strane”. Pa i lideri EU na čelu sa Predsednikom Saveta EU Hermanom Van Rompejem požurili su da istaknu svoje zadovoljstvo proizašlim.

Nema sumnje da će već u danima koji su pred nama, stići zahtev za prijem Kosova u redove OUN na odgovarajuće stolove u sedištu UN.Ti zahtevi će biti potkrepljeni pozivanjem na zloglasnu 14 tačku sporazuma – koja je izazvala najviše polemika, ali je ipak u završnoj verziji zadržala svoj duh. Radi se o tome da Srbija ne samo da neće blokirati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama uključujući i UN, nego neće na to podsticati ni druge države. Pod “drugim državama” u ovom slučaju, ima se pre svega u vidu Rusija – koja se tim samim lišava pravnih osnova da pruži podršku Srbiji u OUN. Pri tom se lišava rukama tih samih Srba. Ministar za pitanja delatnosti Kosovskih bezbednosnih snaga, ne baš nepoznati Agim Čeku, izjavio je sa otvorenošću karakterističnom za bivše komandire OVK, da će potpisani sporazum Beograda i Prištine “stvoriti pozitivnu atmosferu za one zemlje koje još nisu priznale nezavisnost Kosova”.

Narasta skandalozna situacija, prepuna nepredvidljivih posledica kako za kosmetske Srbe – koji su se već izjasnili da ne priznaju dokument – tako i za stabilnost na Balkanu u celini. Osim očigledne i ubrzane integracije Kosova u različite međunarodne strukture, treba očekivati i aktivizaciju albanskog faktora u drugim rejonima Balkana – gde će lokalni radikali pokušati da ponove tako uspešan kosovski scenario. Računajući na podršku zapadnih krugova, a takođe i tužno iskustvo Briselskih pregovora – postoje ozbiljne osnove da se očekuje nadolazeća dezintegracija Makedonije, Crne Gore i Srbije (gde će “novo Kosovo” postati opštine Preševo, Bujanovac, Medveđa, a takođe i Sandžak).

Što se tiče Srbije, ona je, zadovoljivši se samo kozmetičkim ustupcima za kosmetske Srbe, sebe lišila mogućnosti da postavlja pitanja u nešto širem kontekstu – u formatu stvaranja sistema teritorijalnih kompenzacija, a takođe i mehanizama zaštite sunarodnika u drugim regijama Balkana – u prvom redu u Republici Srpskoj. Upravo Srbi u Bosni i Hercegovini, koji su ostali po strani regulisanja teritorijalnih i međuetničkih problema koje je postavila kosovska kriza, postali su drugi gubitnici posle kosovskih Srba na Briselskim pregovorima.

I na kraju, ne možemo ne reći nešto i o unutrašnje političkim posledicama svega proizašlog. Problem Kosova ostajala je jedna od malobrojnih tema – ako ne i jedina – o kojoj je u srpskom društvu postojalo nešto što liči na konsenzus, što je služilo kao važna politička i duhovna “spona”. Sada je i to krhko jedinstvo razrušeno – i zemlju očekuje novi zamajac eskalacije unutarpolitičkih napetosti. Kosovski problem od sada neće ujedinjavati nego razjedinjavati srpsko društvo.

(fondsk.ru)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Ilija says:

    Naravno da ce razjedinjavati srpsko drustvo g.Iskenderov.Ko god je bio u prilici da poseti fejsbuk stranicu prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vucica (a ima jake i izdrzljive zivce) mogao je da cita komentare naprednjackih simpatizera i glasaca (inace bivseg birackog tela srpskih radikala kod kojih je, kako je to uvazeni analiticar Slobodan Antonic u svom najnovijem tekstu na sajtu NSPM-a okarakterisao i primetio, doslo do ideoloskog 'preumljenja' u pogledu pristupa politici bezalternativnih EU integracija, dakle ljudi su prelomili u glavama po pitanju KiM i sada su ubedjeni evroentuzijasti a ne vise evroskeptici, nesto poput mesavine simpatizera i glasaca DS-a i LDP-a) mogao je da cita uvredljive komentare Srba na racun njihovih sunarodnika Srba sa KiM-a koji su sada ovim parafiranim sporazumom i definitivno pusteni niz vodu gde se moze procitati : "Sta vise hoce ti Srbi "Kosovari", "Svi su prodali kuce a sada iz Beograda govore kako treba braniti Kosovo", "Pa treba li da ginemo za to Kosovo", "Kosovo je vec ranije bilo izgubljeno", "Treba li nasa deca da ginu za te "Kosovare", "Puni su para kupuju stanove i kuce po Srbiji", "Prodaju Siptarima imanja za milione evra" itd svakakve budalastine cete tu naci.Dakle ide se na niske strasti, na zlonamernu zamenu teza u fazonu : "Treba li mi Srbijanci da gladujemo da nemamo deci za hleb samo da bi se branilo to Kosovo".Pa se kaze dajte vise to Kosovo imacemo plate od 1000 evra kada nas prime u EU a i sticenici ustanova za mentalno obolela lica su do sada shvatili da se oni sada svojim problemima bave.Kako zive Bugari, Rumuni, Estonci, Slovaci, Grci itd to su zemlje sa niskim primanjima i zaradama po glavi stanovnika iako su u EU ali avaj nikoga to ne zanima.Zato sam ja poput akademika Ekmecica, dr Mila Lompara, dr Milana Brdara i dr Koste Cavoskog pesimista sto se tice pitanja opstanka, ocuvanja i oporavka srpstva u celini, Srbije kao drzave i Srba.Buducnost je za Srbe vrlo tragicna i mracna.Razloga je puno ali se svi sustinski svode na jedan.O tome je puno govorio i akademik Krestic kada je pominjao da kod Srba nema kontinuiteta nacionalne i drzavotvorne ideje.Da je dolazilo do cestih lomova i diskontinuiteta te da su Srbi duhovno razjedinjeni.Stoga recimo imate da 'Srbijanci' ne podnose tzv "Kosovare" tj Srbe sa Kosova i Metohije, Vojvodjani ne podnose Srbe iz Krajine i Bosne a pazite sad ni "Vojvodjani" ni "Srbijanci" ne podnose tzv "izbeglice i raseljene" dakle svoju bracu pa ih cesto sa odijumom i gadjenjem nipodastavaju i vredjaju koristeci pritom sto je vrlo zanimljivo sa stanovista psihijatrijske patologije i klinicke psihologije nacionalne i etnicke odrednice okolnih naroda pa ih nazivaju : Siptarima, Kosovarima, Bosancima, Hrvatima, Crnogorcima itd iako su svi oni zapravo Srbi.Dakle problem je u karatkeru.Defektnom naopakom karakteru, urodjenoj falinki u genetskom kodu.Srbi su nacija patos karaktera.To sam ponovio ko zna koliko puta u svojim komentarima i sam sam sebi dosadio.Dakle od patos nacije ne moze se ocekivati nista drugo do proces polaganog i mucnog destabilizujuceg procesa lomljenja i drobljenja do faze i trenutka terminalnog zavrsetka.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *