НАЈМРАЧНИЈА НОЋ

NAJMRAČNIJA NOĆ

26 decembra 2016

milorad-vucelic-720

Piše: Milorad Vučelić

Na Zapadu su poverovali i sada se praktično i neposredno suočavaju sa svojim verovanjem. Od početka devedesetih kada je razbijana Jugoslavija zapadnim zemljama se širila propaganda o srpskoj krivici za rušenje jugoslovenskog bratstva i jedinstva i multikulturalizma. Najveće medijske mreže i političari poverovali su izgleda u svoje laži i falsifikate, te su oni postali neka vrsta ideologije koja je bila u saglasnosti sa zapovestima neoliberalizma i geopolitičkim interesima velikih sila. Bosna i Hercegovina (pa i Kosovo) poslužila im je kao pokušaj da surovom vojnom agresijom i sankcijama operu savest za sve ono što su činili u zemljama u kojima živi muslimansko stanovništvo. Razne islamističke organizacije su bile stvarane i funkcionalizovane za razaranje niza azijskih i severnoafričkih država. U temelje nastanka i opstanka Evropske unije i NATO-a ugrađene su ovakve strateške aktivnosti. Istovremeno, aktivno se radilo na razaranju poštovanja tradicije a naročito hrišćanske. Uz to, obavezno je tekao obračun sa svim tekovinama socijalne države ili države blagostanja. Na tom poslu su se udružili i korporacijski globalisti i levi liberali. Uslovno, to je postala neka smeša novog paganstva.

Nekritička multikulturalnost je postala poput nekakve zapovesti i bespogovorne naredbe. Multikulturalnost je simbolizovala potpuno atakovanje na pravo da se neguju sopstvene vrednosti, običaji i obrazovni sistem svih onih koji već prebivaju u Evropi. U zapadnim prestonicama sve je ređe naići na obeležja vezana za slavljenje Uskrsa, a nedavni teroristički napad u Berlinu omogućio nam je da vidimo i koliko neke imigrante iritira slavljenje predstojećeg Božića. Najverovatnije je da će neke pristalice fanatičnog multikulturalizma zahtevati da se sa slavljenjem ovih hrišćanskih praznika prestane ili da oni prerastu u zatvorene porodične proslave bez Deda Mraza ili Božić Bate ili da se svedu samo na crkvenu službu. Tražiće se, shodno tome, i da se odustane od irvasa, sanki i zvončića. Postoji i geslo pod kojim će se voditi ovakve akcije: pa valjda vam je miliji život od proslave Božića ili Uskrsa!

Veliki ruski pesnik i nobelovac Josif Brodski izgovorio je još 1990. godine reči koje su se posle 11. septembra 2001. pokazale proročkim. Kako to prorokovanje izgleda danas najbolje se može spoznati ako reči Brodskog još jednom navedemo: „Naš svet postaje potpuno paganski. I razmišljam hoće li to paganstvo dovesti do sudara – strašno se toga plašim – do vrlo žestokog religioznog sudara… između islamskog sveta i sveta u kom su na hrišćanstvo ostala samo nejasna sećanja. Hrišćanski svet se neće moći odbraniti, a islamski će ga ozbiljno pritiskati. To se objašnjava jednostavnim odnosom broja stanovnika, čisto demografski. I meni se taj sudar čini sasvim realnim… To je budućnost koju razdire konflikt duha tolerancije i duha netolerancije… Pragmatičari tvrde da razlika između ta dva sveta i nije tako velika. Ja u to ne verujem ni na sekund. I mislim da sa islamskim shvatanjem sveta treba okončati. Na kraju krajeva, naš svet je šest vekova stariji od islama. Zato smatram da imamo pravo da sudimo šta je dobro, a šta je rđavo.“

Podrobnije se o ovoj problematici naši čitaoci mogu obavestiti i podučiti čitajući intervju dr Miše Đurkovića pod naslovom „EU postaje sigurna šerijatska no go kuća“ u ovom broju „Pečata“.

Učestalo se, inače, u svetskim medijima i među građanima napadaju službe bezbednosti i policijski organi zbog terorističkih napada. Svet na taj način odbija da se suoči sa činjenicom da ne postoji način da se, recimo u Nemačkoj, priliv od preko milion i po registrovanih migranata svede na policijski ili problem bezbednosnih službi. Ovakav način razmišljanja služi samo da se prikrije pravi i suštinski problem. Izbegavanje suočavanja sa stvarnim problemom prisutno je i u stavu da teroristički napadi povećavaju opasnost od većeg uticaja ekstremne desnice. Kome su upućena ovakva panična i uglavnom lažna upozorenja? Da li su ovo apeli islamističkim teroristima, koji se na njih kao što vidimo uopšte ne obaziru, ili su pretnje svim onima koji ne prihvataju terorizam kao neminovnost i misle da se problem mora rešavati? Da li snage establišmenta ovakvim upozorenjima apeluju na sve one, pa i na imigrante, koji bi mogli da im se pridruže u predstojećim sukobima, pa i mogućem građanskom ratu protiv stvarnih ili nabeđenih desničara? Da li socijaldemokratske stranke tvrde da će izvršiti integraciju miliona imigranata i da imaju pogodnu i efikasnu institucionalnu i drugu recepturu za taj poduhvat? Kako će leve stranke izaći na kraj sa levičarima koji su uopšte protiv integracija i smatraju to pogubnom kolonijalnom asimilacionom politikom na koju Evropljani nemaju nikakvo pravo? Kako će konačno etablirana poslovno-politička elita dokazati da će ovaj imigracioni potencijal jeftine radne snage iskoristi i tako maksimirati svoje profite što ih je inače i motivisalo da proklamuju politiku širom otvorenih vrata? Koja će sve i kolika sredstva, napokon, nastaviti da ulaže Soroš radi ostvarenja svojih planova koji se, manje-više, nesmetano odvijaju?

Stvarni i pravi epohalni problemi su pred nama upravo u, kako kažu naučnici, najdužoj i najmračnijoj noći u poslednjih 500 godina, kada i zaključujemo ovaj broj našeg nedeljnika. Naučnici takođe tvrde i da se ovaj najveći i najduži mrak najbolje vidi u Severnoj Americi.

(Pečat)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *