Најтужнија прича икад, пробајте да не заплачете

Najtužnija priča ikad, probajte da ne zaplačete

18 septembra 2015

pasInternetom kruži veoma dirljiva priča, koja će vas naterati da zaplačete. Naime, u pitanju je pismo u kojem se pas obraća svom gazdi, svom najboljem prijatelju.

Pas mu se zahvaljuje na domu i ljubavi koju mu je pružio i savetuje ga da neguje dobrotu u sebi.

Čitav tekst prenosimo u celosti:

„Čoveče moj, vidim da plačeš jer je došlo vreme mog odlaska. Nemoj, molim te. Hoću da ti objasnim nekoliko stvari. Ti si tužan, jer me nema, a ja sam presrećan, jer sam te sreo. Koliko ovakvih kao ja umire dnevno, a da ne upoznaju nekog posebnog?

Životinje često požive dugo samo zahvaljujući sreći! Samo mi odbačeni znamo šta je hladnoća, žeđ, opasnost, glad. Moramo da se pobrinemo kako pronaći nešto za jelo, gde ćemo provesti noć ušuškano i bezbedno. Svakog dana viđamo mnoga lica ljudi, koji nas i ne primećuju… Ponekad ni mi njih ne gledamo dok nas ne primete sami i sažale se.

Ponekad nas zadesi velika sreća, pa se među tim ljudima nađe anđeo i uzme nas. A ponekad dođe grupa anđela, organizovana. A postoje i anđeli koji šalju pomoć izdaleka. I onda se sve menja.

Odvedu nas kod drugih anđela, mnogo pametnih, koji znaju mnogo i leče nas. Izaberu jednu čudnu reč, koju izgovore svaki put, kad nas dovezu kod njih. Mislim da to zovu ‘ime’ i onda se mi osećamo posebnima, prestajemo da budemo anonimni, samo jedni između mnogih.

I onda… upoznamo šta znači kuća!

Da li ste svesni koliko nam to znači?! Ne moramo više ničeg da se plašimo, nema više gladi, hladnoće, bola i opasnosti. Da samo možete da shvatite koliko nas to usrećuje! Za nas je svaki dom kao palata! Više nas ne brine da li pada kiša, sneg… da li će kola proći pokraj nas polako ili namerno brzo i nauditi nam, povrediti nas! A najvažnije…nismo više sami, jer nijedna životinja ne voli samoću. Šta bismo mogli više od toga da poželimo?

Znam da si tužan zbog našeg rastanka ali ja sada moram poći. Hoću da te zamolim da ne kriviš sebe za bilo šta.

Čuo sam te kako si kroz plač rekao da si možda mogao za mene učiniti više.

Ne govori tako, za mene si učinio mnogo!

Bez tebe nikada ne bih saznao sve ono lepo, što danas odnosim sa sobom. Treba da znaš, mi, životinje, živimo sadašnjost intenzivno i da smo mnogo mudre: uživamo u svakoj sitnici, svakog dana posebno i zaboravljamo ružnu prošlost veoma brzo.

Naš život počinje kada upoznamo ljubav, tu istu ljubav koju si mi pružio ti – moj dvonogi anđele bez krila! Znaj, ako nađeš životinju koja ima neko ozbiljno stanje i ima još samo malo vemena na ovome svetu… učinićeš veliko delo ispraćajući je pri odlasku. Kao što ti rekoh, niko od nas ne želi da bude sam, ponajmanje kada shvatimo da se primaklo vreme odlaska. Znaj da nam je važno ko nas mazi i drži nam šapu, da možemo mirno da odemo.

Molim te, ne plači više. Ja sam srećan. Poneću sa sobom uspomenu na ime koje si mi dao, na toplinu tvog doma koji je postao i moj dom. Poneću sa sobom i zvuk tvog glasa kojim si mi govorio, mada nisam uvek razumeo šta mi pričaš.

U svom srcu poneću sa sobom svaku tvoju nežnost i dodir. Sve što si za mene učinio mnogo mi znači i hvala ti neizmerno. Ne umem to da ti kažem ali sigurno si u mojim očima vidio svu moju zahvalnost.

Hoću da te zamolim, učini mi dve usluge…

Umij lice i počni da se smeškaš, prisećaj se našeg lepog zajedničkog života, svih nestašluka kojima sam te nasmijavao. Prisećaj se, kao ja, svih onih trenutaka koje smo delili. I nemoj nikada reći kako nećeš više nikada uzeti drugu životinju, jer te moj odlazak toliko pogodio! Bez tebe ja nikada ne bih imao ovako lijep život!

Molim te, ne čini to! Ima mnogo takvih kao ja, koji čekaju takve kao što si ti! Pruži im to što si pružio meni, potrebno im je, kao što je i meni bilo potrebno. Ne suzdržavaj ljubav u sebi zbog straha od ponovnog gubitka.

Prihvati moj savet i neguj tu dobrotu u sebi, dobrotu koju deliš sa nama. Shvati da si anđeo nama životinjama i da bi bez ljudi kao što si ti nama i život bio težak.

Nastavi sa svojim plemenitim zadatkom. Sada je na meni red da budem tvoj anđeo. Pratiću te izdaleka na tom putu, dok budeš pomagao ovakvima kao što sam bio ja. Svim životinjama koje su ovde sa mnom pričaću o tebi, reći ću im šta si sve učinio za mene, pokazaću im te ponosno i reći: ‘On je moja porodica’. Moj prvi zadatak ovde je da ti pomognem da ne budeš tužan.

Večeras, kad pogledaš u nebo i vidiš da ti je namignula zvezda…znaj da te gledam, da ti šaljem znak da sam dobro i da ti šaljem zahvalnost za svu pruženu ljubav.

Pozdravljam te sada, ali ne kažem „zbogom“.

Postoji poseban raj, nagrada za ljude kao što si ti.

Tu ćemo se ponovo sresti.

Čekaću te verno!“

(Novosti.rs)

 

KOMENTARI



11 komentara

  1. Lady Gaga says:

    Kakva glupost.

  2. Lady Gaga says:

    Probajte da ne zaplačete kad vidite na šta je Srbija spala pod Vederom Pučićem.

  3. Miticus says:

    I ja, Gago, na pola pomislih, kakva glupost. Kuce pa da trazi kucu, da zivi u njoj? O boze?! Ljudi su se toliko odaljili od prirode pa ljudska shvatanja namecu i zivotinjama, cak im i pripisuju ljudske osobine, kad ih opisuju, namecu im svoja shvatanja, pristupaju im ljudski, sto zivotinje jednostavno ne razumeju, pa kad ih zivotinja ujede ili pojede, svi se pitaju sto? Gledao sam snimke, gde zveri napadaju ljude, jer ljudi se razneze, pa ih maze, misle da to zivotinje ocekuju, ne shvatajuci da je kod zivotinja drugaciji zakon i da tu nema milosti. Mozda je pogresno shvatanje kod ljudi, razlog sto se tako nesto dogodi, misleci: meni nece nista, jer sam ja dobar covek a zivotinja to oseca. Ona oseca samo autoritet, samopouzdanje i tada ne dira coveka. Zivotinja primecuje ljudski govor tela i tako se ponasa. Ipak, bez obzira na sve, ljudi imaju svoj ambijent i svoju vrstu, zivotinje svoje i to covek, svojim ne shvatanjem, nece moci da promeni nikad. Jedan primer: covek u Australiji cuvao Tajpane, jedna od najotrovnijih zmija, u nekoj rupi. Ulazio je slobodno, nisu ga dirale. Ali jednom se okliznuo i pao, odmah je bio ujeden. Zasto? U trenutku je pokazao strah i one su to osetile i odreagovale. Mozda je i nagli pokret pri padu, one pomislile da su napadnute. Sve u svemu, zivotinjama je zivot u divljini i njihovim zakonima a coveku medju svojom vrstom i covecjim zakonima. Imao sam nemackog lovnog terijera, kratkodlaki i evo, kakvi su to kerovi. Kerovi sto vrede milione (ko ima ovakvog kera, za nikakve pare ga ne bi dao): https://www.youtube.com/watch?v=fm2mMxD349k A na ovom snimku, dve dzumare, koje ne bih ni bajatim hlebom hranio, ne smeju da pridju divljoj svinji..., zna se sta je ker (na 1:27 ulece): https://www.youtube.com/watch?v=lU9lgThrz_w A ove dzukee, sto ih vuku po stanovima i obicno su to Labradori, Vucjaci, Bokseri, Pit Bullovi... (i obicno im je vlasnik zena)... Oni imaju drugacije funkcije u stanovima, koje nisu lovne. Zato je ovaj tekst pisan.

  4. Miticus says:

    I ja, Gago, na pola pomislih, kakva glupost. Kuce pa da trazi kucu, da zivi u njoj? O boze?! Ljudi su se toliko odaljili od prirode pa ljudska shvatanja namecu i zivotinjama, cak im i pripisuju ljudske osobine, kad ih opisuju, namecu im svoja shvatanja, pristupaju im ljudski, sto zivotinje jednostavno ne razumeju, pa kad ih zivotinja ujede ili pojede, svi se pitaju: sto? Gledao sam snimke, gde zveri napadaju ljude, jer ljudi se razneze, pa ih maze, misle da to zivotinje ocekuju, ne shvatajuci da je kod zivotinja drugaciji zakon i da tu nema milosti. Mozda je pogresno shvatanje kod ljudi, razlog sto se tako nesto dogodi, misleci: meni nece nista, jer sam ja dobar covek a zivotinja to oseca. Ona oseca samo autoritet, samopouzdanje i tada ne dira coveka. Zivotinja primecuje ljudski govor tela i tako se ponasa. Ipak, bez obzira na sve, ljudi imaju svoj ambijent i svoju vrstu, zivotinje svoje i to covek, svojim ne shvatanjem, nece moci da promeni nikad. Jedan primer: covek u Australiji cuvao Tajpane, jedna od najotrovnijih zmija, u nekoj rupi. Ulazio je slobodno, nisu ga dirale. Ali jednom se okliznuo i pao, odmah je bio ujeden. Zasto? U trenutku je pokazao strah i one su to osetile i odreagovale. Mozda je i nagli pokret pri padu, one pomislile da su napadnute. Sve u svemu, zivotinjama je zivot u divljini i njihovim zakonima a coveku medju svojom vrstom i covecjim zakonima.

  5. Miticus says:

    Imao sam nemackog lovnog terijera, kratkodlaki i evo, kakvi su. Kerovi sto vrede milione (ko ima ovakvog kera, za nikakve pare ga ne bi dao): https://www.youtube.com/watch?v=fm2mMxD349k A na ovom snimku, ova dva tovljenika, koje ne bih ni bajatim hlebom hranio, ne smeju da pridju divljoj svinji..., zna se sta je ker (na 1:27 ulece): https://www.youtube.com/watch?v=lU9lgThrz_w

  6. Miticus says:

    Imao sam nemackog lovnog terijera, kratkodlaki i evo, kakvi su. Vrede milione (ko ih ima za nikakve pare ga ne bi dao): https://www.youtube.com/watch?v=fm2mMxD349k A na ovom snimku, ova dva tovljenika, koje ne bih ni bajatim hlebom hranio, ne smeju da pridju divljoj svinji..., (na 1:27 ulece): https://www.youtube.com/watch?v=lU9lgThrz_w

  7. Miticus says:

    Imao sam nemackog lovnog terijera, kratkodlaki i evo, kakvi su. Vrede milione (ko ih ima, za nikakve pare ih ne bi dao): https://www.youtube.com/watch?v=fm2mMxD349k A na ovom snimku, ova dva tovljenika, koje ne bih ni bajatim hlebom hranio, ne smeju da pridju divljoj svinji..., (na 1:27 ulece): https://www.youtube.com/watch?v=lU9lgThrz_w

  8. Miticus says:

    I jos jedna stvar, sto se tice pasa i ovakvih kretenizma, pa i o celom pokretu o zbrinjavanju "nezbrinutih" pasa, "pasa lutalica" kao i price o nekoj "ljubavi/ma". Psihicki bolesni ljudi sa teskim falinkama, smatraju da zbrinjavanje "pasa lutalica", to humanim delima pa to pokusavaju da namecu i drugima, govoreci, kako su ovi drugi, koji o njima "ne brinu" nehumani ljudi i da su "gori od zivotinja". Da li pas, to tako misli? Ne. To "zbrinjavanje" je za zivotinju porobljavanje. Nema gore stvari za psa, nego da ga neko stavi u kavez, veze lancem i hrani. Tako rade svi gospodari, tirani svojim robovima: zarobi ga i hrani ga da ne umre, ugine (da ne pominjem jos i papagaje, kanarince...). Gledajuci iz perspektive coveka, te "pse lutalice", covek se raznezi, poistoveti sebe u toj ulozi i kaze: "jaoj, jadan...". Vukovi su isto lutalice, pa ih niko ne sazaljeva i niko o njima ne misli da su jadni. Psi su vukovi u psecoj kozi, pa takav zivot je njihov smisao zivota, pa da li oni lutaju u prirodi ili u gradu, oni su svoj na svome. Suprotan je osecaj, kada coveka beskucnika zatvorite. On je tada sebe zbrinuo, ima krov nad glavom i ne oseca se zatvorenim. On je zatvoren onda kada je napusten i sam na ulici. Ljubav. Ljubav je covekova iluzija, utopija. "Covek je takvo bice, da sve sto radi, cini samo iz licne koristi i interesa (magna cogitatio magna Miticus)". Dakle, nema ljubavi uopste. Prema zivotinjama: Osecanje, koje covek ima i gaji prema zivotinjama a to smatra ljubavlju, je samo zadovoljenje svojih potreba, svoje sebicnosti. Niko ne cuva kravu, ako ona ne daje mleko, kokosku ako ne "nosi" jaja, pcele ako ne daju med..., pa tako ni psa, ako on nema osecaj coporativne privrzenosti i cuvanje nase kuce radi nase bezbednosti. Covek samo koristi prirodne nagone tih nasih "ljubimaca", tacnije, robova, koji nama sluze i osecaj pripadnosti te zivotinje nama, da smo jedna zajednica, covek smatra da je to ljubav. To je jednostavno, licna korist. Prema coveku, svojoj vrsti: Ne postoji ni ljubav izmedju muskarca i zene. I tu je opet covekov interes. Taj osecaj da nismo sami mislimo da je ljubav. To je strast, prirodni nagon za potomstvom i samoodrzanjem. Sama privlacnost je upravo to, nagon za potomstvom, pa tako i gledanje na suprotan pol su razliciti. Muskarac gleda njene obline (siroki kukovi - rodice zdravu decu, grudi - odgajice zdravo dete; uski kukovi - pobacice, male grudi - nema resursa da odgaji dete), zena gleda muskarca u ramena, pa siroka ramena znaci da je jak i da ce imati snage da donosi resurse, hranu, kako bi zajednica opstala. Takodje i njegov energican karakter, za koji se ona psihicki vezuje (sposoban covek da zaradi, na bilo koji nacin, jer zeni nije bitno da li neko krade, bitno je da on donosi resurse, zaradu i da porodica ima od cega da zivi. Tako da se ne treba cuditi, kako neka zena zivi sa kriminalcem, koji od kriminala zivi, on je za nju sposoban da se snalazi u zivotu, pa bio to i ovakav nacin). No sve ovo mi nazivamo privlacnoscu i lepotom. Sva osecanja kad se skupe, zadovoljstvo koje imamo, nazivamo ljubavlju. Ljubav, prema nekoj zeni ili muskarcu, koji su neplodni, nije ljubav, vec nemoc onog drugog da nadje sebi ravnog, pa ostaje gde je. Cisto iz sigurnosti. Nesebicna ljubav, ljubav sama od sebe, bozanska ljubav, je cista utopija, covekova iluzija. To je praznina u dusi, koja mu stvara takve iluzije. Ovaj tekst o ovom psu me je rasplakao, kad pogledam kakvih sve kretena ima sa bolesnim teznjama da se rob obraca svom gospodaru. Znam, ne svidja se ovakvo razmisljanje nikome, deluje okrutno, ali ovo je srz svakom bicu koje zivi u prirodi. Priroda jeste okrutna. Samo se covek odaljio od prirode i tezi da zivi u nekom svetu iluzija, pa otud posle dolaze razocarenja u zivot, patnje, kao neispunjenje nasih iluzija o zivotu koji zivimo.

  9. Lady Gaga says:

    Ja imam maćku, moja maćka nema buvu. Zove se Milica Ferhunde the Second, i juče se omacila. Komata pet. Trenutno klopa ribu. Maconi knjavaju. Sreća.

  10. Miticus says:

    Ja sam imao macora, dok nije otisao u svaleraciju u komsiluku, pa tamo i ostao, sretali smo se par puta on i ja, ali on vodi svoj zivot, ja svoj. Ljudi koji vole macke su samostalni ljudi. Ovo kaze psihologija, proucavajuci tipove ljudi, kakve zivotinje vole. Hteo sam reci: upravo si mnogo rekla o sebi. No, to sam i primetio po tvojim komentarima, pa me ne cudi da imas bas macke.

  11. Lady Gaga says:

    Mitikuse, imam ja u svom rodnom selu podno Golije i Javora i pravog vuka. Ima pet godina, našli ga u leglu pošto su mu ubili majku. Eno ga, ko najbolji domaći pas. A ja ga na cuclu podigla.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *