Naknadna pamet Izetbegovića juniora

Tweet

Piše: Nenad Kecmanović

Otkako je onomad Bakir Izetbegović izjavio na TV da bi „da je bio u Dejtonu više ostavio Srbima u Sarajevu, a Bošnjacima na Drini“, njegov politički protivnik Fahrudin Radončić je otvorio stranice svojih privatnih novina „Avaz“ za negodovanja čitalaca. A i beogradski „Danas“ (26.11.) tim povodom je zatražio komentar istaknutih federalnih intelektualaca sve tri nacije: dr Asima Mujkića, dr Nine Raspudića i dr Mirka Pejanovića.

Novinarka Ruža Ćirković najpre dešifruje značenje, za beogradsku publiku možda i nejasne, poruke Izetbegovića juniora: „Više Srba u Sarajevu, veća vezanost i zavisnost RS od centralne države“. A mi bismo dodali: „Više Bošnjaka na Drini, slabija veza RS sa Srbijom“. Svi sagovornici jedino su bili saglasni u čuđenju „zašto je Bakiru to trebalo da kaže sa zakašnjenjem od 20 godina“.

Bošnjački građanista dr Àsim Mujkić iznosi začuđujuću tezu: „Sarajevo ili bar veći deo Sarajeva se sada doživljava kao neka bošnjačka metropola, što savršeno odgovara svima onima koji BiH ne doživljavaju kao multietničku zajednicu“ (…) „Distanca spram Sarajeva i to prepuštanje Bošnjacima Sarajeva, podržava te dezintegrativne nacionalističke odnose“. Dakle, prema dr Asimu, problem je što Sarajevo tamo neki (biće Srbi i Hrvati!) doživljavaju kao muslimansku metropolu, a nije problem što Sarajevo, sa 96 odsto Bošnjaka i više Turaka nego Srba i Kineza nego Hrvata, to stvarno i jeste. Dalje, po njemu ispada da je problem što su Srbi (i Hrvati) mahom napustili Sarajevo i zauzeli distancu prema glavnom gradu, a ne to što su Bošnjaci iz njega oterali najpre jedne pa onda i druge i uzurpirali ga samo za sebe. Elem, po Mujkiću, 140 hiljada sarajevskih Srba se žrtvovalo da odu u izbeglištvo samo da bi tako dezintegralisali BiH.

Dr Nino Raspudić, Mostarac na privremenom radu na Sveučilištu u Zagrebu, naprotiv, konstatuje realno stanje i podseća na izneverene dogovore. „Sarajevo je danas izrazito većinski bošnjački grad, i to će potvrditi popis stanovništva, ali sačekajmo rezultate da bismo mogli prosuditi koliko je zaista multietničko.“ (…) „Nijedan grad danas ne reprezentuje ukupnu multietničku strukturu BiH, pa glavni može biti bilo koji“ (…) Sarajevo je glavni grad i BiH i entiteta i kantona, a bilo je dogovoreno pa zaboravljeno da se neka od funkcija dislocira u Mostar“. Ergo, na realnu meru „sarajevske multietničnosti“ kritički upozorava i ovaj hercegovački Hrvat, ali zbog nacionalne neravnopravnosti. Dok njegov kolega dr Mujkić negira nacionalno u ime građanskog, a sasvim slučajno je i pripadnik većinske nacije.

Nešto vedrine u ovako tmurna viđenja savremenog Sarajeva uneo je dr Mirko Pejanović, koji prognozira skoru reintegraciju grada na osnovu autobuske linije Marindvor – Pale. Ipak, fokusira se na primer iz svoje radne sredine i ističe svoj lični doprinos. „Sarajevski univerzitet još uvek jeste multietnički. Ali trebaće napora da se održi. Treba novog podmlatka dovoditi. Ja, kada sam bio dekan, trudio sam se da u 12 primljenih bude i dvoje do troje Hrvata, dvoje do troje Srba i to je taj odnos multietičnosti. Naravno, ne možete izbeći da najbrojniji budu Bošnjaci koji tu žive“.

Drugim rečima, po dr Mirku nacionalna struktura je, ako ne u Sarajevu u celini, ono bar na tamošnjem univerzitetu dobra, samo je treba sačuvati, a on je to svojski radio dok je bio dekan Fakulteta političkih nauka. Nije jasno šta mu znači ono „dvoje do troje“ kada se radi o Srbima i Hrvatima. Ako su po dvoje odnosno četvoro u odnosu na osmoro Bošnjaka i nije tako loše, a ako su dva puta po troje tj. šestoro spram isto toliko Bošnjaka onda je dekan Mirko postigao, ako već ne nacionalni, ono bar hrišćansko-islamski paritet u kadrovskoj politici na svom fakultetu. Ipak, sa dekanovim kadriranjem nešto nije sasvim u redu.

Prema podacima Srđana Dizdarevića iz Helsinškog odbora od pre nekoliko godina, Bošnjaci čine više od 96 odsto stanovnika Sarajeva. U preostalih četiri odsto nemuslimana, pored Hrvata, Jevreja i ostalih, ulaze i Srbi, sa maksimalno 1,5 odsto. Poznato je da je reč uglavnom o starijoj srpskoj populaciji, pa na mlađe studentskog uzrasta otpada u vrh glave oko 0,5 odsto. Pošto na Sarajevskom univerzitetu ima na desetine fakulteta i odseka, teško da se na FPN godišnje upiše više 0,07 odsto, sem ako bismo prihvatili neverovatnu pretpostavku da svi srpski brucoši u Sarajevu studiraju jedan te isti fakultet. A onda i ne manje neverovatnu pretpostavku da svi diplomiraju na vreme i sa visokim prosekom i svi postanu asistenti.

Zato se postavlja pitanje da li je prof. Pejanović tokom dekanskog mandata kao Srbin favorizovao srpske diplomce i samim tim diskriminisao bošnjačke? Ili, ukoliko je to deo dugoročnije kadrovske politike FPN, da li su i njegov prethodnik prof. Ismet Grbo i naslednik prof. Šaćir Filandra prema srpskim studentima vodili kadrovsku politiku pozitivne diskriminacije, kao recimo Australijanci prema Aboridžinima?

Biće ipak najverovatnije da su se i na FPN pojavili Haris Pleho i Rasim Smajić. To su ona dvojica koji su u kantonalnu i entitetsku skupštinu izabrani tako što su se kandidovali kao Srbi, pa su sada odlučili da, uz političku, započnu i univerzitetsku karijeru. U skladu sa građanskim principom, nego šta. A što se tiče one Bakirove izjave koja je isprovocirala komentare trojice doktora, i ja im se pridružujem da je bila potpuno deplasirana. Možda bi on stvarno bolje skrojio Dejtonski sporazum, ali trebalo je na vreme da kaže babi da ga povede u Ameriku.

(Pressrs.ba)

Tweet