Nakon Turaka sami sebi Turci

Nakon Turaka sami sebi Turci

11 februara 2013

Sasa Miric2Piše: Saša Mirić

Svetozar Marković (1846 – 1875), jedan od najvećih umova srpske društvene misli, sredinom 19. veka prvi je izneo tezu o pogubnosti otuđivanja srpskih političara od njihovog naroda.Još u njegovo vreme, kada su se Srbi borili za oslobođenje od turskog jarma i stvaranje svoje nacionalne države, bilo je vidljivo „odnarođivanje vlasti i vladara“. Marković je u tome video najveću opasnost za uspeh srpske nacionalne revolucije i razvitak srpskog naroda i države u budućnosti. Da je taj strah bio više nego opravdan pokazalo se nebrojeno puta od tada do danas.

Marković je u svojim delima uvek isticao „pravo naroda“ nasuprot „političkim i socijalnim ugnjetačima, parazitima i samoživim prevarantima koji nemilosrdno isisavaju krv i razaraju pamćenje srpskog naroda“.Mada su ga tokom njegovog kratkog života i kasnije mnogi prisvajali i svrstavali u razne ideologije, njegova misaona baština sve do naših dana svedoči da je Svetozar Marković bio i ostao samo „narodni“. Kao takav on je kritički pisao o vođama oslobodilačkog pokreta koji su zbog svog „vlastohleplja i koristoljublja bili sličniji orijentalnim despotima nego seljacima“. A o međusobnim borbama različitih političkih struja Marković je pisao ovako: „Ta borba strašno je iskvarila srpske starešine, pa i one koji su zaista u vreme oružane borbe protiv Turaka bili pravi junaci i vođe svog naroda, a još strašnije je ta borba uticala na duh narodni. Ona je utukla ono oduševljenje za potpunim oslobođenjem što se pojavilo u prvom ustanku srpskom, ugušila je onaj čovečanski ponos da je stidno robovati, koji se tek beše počeo da razvija kod Srba. To je bila borba oko vlasti gde ni jedna ni druga strana nije predstavljala narod, već svaka težila da gospodari nad narodom.“ On opisuje i kako su kneževi i starešine vremenom počeli da se odrođuju od seljaštva, da se zatvaraju u gradove i „u njima gospoduju, i na krajnje sebičan i otuđen način okreću svoje ćurkove naopako i protiv naroda“, pa je narodu „natovareno breme i turskog i domaćeg bespravlja“. To sve je, kako kaže Marković, dovelo srpski narod do najvećeg ponižavanja i udaranja „na čest ljudsku i narodnu“.

Da li je politička svest u Srba danas drugačija nego u to davno vreme?! Na osnovu svega što nam se događa, može se zaključiti da nismo odmakli ni korak napred. Jer i danas imamo male i velike „despote“ koji ovom narodu „isisavaju krv“, i danas gledamo kako se srpski političari međusobno „kolju“ za parče vlasti ne mareći za interese svog naroda.
Svetozar Marković je često ponavljao čuvenu rečenicu Dositeja Obradovića iz vremena Prvog srpskog ustanka, a koja izgleda i danas ne gubi na snazi: „Srbi će posle Turaka, sami sebi Turci biti!“

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *