NAMEŠTALJKA SRBIMA: Euleks lažirao dokaze protiv Olivera Ivanovića

NAMEŠTALJKA SRBIMA: Euleks lažirao dokaze protiv Olivera Ivanovića

30 oktobra 2014

Oliver-Ivanovic-8Uvidom u dokumenta koje je Srbija uputila Euleksu na zahtev kosovskog specijalnog tužilaštva u slučaju optužbi za ratne zločine koje je Oliver Ivanović navodno počinio 1999. i 2000, „Politika” je ustanovila da je specijalni tužilac Euleksa u optužnici krivotvorio navode iz zvaničnog dopisa državnog organa Srbije. Specijalni tužilac Cezari Mihalčuk u optužnici je naveo da je Ivanović „možda” bio rezervista specijalne policijske jedinice pri MUP-u.

Naime, u optužnici protiv Ivanovića piše da „odgovor (Beograda) sadrži indikacije da je tokom rata okrivljeni možda bio rezervista specijalne policijske jedinice pri MUP-u”. Tužilac se pri tome pozvao na zvaničan dokument MUP-a, preciznije Upravu Odeljenja za otkrivanje ratnih zločina, i naveo da je „dalje naznačeno da to ne može da se potvrdi, jer MUP nema nikakvu dokumentaciju povodom toga”. „Osim toga, sve evidencije i dokumenta koja se odnose na rad i angažovanje pripadnika SUP-a u Mitrovici u borbenim dejstvima uništena su tokom NATO bombardovanja zgrade SUP-a 1999”, dodao je on.

Međutim, uvid „Politike” u dva dokumenta izdata na zahtev Euleksa pokazuje nešto potpuno suprotno navodima iz optužnice. MUP je zapravo izvestio Euleks da Oliver Ivanović uopšte nije zaveden ni kao aktivni, ni kao rezervni pripadnik MUP-a.

U prvom dopisu od 4. marta ove godine, u slučaju Olivera Ivanovića, navedeno je da je „preko Vojnoobaveštajne agencije (VOA) utvrđeno da navedeno lice nije evidentirano kao pripadnik ratnih jedinica koje su formirane od strane VOA Kosovska Mitrovica u periodu 1999. i 2000”.

Istina, u dopisu MUP-a piše da je Vojnobezbednosna agencija izvestila da postoje operativni podaci da je Ivanović tokom borbenih dejstava 1999. godine bio pripadnik rezervnog sastava PJP MUP-a Srbije u Kosovskoj Mitrovici, ali piše i da je proverama utvrđeno da Ivanović nije bio ni aktivni ni pasivni pripadnik MUP-a

U dokumentu se doslovno navodi: „Međutim, izvršenim proverama u evidencijama MUP-a Republike Srbije, na osnovu raspoloživih podataka i uvidom u jedinstven sistem kadrovske evidencije (aktiva i pasiva) radnika MUP-a, utvrđeno je da Oliver Ivanović nije bio u radnom odnosu ovog ministarstva.”

Iz ovog dopisa je očigledno da je tužilac Euleksa upotrebio neprovereni operativni podatak kao dokaz za insinuaciju da je Ivanović možda bio pripadnik rezervnog sastava policije, iako je raspolagao i informacijom da je proverom utvrđeno da taj podatak nije tačan.

U drugom dopisu od 30. jula 2014. jasno je navedeno da posle provere Oliver Ivanović, kao ni Nebojša Vujačić, Ilija Vujačić i Saša Lazović, „nisu nikada imenovani ili postavljeni na funkciju u MUP-u Srbije”. Što se tiče drugooptuženog Dragoljuba Delibašića, navodi se da je bio raspoređen od strane načelnika resora na mesto načelnika Sekretarijata unutrašnjih poslova u Kosovskoj Mitrovici od 1. novembra 2005, ali rešenje o raspoređivanju nije objavljeno u „Službenom glasniku” niti u bilo kom drugom zvaničnom listu.

„Politika” je ovo otkrila u jeku afere koja potresa Euleks u vezi sa iznošenjem insajderskih informacija o tome kako su jedan tužilac, sudija i zamenik glavnog tužioca primali mito i uticali da se krivični postupci protiv desetine osoba među kosovskim Albancima obustave.

Ovo nije jedina činjenica koja optužnicu protiv Ivanovića čini „klimavom”. Po mišljenju nekoliko pravnih stručnjaka za ratne zločine sa kojima se „Politika” konsultovala, Euleksov tužilac je napisao optužnicu koja ne dokazuje, nego insinuira Ivanovićevu komandnu odgovornost, koristi izjave svedoka iz treće ruke i zasniva se na utiscima.

Ivanović je okrivljen za to što su četvorica Albanaca 14. aprila 1999, prema navodima iz optužnice, „ubijeni vatrenim oružjem od strane neidentifikovanih pripadnika paravojnih snaga/policije pod efektivnom komandom i kontrolom okrivljenog”. Nejasno je kako može da se kaže da je okrivljeni imao efektivnu komandu i kontrolu nad počiniocima kada ti počinioci nisu ni identifikovani.

Kada je reč o ovom delu, stoji napomena da je za njega po starom krivičnom zakonu predviđena smrtna kazna, odnosno kazna dugogodišnjeg zatvora, ali ostaje nejasno kolika je dužina te kazne po kosovskom zakonu. U zakonu Srbije predviđena kazna je 20 godina, a visina kazne uvek mora da bude određena.

Potom se za događaje od 3. februara 2000. navodi sa su „Dragoljub Delibašić kao komandir policije u Mitrovici pri MUP-u SR Jugoslavije i Oliver Ivanović kao vođa srpske paravojne grupe poznate kao ’Čuvari mosta’, po ranije dogovorenom zajedničkom planu” – za koji se ne navodi šta podrazumeva – „podstakli/naredili grupi podređenih policajaca i pripadnicima srpske paravojne grupe ’Čuvari mosta’ da upadnu u nekoliko zgrada i prisilno ih očiste od etničkih Albanaca.” U optužnici nije objašnjeno da li je Ivanović sa saizvršiocem podstakao ili naredio podređenima da učine zločine, a formulacija da se „deluje po ranije dogovorenom zajedničkom planu” – za koji se nigde ne objašnjava s kim je i o čemu dogovoren – pojavljuje se na još nekoliko mesta.

U obrazloženju činjeničnih navoda za događaje od 14. aprila 1999. navodi se da je Ivanović „najkasnije od aprila 1999. godine bio pripadnik paravojne ili policijske jedinice koja je funkcionisala u Mitrovici sa nekakvom liderskom pozicijom u pogledu najmanje jedne srpske oružane jedinice”. I ova konstatacija u optužnici nejasna je jer ovako kako je formulisana sigurno ne ukazuje na jasnu efektivnu kontrolu nad izvršiocima.

U dokazivanju navoda iz optužnice da je Ivanović bio vođa paravojne formacije koriste se izjave svedoka koji su „videli Ivanovića kao vođu paravojnih formacija”, što je nejasna formulacija – jer samo prisustvo nije dokaz efektivne kontrole. Ne navodi se iz kog dela izjave svedoka sledi zaključak zašto je samo prisustvo Ivanovića dokaz da je on vođa (samo jedan svedok kaže da se Ivanoviću neko navodno obratio).

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *