Narod u Srbiji treba da nauči da surfuje na lavini

Narod u Srbiji treba da nauči da surfuje na lavini

5 oktobra 2013

<a href=“http://www

intermagazin

rs/wp-content/uploads/2013/01/miroslav_lazanski-e1358569775961

jpg“><img class=“alignnone size-thumbnail wp-image-100″ alt=“miroslav_lazanski“ src=“http://www

intermagazin

rs/wp-content/uploads/2013/01/miroslav_lazanski-150×150

jpg“ width=“150″ height=“150″ />Piše: Miroslav Lazanski

Da li našim društvom upravljaju zakoni panike, i to ne samo u trenucima krize? U ponedeljak ministri iz Vlade Srbije treba da nam saopšte kako ćemo uštedeti oko 800 miliona evra, isti dan, ili nešto kasnije, da nam kažu hoćemo li se potpuno potčiniti MMF-u ili nećemo, odnosno hoćemo li raditi do 67

godine života i da li će penzije biti 43 odsto plate? Kakve će biti posledice tog ludog ponedeljka, to još niko u ovoj zemlji ne zna

Zapravo, svaka panika dolazi sa lažima, ona zahvata one koji se daju zavarati pogrešnim predviđanjima, nepromišljenim savetima i preterivanjima, kao i one koji, kada jednom shvate počinjene greške, počinju da postupaju kao i drugi, samo ovog puta u suprotnom smeru

Politička i ekonomska panika hrani samu sebe, i to je jedna od njenih najstrašnijih odlika

Jer, panika u sebi pronalazi snagu, zapravo pošto donosi korist onima koji popuštaju pred njom, a kažnjava one koji joj se opiru, ona se hrani svojim rezultatima

Trinaest godina naše tranzicije su 13 godina ekonomskog haosa i neuspelih reformi, a bolja budućnost nikako da stigne

Narod je poprilično utučen, pojedinačno nasilje svakodnevna je pojava, a protagonisti javne političke scene onakvi su kakvi su: mešavina okamenjenih foteljaša još iz prošlog veka formiranih u regionalnoj palanačkoj atmosferi i hijerarhiji, ekonomskih i političkih špekulanata koji su stekli bogatstvo od besprimerne krađe državne imovine i članova političke oligarhije koji se danas ponašaju kao latinoamerički generali pre 40 godina

Trinaest godina demokratskog života u Srbiji pokazuje da i dalje lebdimo između odbačene prošlosti i neodređene budućnosti

Po starom nećemo, a po novom još ne znamo – ili ne uspevamo

Da će izlazak iz sadašnje ekonomske krize imati danak u vrlo nepopularnim merama, to svi znamo, ali kakav će biti danak za izlazak iz opšte krize društva? Društveno-politički program u demokratskom društvu pretpostavlja društveni dogovor vlasti s narodom, koji se pravno fiksira referendumom

Ili izborima

Kratka formula dogovora glasi: ako se narod slaže da plati cenu za ostvarenje konkretnih socijalnih ciljeva, vlasti su spremne da na sebe preuzmu odgovornost za neophodne akcije

Specifičnost srpske demokratije jeste da je ona stigla „odozgo i iz inostranstva“

Kada je, nekada statična, masa puštena u pogon počeli su i potpuno nezauzdivi procesi

Vlast danas teško može da sklopi sporazum s narodom, jer koji će to penzioner dobrovoljno da prihvati da mu penzija bude 43 odsto plate? Neće niko, pa neće smeti ni stranka penzionera

Britanci su u vreme Drugog svetskog rata imali Čerčila koji je rekao da im ne može obećati „ništa osim znoja, krvi i suza“

Rizikujem da grešim, ali mi se čini da je jedan pravac pokušaja rešenja naše krize, koja će i u narednom vremenu neizostavno biti praćena društvenim potresima velike amplitude, dakle pokušaj snažne personifikacije vlasti

Neoautoritarizam koji postupno stvara osnovne pretpostavke demokratskog života? Ili, nekada smo imali loš autoritarizam, sada ćemo izgraditi dobar

Jer, život većine naših generacija prošao je u autoritarnom modelu

A sama demokratija treba da ume da se zaštiti, utoliko uspešnije ukoliko bude šira njena socijalna baza, ukoliko veći broj ljudi bude jasno shvatao da su upravo oni vlast

U Srbiji postoji kriza ideja, pomanjkanje ideja u onim strukturama vlasti koje po svojoj nameni treba da ih cmišljaju

Moglo bi se čak reći i da smo svedoci idejne krize, nemamo trust domaćih mozgova za prevazilaženje te krize, nemamo fondove za njihovo finansiranje, dovođenje stranaca neće rešiti taj problem

Dok „revolucionarno“ krilo naših vodećih stranaka, pre svega SNS-a, ne uspostavi samostalan integralan odnos prema perspektivama, ono je osuđeno da stalno oscilira između radikalnog i konzervativnog stanovišta, odnosno ideja, nalazeći se u suštini u liberalnom međuprostoru

Kompromisi se rade na taktičkom nivou, malo sa jednim, malo sa drugim idejama, no ta eklektika je štetna u svojoj osnovi

Jer to nije strategija na duže staze, narod teško može da poveruje u takvo taktiziranje kada je ionako svakodnevno suočen sa svojim egzistencijalnim problemima

Naravno, treba biti pošten i reći da su problemi današnjih nosilaca vlasti u Srbiji uveliko uslovljeni neuspesima prethodnih vlasti

Sada se samo klupko razmotalo, pa „miriše“ na sve strane

Građani Srbije preživeli su poslednjih nekoliko decenija čitav niz izuzetno složenih društvenih kolizija

Kroz patnju je iskovan dijalektički osećaj života, patnja je građanima Srbije ulila nepoverenje u krajnosti

No, protivrečnosti su istovremeno izbile na površinu, koncentracija sukoba je maksimalna, a samoregulisanje krize nemoguć je proces

U takvim okolnostima, u euforiji panike i kraha treba da naučimo da surfujemo na lavini

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *