Naš brižni V. P.

Naš brižni V. P.

9 jula 2013

Nenad KecmanovićPiše: Nenad Kecmanović

Dva visoka predstavnika UN/EU, sadašnji i jedan bivši, ovih dana su izrazili, baš kako i priliči njihovom visokom zvanju, visoki stepen zabrinutosti za stanje u BiH, a kao rešenje su preporučili ulične proteste protiv vlasti. I dok je Valentin Incko, u intervjuu bečkom Standardu (28. jun) samo „iznenađen da i ranije u BiH nije bilo masovnijih protesta“, Pedi Ešdaun je, prema intervjuu sarajevskom Avazu (30. jun), čak „frustriran, deprimiran, očajan i ljut“ što „stanovnici BiH ne ustaju protiv svojih političara, kao što to već čine stanovnici drugih zemalja, uključujući one islamske“. Šta na ovo reći?

Pre svega, neobično je da naši međunarodno licencirani učitelji demokratije preporučuju da se društveni problemi rešavaju masovnim uličnim protestima. Nasuprot tome, u udžbenicima demokratije piše da je glavna prednost demokratskih poredaka u tome što se svi društveni konflikti rešavaju kamerno, mirno, dijalogom, koncesijama, kompromisima i konsenzusima u okviru institucija sistema (izbori, parlament, smenjiva vlada, opozicija itd.). U diktaturama se stanje, naprotiv, može promeniti jedino nasilnim rušenjem vlasti putem generalnog štrajka, masovnih protestnih skupova, sukoba sa vojskom i policijom i sl. Nije valjda da „iznenađeni Incko“ i „frustrirani Pedi“ ne znaju da su u BiH prošle godine bili lokalni izbori i da će dogodine biti opšti i da se slobodni i fer izbori prema zapadnim standardima uzimaju kao osnovni kriterijum demokrtije.

Neobično je, takođe, da se Bosancima i Hercegovcima ukazuje na krvave nemire u islamskim zemljama kao pozitivan primer demokratije. Demokratskim pobunama protiv diktatura Ben Alija, Gadafija i Mubaraka, na vlast su došla Muslimanska braća, a slično se sprema i Asadu. Naše, Bakira, Nebojšu i Željka izabrao je narod na četiri godine i baš nimalo ne liče na neki diktatorski trijumvirat. Predsednika FBiH je nezavisno sudstvo onomad pustilo iz zatvora, gde je strpan na osnovu lažnog svedočenja, a predsednika RS mesecima razvlače nezavisni mediji od Sarajeva do Bijeljine. Napokon, koliko god socijalno-ekonomsko stanje u BiH bilo loše, ne bih rekao da bi bilo koji građanin iz RS ili FBiH danas poželeo da živi u Tunisu, Libiji, Egiptu ili Siriji. Pre „spontanih“ demokratskih promena, mnogi su tamo letovali, a ovog leta „paket-aranžmane“ ne otkazuju jedino islamski dobrovoljci iz Bočinje.

Vredno je poštovanja što su i ovaj „iznenađeni“ i onaj „očajni“ toliko, ne samo profesionalno, nego i lično, potreseni teškom socijalnom situacijom u BiH, ali nije zabeleženo da su isto tako emotivno reagovali na prauzrok globalne krize, koji se pre nalazi u londonskom Sitiju i bečkom prvom becirku, nego na sarajevskoj Baščaršiji, mostarskoj Tepi i banjalučkoj Gospodskoj ulici. Ako se već nisu usudili da upute apel „okupirajmo Vol Strit“, mogli su bar da pozovu svoje sunarodnike ili sugrađane iz EU na masovne proteste protiv vlasti i političara. I tamo je nezaposlenost u rekordnom procentu, a lanac korupcije na Balkanu započinje u bankama, „Simensu“, „Molu“ i sl. Nezaposlenost i korupcija se prelivaju iz globalnih finansijskih centara prema periferiji (Grčka, Portugal), a na siromašnom Balkanu se najviše osećaju. Neće biti da to Incko i Pedi ne znaju, ali uporno zvone na sporedna vrata.
Naš aktuelni V. P. žestoko kritikuje bh. političare i njihovu politiku.

– Ta politika nema snage i smisla. Sa trenutnom politikom u BiH ne vidim budućnost. Postoje stari obrasci političkog delovanja, a neki od njih nasleđeni su iz perioda1992-1995… Bosanski političari rade samo ono što je potrebno kako bi ostali na vlasti – veli V. Incko. Visoki predstavnik je zaboravio da u BiH, baš kao i u Austriji, narod suvereno odlučuje na izborima ko će da vlada naredne četiri godine, a političari se, baš kao i tamo, trude da što duže ostanu na vlasti. Zaboravio je i to da mlada demokratija u BiH, za razliku od one stare u njegovoj domovini, ipak nikad nije izabrala partiju poput one Jerga Hajdera niti predsednika poput Kurta Valdhajma, a austrijske „kikseve“ iz ranije prošlosti da i ne pominjemo.

U nemilosrdnoj kritici domaće politike Incku se pridružuje Pedi, sa jednom malom relativizacijom.

– Izuzetan napredak koji je ostvaren u prvoj deceniji nakon Dejtona sada je sve više izložen uništavanju. BiH se vraća u stanje crne rupe… – veli P. Ešdaun. Bivši V. P. Pedi, skroman kako ga bog dao, od kritike izuzima jedino period tokom kojeg je sam službovao u BiH, iako ga je narod u RS zapamtio kao najgoreg. Zanimljivo je, međutim, da oba naša V.P., kritikujući ovdašnje zaista teško socijalno-ekonomsko stanje i neodgovornu vlast, ama baš ni jednom rečju ne pominju vlastitu najveću krivicu koja proizilazi iz najveće protektorske vlasti. Šta su Pedi, Incko i ostali međunarodni poglavari „poslednje diktature u Evropi“ učinili da BiH ne ostane „gde je bila posle Dejtona“. Po njihovim samoocenama ispada – ništa, što znači da su bili potpuno beskorisni.

Moglo bi se dodati da su bili i štetni, ako ništa zbog ogromnog novca koji su ni u šta spiskali tokom minulih 17 godina. Prosta računica koja polazi od pozamašne neto plate visokog predstavnika i njegovih pratećih troškova, a zaokružuje se visokim primanjima brojne svite koja se zove OHR u sumi pokazuje nekoliko stotina miliona evra. Bilo bi to dovoljno da BiH izađe iz „crne rupe“ i umesto da se pokriju po ušima, oni još dele lekcije domaćoj vlasti i podbunjuju narod protiv onih koje je izabrao. Visoki predstavnici, sadašnji, kao i prethodni, možda i nisu mogli ništa više jer se „kao pijani plota“ dve decenije drže nemoguće misije da od složene i podeljene BiH, ustavnim inženjeringom i pritiscima na RS, naprave jedinstvenu unitarnu državu. Ne verujem da posle tolikih neuspeha nisu shvatili da su se latili ćorava posla i da o tome neće pisati u memoarima, ali da bi ostali V. P., valja im slediti instrukcije.

U dva dana dva visoka predstavnika su se oglasila sa gotovo identičnim pozivima na masovne proteste protiv legalne i legitimne vlasti u protektoratu, a to ne miriše na dobro. Ko ne veruje neka narednih dana broji žrtve na kairskom Tahriru. Isti oni koji su rušili diktatora Mubaraka sada ruše demokratski izbranog Mursija, sve dok i tamo ne izaberu po instrukcijama.

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *