NAS SVI PREVESLAJU: Srbija značajan kupac Hrvatskoj, a mi od njih nemamo nikakvu korist

NAS SVI PREVESLAJU: Srbija značajan kupac Hrvatskoj, a mi od njih nemamo nikakvu korist

19 jula 2014

srbija hrvatska zastave zajednoSrbija je za Hrvatsku značajan „kupac“ na svetskoj pijaci, dok naša zemlja prethodnih godina nije imala velike koristi od prodaje svoje robe prvim komšijama. Hrvatima smo lane platili 467,5 miliona dolara za njihove proizvode, a prodali smo im robu vrednu 414,3 miliona dinara. Deficit u robnoj razmeni na strani Srbije iznosio je 53,2 miliona dolara, što je značajno manje nego 2012. godine, kada je bio čak 146 miliona dolara.

Petinu ukupnog srpskog izvoza u susednu državu čine prehrambeni proizvodi i pića. Prodajemo im ulje od suncokreta, električnu energiju, karton, šećer, uljane pogače, balone, džempere i pulovere, toaletnu hartiju, delove za motore, pšenicu, kukuruz…

Od Hrvata kupujemo ureu, cement portland, otpatke i ostatke od gvožđa, čelika, cigarete, preparate za ručno pranje rublja i posuđa, svinje mase preko 50 kilograma, delove za sedišta, konzervirane sardine, boce od obojenog stakla za hranu i piće…

– Struktura srpske robe u robnoj razmeni sa Hrvatskom je nepovoljna, dominantne su sirovine i repromaterijal, kao i proizvodi nižih faza obrade – kaže Mitar Pržulj, direktor Biroa za regionalnu saradnju pri PKS. – Realne izvozne mogućnosti srpskih firmi na tržištu Hrvatske postoje za sveže voće i povrće, alkoholna pića, građevinski materijal i metalnu žicu i mrežu, proizvode crne i obojene metalurgije, metalsku i mašinsku industriju, farmaceutske proizvode.

Pre ulaska Hrvatske u EU mnoge naše kompanije imale su problema sa izvozom u Hrvatsku, ali u PKS kažu da je situacija od jula prošle godine značajno bolja.

– Tražili su standarde i potvrde i dozirano su dozvoljavali „prolaz“ naše robe, jer su štitili svoje proizvođače – objašnjava Pržulj. – Ako su imali 10 ili 15 distributera, tražili su im da svaki osnuje posebnu firmu za uvoz. S obzirom na to da sada posluju po direktivi EU, više ne mogu tako da rade i svi naši proizvođači koji ispunjavaju EU standarde mogu da plasiraju svoju robu u Hrvatskoj. Imamo veliku priliku, ali je pitanje koliko možemo da je iskoristimo.

Naročito je neravnopravan odnos  kada su u pitanju investicije. Prema podacima Hrvatske narodne banke, hrvatska ulaganja u Srbiju u periodu od 1999. godine do juna 2013. godine iznosila su 658 miliona evra. Struktura ulaganja po delatnostima ukazuje da je najviše sredstava, gotovo polovina, uloženo u poljoprivredu, lov i usluge, zatim u proizvodnju nemetalnih i mineralnih sirovina, proizvodnju hrane i pića, mašina i uređaja, dok je u trgovinu na veliko i posredovanje u trgovini uloženo svega dva odsto sredstava. Na drugoj strani, srpski privrednici su u Hrvatsku investirali svega 40 miliona evra.

– Hrvatske kompanije su kupile naše fabrike i sada se postavlja pitanje koliko je neki proizvod koji se kod nas pravi zapravo naš, kada ga prave stranci – napominje dr Predrag Bjelić, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. – Hrvati su mnogo novca uložili u našu privredu, ali u poslednje vreme robna razmena opada, jer su ovde plasirali kapital. Oni su, ulaskom u EU, izgubili tržište CEFTA i sada preko Srbije plasiraju svoju robu u njih. Istina je i da je, za razliku od nas, kod hrvatskog naroda izraženiji ekonomski patriotizam, pa radije kupuju svoju robu nego onu koja stiže iz regiona.

SRBIJA BOLjA ZA INVESTICIJE

PO ocenama ekonomskih analitičara u Hrvatskoj srpska privreda je u ovom trenutku privlačnija za strane investitore od Hrvatske. – Stranim investitorima tržište CEFTA i Srbije je sve atraktivnije imajući u vidu da je Hrvatska članica EU i da za nju važi zakonodavstvo i stroži standardi EU – kaže Mitar Pržulj. – U Srbiji ima dosta potencijala za investiranje, u putnu infrastrukturu, industriju, energetiku, poljoprivredu i turizam, dok ih je Hrvatska ranije iskoristila.

DA “AGROKOR“ PRODAJE SRPSKU ROBU

KOompanija „Agrokor“ sa „Merkatorom“ će postati lider na širem regionalnom tržištu. Otuda, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Stipe Lovreta, nova kompanija treba da preuzme značajnu misiju i vodeću ulogu u širem regionalnom povezivanju privrede. – Takav sistem ne bi smeo da raznim nelojalnim aktivnostima forsira „svoju“ proizvodnju na štetu drugih proizvođača – ističe Lovreta. – Naši proizvođači treba da imaju isti tretman u toj kompaniji.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *