Наши ангажовани аналитичари

Naši angažovani analitičari

2 jula 2016

misa-djurkovic 657Piše: Miša Đurković

Dok se Evropa trese posle engleskog neočekivanog izjašnjavanja, naše vrelo i nemirno leto obeležavaju lokalne teme. Već treći put zaredom nema nas na evropskom prvenstvu u fudbalu, pa ne možemo kô ljudi da se nerviramo zbog loših igara naših fudbalera tamo.

Pošto, dakle, nismo u Francuskoj, a Britanci su nam bar u geografskom smislu daleko, mi se bavimo malim temama: vladom koja treba da se formira, protestima kojima pre svega Angloameri počinju da podižu svoju NVO ekipu, kreirajući polako atmosferu za predsedničke izbore sledeće godine i, konačno, političkim analitičarima. Onaj ko tvrdi da su sve tri teme u međusobnoj vezi, potpuno je u pravu, ali ovde bih se malo osvrnuo na ovu poslednju i na sam fenomen političkog analitičarenja.

Povod je, naime, nova polemika dr Slobodana Antonića, redovnog profesora sociologije na Filozofskom fakultetu, koji sebe u javnosti predstavlja kao političkog analitičara, i Željka Cvijanovića, novinara, bivšeg urednika raznih bivših pisanih medija, a sadašnjeg vlasnika i urednika uticajnog portala „Novi Standard”, koga drugi često predstavljaju kao jednog od glavnih prorežimskih političkih analitičara. Zanimljivo je da su u pitanju ljudi koji su veći deo prethodne decenije politički bili na gotovo istim pozicijama, a ni sada ideološki nisu mnogo udaljeni. Kao i kad je reč o drugim akterima ove priče, poput Đorđa Vukadinovića, Dragomira Anđelkovića i Branka Raduna, radi se o ljudima koji će se uvek zajedno naći na raznim spiskovima nacionalista Jelene Milić ili Sonje Biserko. Pa šta je onda razlog ove polemike koja se periodično nastavlja već godinama, a poslednju epizodu ima u jednom beogradskom nedeljniku.

Prvi odgovor leži u staroj jevrejskoj mudrosti da treba slediti tokove novca. Antonić je uverljivo pokazao ono što svi znaju, da se rad ovih nekoliko režimskih analitičara obilato finansira iz budžeta, bilo državnog, bilo lokalnog, preko javnih preduzeća itd. Cvijanović je, međutim, s pravom podsetio Antonića da je isto tako bilo i dok su „njegovi” bili na vlasti, ukazujući posebno na period kada je, nakon što je promenjena vlast 2008, Vukadinović programskim tekstom u „Vremenu” preveo svoju i Antonićevu firmu NSPM na „žutu stranu” i počeo da brani stavove i politiku DS-a. Podsetio ga je i na to da se i danas na ovom inače prilično aktivnom portalu koji zahteva solidno finansiranje, ne nalazi reklama niti bilo kakva informacija o tome ko sve to plaća.

Isto bi se moglo prigovoriti i samom Cvijanoviću, jer teško da se on i saradnici izdržavaju samo od onog jednog oglašivača koji je tu bio i dok je bio u opoziciji.

Pomenutu gospodu poznajem lično, s mnogima sam imao prilike da sarađujem, i trudim se da ovde ne idem preko granice pristojnosti, uprkos nekim neprijatnim epizodama. Razlog za ovaj tekst jeste, pre svega, zalaganje da pokušamo da u ovaj prostor komentatora domaće politike vratimo nekakav red, smisao i pravila. Antoniću sam svojevremeno zamerio što se čovek koji je profesor beogradskog univerziteta svodi na titulu analitičara koju sebi danas može da dodeli bilo kakav anonimus bez ikakvog naučnog dela i biografije. U međuvremenu je ova odrednica dodatno degradirana. Za svakog od ljudi koji se tako predstavljaju, nažalost, vrlo lako možete da pogodite ko ih plaća i zašto iznose takve stavove. Tako je jasno da Cvijanović i „Pečatovi” analitičari rade za izvršni deo vlasti, kao što Vukadinović i Antonić brane stavove opozicionih Dveri i DSS-a, zalažući se za blisku saradnju s DS-om, Radulovićem i prozapadnim strujama. Čini mi se da je sada glavni simbol diferencijacije odnos prema „Patkici”, za koju obe strane inače dobro znaju da je pre svega Soroševa, pa onda sve ostalo.

Dakle, šta je poenta? Nekoliko predloga. Prvo, da se ukine naziv „nezavisni politički analitičar”. Da se lepo zna da politički analitičar jeste čovek kojeg plaćaju određene strukture da iznosi svoje stavove i da na svom dresu, odnosno portalu, napiše precizno ko ga sponzoriše. Da se za sva istraživanja javnog mnjenja definiše kao obavezno navođenje imena naručioca. Da ljudi koji su politički aktivni, dakle političari, poput narodnog poslanika Vukadinovića, ili gospodina Lazanskog, prestanu da se predstavljaju kao novinari ili politički analitičari: hoće li Lazanski, ako postane ministar odbrane, i dalje da piše novinske tekstove i da se predstavlja kao novinar?! Kako može Vukadinović, poslanik na listi političkih partija, da „objektivno” tumači domaća politička dešavanja?

Logično je što mnogi komentatori požele da se okušaju i u praksi, ali onda, gospodo, batalite komentarisanje. Isto važi i za „angažovane političke analitičare”. No, za poboljšanje transparentnosti u ovoj oblasti treba nam rešavanje problema kontrole stranog lobiranja, kako su to Amerikanci rešili pred Drugi svetski rat, a Rusi nedavno, i pre svega uvođenje stvarne kontrole finansiranja političkih stranaka, što je i dalje rak rana političkog sistema. Nenormalno je da se sa više transparentnosti i birokratije kontroliše finansiranje obaveštajnih službi nego političkih partija.

(Politika)

KOMENTARI



4 komentara

  1. vrangel says:

    Poprilicno se slazem sa komentarom g di Djurkovica, pogotovo kad je u pitanju Cvijanovic, jer kad njega slusate, dva i dva nikad nisu 4, a V ukadinovica oduvek cenim i mislim da je objektivan. Andjelkovic je dobar, ali, za mene, on je "golub prevrtac", zavisi od politicke situacije. U zadnje vreme je odlican, neka tako i ostane.Sto se tice finansiranja, van toka sam.

    • Miki 2 says:

      Koliko je kod Vukadinovica dva plus dva. Taj covek se kandidovao i postao poslanik vlaske manjine iako sa njima nema nista.Oni su za njega gospoda.

  2. namćor says:

    Sjajno! Ovo mi je dalo ideju....Od sada će moj blog ići sa potpisom: namcor.Politički analitičar diskutabilnog karaktera, ali čvrstih moneta...

  3. filip says:

    @ za namćora A šta si hteo da kažeš, ti kao grčke proročice, i ovako i onako.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *