NASTAVLJA SE POGROM SRBA – „Mali Srbin trči poljem, a ja jurim da ga koljem, ubi, obori, Srbina zakolji“

NASTAVLJA SE POGROM SRBA – „Mali Srbin trči poljem, a ja jurim da ga koljem, ubi, obori, Srbina zakolji“

28 oktobra 2014

u-bleiburg-bez-ustaskih-odora-policija-vas-ceka-504x335-20090519-20101019011744-197153Piše: Dragomir Antonić

Oktobar je mesec koji Srbi vole. Vole ga seljaci. Tada sabiraju plodove mukotrpnog rada. Vole ga građani, pogotovu oni koji se sete da imaju familiju na selu. Eto zimnice do narednog leta. Vole ga oni koji slave, kao i oni koji odlaze na čestitanje slave. Jedino ovog meseca se može desiti „Miholjsko leto“. Vole ga svi koji su se u mesecu maju zaljubili a u oktobru rešili da svadbu naprave. Zato se ovaj mesec u Srba zove i svadbar.

ŽELjNI SRPSKE KRVI, NEĆE OPROSTITI

Oktobar 2014. ili 7522. godine Srbi će dugo pamtiti. Srbiju je posetio dragi gost, Vladimir Vladimirovič Putin, predsednik Rusije. Bio je vremenski kratko – imam utisak da nije ni otišao – ali je uzdrmao svekoliku medijsku planetu. Srbima je bilo drago.

Gospodu takođe. Dugom na nebeskom svodu je radost iskazao. O poseti je sve napisano. Radio-televizija Srbije je profesionalno, umećem svojih radnika, što je za svaku pohvalu, omogućila građanima Srbije i celom svetu da sve vide sopstvenim očima. Nema se tu više šta dodati.

Poseta dragog gosta prošla je bez ikakvog incidenta. Srbi su po ko zna koji put pokazali da su vaspitan i gostoljubiv narod. Znaju red i znaju šta je lepo ponašanje. Neće se Srbi, ni kada ih napadaju i izazivaju, poneti nevaspitano. Govorim o većini naroda, a ne o pojedincima koji će iz raznih razloga, pre svega materijalnih, po tuđem naređenju neku glupost ili bezobrazluk napraviti. Primer vaspitanog ponašanja je fudbalska utakmica između Srbije i Albanije. Desilo se šta se desilo. Prepun stadion. Novine i televizijske kamere su sve prikazale. Kasniji komentari su prežvakavali već viđeno. Nikom, ali baš nikom, nije palo na pamet da pohvali publiku. Svi su govorili o petnaestak izgrednika koji su utrčali – siguran sam, po nečijoj naredbi – na teren, kao i o maloumniku koji je hteo da se pred kamerama istakne uvredom upućenom premijeru. Niko, ponavljam, ni rečju nije pohvalio ponašanje više desetina hiljada prisutnih na utakmici.

Građani su sačekali izjavu zvaničnika. Kada je saopšteno da se utakmica neće nastaviti, mirno, bez ikakvog protesta, napustili su stadion i otišli svojim kućama. Ni jedan jedini izgred nisu napravili. Na stadionu ni oko njega. Iznenadili su organizatore provokacije, koji su se nadali da će publika, a bilo ih je svih generacija, napraviti nekakav nered. Srbi su ih svojim vaspitanim ponašanjem razočarali. Oni koji su željni srpske krvi neće oprostiti.

U SKLADU SA PAROLOM: SRBE NA SRBE

Mora se voditi računa o grupama koje žele raspad Srbije i srpsku krv, a sve u skladu sa starom parolom „Srbe na Srbe!“ Njihove operativne centrale su u komšiluku. Mislim da bi nadležne službe zadužene za bezbednost, a plaćene iz budžeta, morale da povedu računa o delovanju hrvatske obaveštajne službe u Srbiji. Političari i državni činovnici bi trebalo da postave pitanje kome je u interesu da se razbijaju pekare u Vojvodini ili pali džamija u Subotici. Srbiji i Srbima nije u interesu i većina srpskog naroda nikad zlo nije radila niti će raditi. Nikad nijedan Hrvat, Mađar, Slovenac ili Francuz nije ubijen, obešen, spaljen, zaklan u Požegi, Čačku, Užicu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Valjevu, Knjaževcu i drugim gradovima u Srbiji zbog svoje nacionalne pripadnosti. U Osijeku, Karlovcu, Glini, Zagrebu i drugim mestima Srbi su ubijani, klani, spaljivani samo zato što su Srbi. Više puta u dvadesetom veku. Vidim i čujem da se pogromi Srba pravoslavne vere nastavljaju i u dvadeset i prvom. Na početku su, kao i uvek, stihovi: „Mali Srbin trči poljem, a ja jurim da ga koljem, ubi, obori, Srbina zakolji.“ Za mnoge u komšiluku narodna pesmica. Pripev ili refren kojim svako slavlje valja začiniti. Većini izvođača stihovi su duhoviti, a stariji, kad ih neko upita da li im pesma smeta, odmahnu rukom i kažu: „Dečja posla“ ili „Napilo se društvo“.

ČEKA SE POVOLjAN TRENUTAK

Nije ništa ozbiljno, a onda se čekićem razbija ćirilica, pišu članci o ugroženosti Hrvata u Srbiji, zvanično protestuje što Bunjevci dobijaju besplatne udžbenike ćirilicom ispisane (a niko neće da pročita studiju akademika Jovana Erdeljanovića „O poreklu Bunjevaca“, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1930). Pogled sa Srema i Vojvodine nikad se nije ni skidao. Čeka se povoljan trenutak. Ustašija u Zemunu – kako to ustaškom uhu lepo zvuči. Da bi se pusti snovi ostvarili moraju se Srbi ocrniti, napadati, izazivati. Ako je potrebno i plaćati, da rade protiv svojih interesa. Stabilna i mirna Srbija neprijateljima ne odgovara. Moramo ovu činjenicu uvek imati na umu i ne libiti se da je svakom prilikom i svakom ko kod nas dođe javno kažemo. Mora da se zna da mi znamo šta oni nama spremaju.

Vojislava Šešelja muče neviđenim mukama. Ništa mu nisu mogli sudskim putem – kako ćeš nevinog a uz to hrabrog i obrazovanog osuditi? Zločinci iz Haškog tribunala rešili su da ga muče do samog ovozemaljskog kraja. Da li znate da Vojislavu Šešelju ne sme niko ni maramicu da pruži iz svoje ruke? Sve što se odnese uzme čuvar, pregleda, ali ne vraća vama da mu vi predate, već negde sklanja i kasnije mu daje. Šta se sa tim stvarima dešava u međuvremenu? Bog sveti zna. Izdrži, stradalniče. Zbog Srbije i porodice. Molimo se Gospodu da mu da snage.

(Pečat)

KOMENTARI



4 komentara

  1. mrki says:

    J...m li te Miloševiću,Karadjiću i ostala bagro što nam stadošte na put.

  2. Za Srbiju says:

    Problem je što Srbin nije svestan da neprijatelji stalno rade o njegovoj glavi, a još ima i kratko pamćenje. Srbske najčešće misli u vezi sa neprijateljima: "Neće" i " Ne mogu da verujem." P.S. Slažem se sa predhodnim komentarom.

  3. Ostoja Rajic (@ostojar) says:

    UJEDINIMO SE VEĆ JEDNOM, A ŠTA ČEKAMO. UJEDINIMO SE I KRENIMO U PRIVREDNI INOVATIVNI RAZVOJ I ZAPOSLIMO NAŠU DECU. TO JE JEDINI USLOV ZA OPSTANAK, A POSLE MOŽEMO PRUŽITI ZAPOSLENJE I MNOGIM DRUGIM I POKAZATI IM DA SMO IM PRIJATELJI. UJEDINIMO SE.

  4. Drilon Mema says:

    Ovaj samozvani Novinar Dragomir Antonić izgleda od 1991 - 2014 god. bio u dubokom snu, pa se sada razbudio i dobio bozansku ispiraciju pa pise ove gluposti. Dosta price, realnost nam treba, treba biti samoktiican a ne prodavati Epske price.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *