NATALIJA CVETKOVIĆ: Skrajnuto ime srpske likovne umetnosti

NATALIJA CVETKOVIĆ: Skrajnuto ime srpske likovne umetnosti

6 januara 2014

natU plejadi srpskih slikara 20. veka koji su svojim delima obeležili našu likovnu umetnost tog doba, nekako je potpuno nezasluženo ostalo skrajnuto od najšire javnosti ime Natalije Cvetković, rano preminule slikarke koja nam je podarila dela koja čine značajan deo naše likovne baštine.

Natalija Cvetković je rođena u Smederevu 1888. godine. Bila je treća kćerka Koste Cvetkovića, jorgandžije, i Milke, domaćice. Nekoliko godina nakon njenog rođenja, porodica Cvetković preselila se u Beograd. Godine 1900. postaje učenica u Srpskoj crtačkoj i slikarskoj školi Riste i Bete Vukanović. Verovatno su njeni roditelji bili svesni kako okolina gleda na žene koje žele da rade nešto što im, po važećim pravilima, ne priliči. Pa ipak, oni su dvanaestogodišnju Nataliju upisali u školu slikanja, očigledno ne želeći da sputavaju kćerkinu darovitost pokazanu u dotadašnjem školovanju.

U školi Vukanovića, Natalija Cvetković je provela pet godina. To je tada bila jedina ustanova namenjena umetničkom školovanju mladih. Praktični deo su predavali Rista i Beta Vukanović, a teorijsku nastavu priznati stručnjaci u tim oblastima: profesor Svetozar Zorić, dr Vojislav Đorđević, dr Brana Petronijević i akademik Mihailo Valtrović. Škola je pružala solidno znanje, a cilj je bio priprema za strane akademije – kako je pisalo u školskom izveštaju. Poslednje godine Natalijinog školovanja kod Vukanovićevih, održana je u Beogradu najznačajnija i dotad najveća likovna manifestacija na Balkanu: Prva umetnička izložba. Od tridesetak đaka Srpske slikarske i crtačke škole izabrano je petoro. Među njima je bila i Natalija Cvetković, najmlađi izlagač na postavci. Šta je i koliko je izlagala ne zna se, zato što su u katalogu pod nazivom „Srpska umetnička omladina na školovanju“ (grupa u kojoj je Natalija izlagala), navedena samo imena učesnika i centri učenja. Umetničko školovanje započinje 1900. godine u Beogradu u Srpskoj crtačkoj i slikarskoj školi Riste Vukanovića, gde joj slikarstvo predaje Beta Vukanović, a školu završava 1905. godine.

Kao stipendista Ministarstva prosvete nastavlja studije u Minhenu od 1905. do 1908, a zatim provodi šest meseci na akademiji „Žulijan“ u Parizu. Iste godine vraća se u Beograd, kada prihvata dužnost nastavnice crtanja u Opštoj muškoj zanatskoj školi, gde predaje do kraja života, 1928. godine. Za vreme balkanskih ratova 1912-1913. bila je bolničarka – dobrovoljac.

Prvi put je izlagala 1904. godine na Prvoj jugoslovenskoj izložbi u Beogradu. Pored slikarstva bavila se i primenjenom umetnošću. Bila je jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika u Beogradu 1919. i članica Društva srpskih umetnika „Lada“ od 1920, kada je postala njen sekretar i bila na toj funkciji sve do 1928. godine.

Kao učenica Bete Vukanović, Natalija Cvetković je slikarske početke bazirala na radu u prirodi, poput francuskih plenerista, gde je radila crteže i akvarele pejsaža obasjane punom dnevnom svetlošću, što je odsudno odredilo njeno dalje umetničko kretanje. Na ovim osnovama postavljeni su i temelji srpskog modernizma na samom početku dvadesetog veka. Za vreme boravka u Minhenu ona usavršava crtanje i istovremeno se zainteresovala za primenjenu umetnost i umetničko-zanatske veštine. U slikarstvu se menja unoseći intenzivniji koloristički registar po meri minhenskog impresionizma, što će ostati karakteristično za njen kasniji slikarski opus baziran na svetlu i njegovim kontrastima. U tom slikarskom uverenju pomaže joj i suočenje sa francuskim impresionistima u Luksemburškom muzeju za vreme kratkotrajnog boravka u Parizu. Njen malobrojni impresionistički ciklus slika nastao po povratku u Beograd, postavljen je u same temelje srpskog modernizma. Time je Natalija Cvetković dala mali ali vidan doprinos istoriji našeg slikarstva tokom prve tri decenije prošlog stoleća.

Prestala je da se bavi akvarelom nekako baš nakon kritike njenih radova na Petoj izložbi održanoj 1922. godine. Iako su ih hvalili, napomenuli su da za lirske pejzaže naših akvarelista više nije bilo ozbiljnijeg zanimanja. Sada se zna da po vrednosti koju je postigla u akvarelu, Natalija Cvetković zauzima jedno od prvih mesta u srpskoj umetnosti svoga vremena. Da li to tadašnji kritičari nisu mogli da znaju? Možda da je njen povratak uljanom slikarstvu posle desetogodišnje pauze izazvan i potrebom za zaradom i uspehom: ta tehnika pružala je više nade za uspeh i obećavala bolji materijalni položaj.

Portrete koje je tada radila pokazala je na Jedanaestoj izložbi „Lade“, 1928. godine. Bila je to njena poslednja izložba. Zabeleženo je da se „nežno i neposredno Cvetkovićeva do sada dokazala kao akvarelista, dok na ovoj izložbi sa uljanim portretima čini jedno prijatno iznenađenje“. U zlatnosmeđem i sedefnoružičastom „Portretu Olge s lutkom“, naslućuje se intimističko-poetska struja u umetnosti četvrte decenije prošlog veka. Bila je to njena poslednja slika. Iscrpljenu malokrvnošću, pokosio ju je grip dva meseca po zatvaranju izložbe, 1928. godine. Nije imala ni 40 godina.

(Srbin.info)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *