NATO agresija na Ukrajinu

NATO agresija na Ukrajinu

2 marta 2014

Boris AleksicPiše: Boris Aleksić

Pred kraj februara ministri odbrane zemalja članica NATO su na sastanku u Briselu poručili da svim srcem podržavaju dekret donesen 1954. godine u vreme Nikite Hruščova kojim je Krim u tajnosti oduzet Rusiji i pripojen Sovjetskoj socijalističkoj Republici Ukrajini. Na skupu je podržan teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, dok je generalni sekretar NATO Andres Fog Rasmunsen upozorio Rusiju da se ne maša u ukrajinske probleme i mirno prihvati etničko čišćenje Rusa od strane neonacista koji su izvršili puč u Kijevu. NATO koji je prekršio Povelju UN izvršivši agresiju na SRJ i koji je ugrozio teritorijalni integritet niza zemalja sada podržava celovitost Ukrajine. Severnoatlantski savez je ipak dosledan u jednom. Kao i u slučaju okupiranog KiM, NATO je u Ukrajini podržao dolazak na vlast okorelih zločinaca i ubica. Ovo nije ni malo slučajno jer zapadni vojni savez koristi teroriste u operacijama širom sveta. Svoje „tajne armije“ NATO je upotrebio i u Ukrajini za svrgavanje legalno izabranog predsednika Viktora Janukoviča.

NATO je stvorio terorističku mrežu u celoj Evropi

Danijel Ganzer, švajcarski profesor istorije na Univerzitetu u Bazelu i stručnjak za međunarodne odnose u svojoj knjizi „Tajne NATO armije – Operacija Gladio i terorizam u Zapadnoj Evropi“ otkriva da pod kontrolom Severnoatlantskog saveza deluju brojne terorističke grupe. Ganzer objašnjava da su te oružane formacije stvorene u celoj Zapadnoj Evropi: u Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Norveškoj, Danskoj, Švedskoj, Finskoj, Španiji, Portugalu, Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Luksemburgu, kao i u Grčkoj i Turskoj. Organizaciju i opremu su obezbedili CIA, MI6 i NATO. Osnovne metode ovih paravojski su tzv. strategija zategnutosti i terorističke akcije „Falseflags“ tj. operacije podmetanja. Profesor Danijel Ganzer napominje da „strategija zategnutosti“ i njome obuhvaćena taktika „lažnih zastava“ podrazumevaju izvođenje terorističkih akcija u cilju ovladavanja tuđom teritorijom.NATO je bio jezgro te terorističke mreže. Đulio Andreoti, predsednik Saveta ministara je još 1990. godine priznao postojanje „Gladia“ kao i njegove veze sa CIA, MI6 i NATO. Sudija Feliče Kason je uspešno dokazao da je izvršilac atentata u Peteanu u Italiji, 1972. godine bio Vićenco Vincigera pripadnik „OrdineNuovo.“ Vincingera je priznao da je ubistva izvršavao uz pomoć italijanske tajne policije. Govoreći o Gladiu ovaj mafijaš je takođe potvrdio da je ta paravojska kontrolisana od strane NATO pakta i da su njene akcije za vreme hladnog rata imale za posledicu ubistva civila – žena i dece. On je rekao da ogranci ove tajne armije postoje u čitavoj Zapadnoj Evropi. Ubistvo Alda Mora i bombaški napad na pijacu „Fontanu“ u Milanu 1969.godine povezivani su sa „Gladiom“. Andreoti je tada izjavio da je tajna vojska „Gladio“ bila sakrivena unutar Ministarstva odbrane kao pododsek tajne vojne službe bezbednosti, italijanskog Sismija (SISMI).Naravno NATO je nadzirao i kontrolisao sve navedene operacije. Nakon objavljivanja ovih informacija u javnosti usledila je politička kriza u Italiji. Ganzer tvrdi da su ovakve i slične terorističke akcije tajnih NATO armija imale za cilj da krivicu za izvršene zločine svale na Moskvu i druge „neprijatelje“ Zapada. Ganzer navodi još jedan primer. Naime, u Nemačkoj su 1990. godine predstavnici socijaldemokratske partije došli do podataka o postojanju tajne NATO armije u njihovoj zemlji, što je bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom i Ustavom Nemačke. Kada su zapretili da će sve javno da objave uključujući i veze paravojnih formacija sa Demohrišćanskom partijom CDU zapušena su im usta podacima o umešanosti Vilija Branta u celu operaciju. Tokom 1990. godine u Evropskom parlamentu je pokrenuta inicijativa za raskrinkavanje uloge NATO, CIA i MI6 u stvaranju tajnih terorističkih grupacija na tlu Evrope. Čak je i upućeno pismo predsedniku SAD Džordžu Bušu starijem. Međutim, SAD i većina evropskih zemalja su ostale neme, samo su u Italiji, Švajcarskoj i Belgiji sprovedene delimične istrage.Veze SAD i NATO-a sa Al kaidom na Blakanu su takođe poznate. Treba pomenuti da su Osama bin Laden, Kalid Šeik Muhamed, Muhamed Ata, Abu el Mali itd. učestvovali u ratu protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i u BiH kao saveznici Vašingtona.

NATO snajperisti seju smrt po Ukrajini

Severnoatlantski savez je i u Ukrajini upotrebio ekstremne grupe kako bi srušio legalno izabranu vlast. Centri za vojno – diveznatsku obuku prozapadno raspoloženih Ukrajinaca organizovani su na teritoriji Estonije. Estonija je 2004. godine poslata članica NATO pakta i aktivnosti ovog vojnog saveza su poslednjih godina pojačane na njenoj teritoriji. Ukrajinske ekstremne i neonacističke grupe su u Estoniji prošle obuku za subverzivno delovanje i izvođenje terorističkih operacija. Neki od ovih ekstremista su učestvovali u ratu protiv Rusa u Čečeniji i Srba u bivšoj Jugoslaviji. Oni su izvršili brojne zločine nad zarobljenim vojnicima i civilima. Aleksandar Muzičko (Saša Bili) jedan od viđenijih pučista u Kijevu, dobio je svojevremeno odlikovanje od teroriste Džohara Dudajeva. On je 1994. godine učestvovao u mučenjima i ubistvima ruskih vojnika. Nakon povratka u Ukrajinu 1995. godine organizovao je kriminalnu bandu koja je izvršila brojna krivična dela uključujući ubistva i kidnapovanja. Banda Aleksandra Muzička je bila jedna od udarnih pesnica pučista i „evromajdana“. Američka i britanska obaveštajna služba su prozapadne ukrajinske grupe koristile i u Siriji. U januaru 2013. godine nakon uspešnog hakerskog napada objavljeni su interni podaci engleske „privatne korporacije“ Britam (BritamDefense) koja je ugovorom angažovana od strane bezbednosnih službi Velike Britanije u Iraku i Siriji. Javnost je tada saznala da je Britam zaposlio 58 Ukrajinaca. Prema objavljenoj prepisci dvojice direktora Britama, Ukrajinci su angažovani prošle godine u Siriji gde su trebali preobučeni u ruske uniforme da učestvuju u napadima hemijskim oružjem na sirijske civile kako bi SAD, VB i NATO za taj zločin optužili Rusiju. Teroristička akcija u Siriji je planirana u potpunoj saglasnosti sa strategijom NATO opisanoj u knjizi profesora Ganzera. Nakon što je Zapad rešio da izazove nasilje u Ukrajini u cilju obaranja Viktora Janukoviča koji je odbio da potpiše nepovoljan sporazum o pridruživanju EU i nakon izjave Viktorije Nuland da su SAD uložile 5 milijardi dolara u obaranje ukrajinske vlade, deo ukrajinskih plaćenika prebačen je u Kijev. Oni su raspoređeni na krovove visokih zgrada odakle su snajperima ubijali ljude na obe strane kako bi izazvali krvoproliće. Naoružane bande pod kontrolom NATO pakta su izvršile agresiju na Ukrajinu. Podsetimo se da prema međunarodnom pravu „upućivanje oružanih bandi, grupa, pripadnika neregularnih snaga ili najamnika da izvrše akte oružanog nasilja protiv druge države predstavlja zločin agresije“.

Neonacisti kao udarna pesnica NATO pakta

General Rajnhard Gelen visoki funkcioner Hitlerove tajne policije je nakon poraza nacista i prelaska na stranu SAD učestvovao u stvaranju američke obaveštajne mreže u Evropi. On je svoje agente u Ukrajini potčinio Vašingtonu da bi zajedno nastavili „borbu protiv komunizma.“ SAD i nacisti su se našli na istoj strani u borbi protiv Rusa. I danas taj savez seje haos po Ukrajini. Tokom Drugog svetskog rata ukrajinski fašisti – banderovci su samo u jednom danu na svirep način ubili 84 Rusa. Mučili su i ubijali decu od 12 i 14 godina. Oleg Tjagnibok predsednik stranke „Svoboda“ koja nastavlja tradicije banderovaca danas je važan saveznik SAD i EU. Kao što su Vašingtoni i Brisel teroristu Hašima Tačija proglasili za demokratu na okupiranom KiM, tako su i neonacistu Olega Tjagniboka promovisali u borca za slobodu. Njegove naoružane bande su palile Kijev i prebijale ljude. Još jedna paralela je važna. Franjo Tuđman hrvatski fašista je početkom devedesetih izjavio da mu je drago što mu žena nije ni Srpkinja ni Jevrejka, dok je Tjagnibok 2004. pozvao na rat protiv Rusa i Jevreja. I jedan i drugi su imali potpunu podršku Zapada.

Obama kao figura Zbignjeva Bžežinskog

Predsednik SAD Barak Obama nedavno je zaoštrio retoriku prema Rusiji izjavivši da će Moskvu skupo koštati eventualna intervencija u Ukrajini. Agresivna politika SAD prema Rusiji ne treba nikog da čudi. Poznati rusofob Zbignjev Bžežinski bio je mentor Baraku Obami na Kolumbiji. Bžežinski je savetovao Obamu koga da angažuje u američkoj diplomatiji. On je za ambasadora u Moskvi predložio Majkla Mekfola. Mekfolov zadatak je bio organizovanje protesta koji bi srušili Putina. Sve ove ljude odlikuje velika mržnja prema jakoj Rusiji i Vladimiru Putinu. Podsetimo se da je Bžežinski u svojoj knjizi „Velika šahovska tabla“ predložio podelu Rusije na tri dela. On je takođe napisao da je neophodno odvojiti Ukrajinu od Rusije jer bez Ukrajine Rusija nikad neće biti imperija. Američki profesor Fransis Bojl ističe da je cilj Zbignjeva Bžežinskog potpuno razbijanje Rusije. Po njegovom mišljenju Bžežinski potpuno kontroliše prioritete spoljne politike vlade Baraka Obame. Dakle glavni ideolog Baraka Obame je Poljak i rusofob koji sebe vidi kao nastavljača „Prometejizma“ starog projekta poljske obaveštajne službe čiji je cilj bio svođenje Rusije na moskovsku oblast.

Novi Pohod na Istok uveliko je počeo i Rusija je prinuđena da se brani. Veoma je važno da rusko rukovodstvo dobro prouči istoriju Srba u poslednje dve i po decenije, srpske uspehe i poraze. Na primeru srpskog naroda shvatiće da Zapada „uzima sve i ostatak“ i da ne poštuje ni jedan dogovor. Samo odlučna i aktivna odbrana, bez povlačenja i popuštanja utire put ka uspehu.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *