NATO i dalje podmuklo ubija nedužno stanovništvo

Tweet

Pogubnom uticaju posledica NATO agresije na Republiku Srpsku sa korištenjem osiromašenog uranijuma izloženo je 15 lokacija koje su gađane sa 10.800 projektila ovog tipa. Srbi iz Hadžića četiri puta više umiru od raka u odnosu na ostale stanovnike, a što je činjenica koja je izašla na videlo sama od sebe i gde su vršena određena istraživanja, dok za ostala mesta nema nikakvih ozbiljnih analiza. Niko se ozbiljno ne bavi ovom opasnom pojavom.

U agresiji na Republiku Srpsku je ispaljeno oko četiri i po tone municije sa osiromašenim uranijumom. Do danas nema tačnih podataka o broju umrlih i obolelih od uticaja osiromašenog uranijuma, kojeg su NATO snage koristile u agresiji na Republiku Srpsku, a institucije Republike Srpske, kao i BiH o tome uopšte ne žele ili ne smeju da govore. Do danas nije urađena sveobuhvatna analiza posledica uticaja osiromašenog uranijuma na zdravlje građana, verovatno jer to „nije u interesu države“.

NATO lobiji na sve načine to pokušavaju da zataškaju ako neko pokrene takvo pitanje, te se sa druge strane pokušava progurati NATO propaganda putem domaćih medija, a koji su pod njegovim uticajem, odnosno NATO im daje pare za to, a sve radi toga da bi se on predstavio u svetlu jedne „humanitarne“ i „opšte-društveno korisne“ organizacije, a na čemu im nesebično i svestrano pomažu i domaći političari.

Profesor dr Slobodan Čikarić upozorava na pogubne uticaje osiromašenog uranijuma:

„Veoma male doze, ne postoji pravilo doza, nego i najmanje doze izazivaju i kancerogenezu i mutaciju genoma. Od trenutka dejstva kancerogenog agensa, u ovom slučaju uranijuma 238 do kliničke manifestacije tumora i psihofizičkih malformacija treba da prođe latentni period, a on je za maligne limfome i leukemije pet do deset godina, a za solidne tumore koji čine 95% od 10 do 15 godina“.

„Taj uranijum se je tokom sagorevanja pretvarao u uranijumove okside i pretvarao se u prašinu čije su dimenzije 1 do 5 mikrona. To je enormno mala veličina. Ta prašina je nošena strujama vetra. Posle dolazi do taloženja na zemlju, dospevaju u površinkse vode, u biljke i domaće i divlje životinje, i svi ljudi koji žive na tom prostoru imali su šanse da tokom i posle ratnih dejstava konzumiraju taj uranijum, bilo preko respiratornog ili digestivnog trakta“.

Osiromašeni uranijum je trajno zagadio neke terene u Republici Srpskoj i bilo bi neophodno da se ti tereni stave pod trajni nadzor, a stanovništvo zaštiti od mogućih širenja kontaminacije. Uklanjanje izvora kontaminacije bi iziskivalo velike troškove, ali izrada sveobuhvatne analize o posledicama NATO agresije sa osiromašenim uranijumom i masovnog povećanja malignih obolenja, mogla bi da bude izvodljiva i veoma korisna. Ista bi se trebala objaiviti i predočiti svetskoj naučnoj javnosti i nadležnim međunarodnim organizacijama, kako bi se predstavila svetu jasna sliku o NATO „demokratskim integracijama“.

Doktor Radomir Kovačević sa Instituta medicine rada i radiološku zaštitu „dr Dragomir Karajović “ je saopštio da su ispitivanja pokazala povećanu pojavu ranih oštećenja bubrega i ozbiljne anomalije kod dece, te da će posledice NATO agresije odneti još desetine hiljada života, te da ako se budu zatvarale oči pred ovim problemom, posledice će biti još pogubnije.

U svakoj državi, pa i u Republici Srpskoj, postoje državne institucije kojima je dužnost da štiti svoju imovinu i građane. Zato je neshvatljivo da ni posle 19 godina od NATO bombardovanja nijedna vlast nije pokrenula naplatu ratne i ekološke štete protiv NATO-a i onih zemalja koje su učestvovale u agresiji protiv Republike Srpske ili barem zahtev za uklanjanje ovih sredstava sa kontaminiranih područja.

Nikada nikome nije ni palo na pamet da pred Međunarodnim sudom barem pokuša da pokrene krivični proces povodom učinjenog međunarodnog krivičnog dela. Ali, sa druge strane ne treba zaboraviti i to, da su čak domaće vlasti dale imunitet pripadnicima NATO snaga, pa su im dopuštale i hladnokrvno prebijanje i ubijanje domaćeg stanovništva, a sve zarad „demokratskih procesa“.

(Vanja Savićević / Glas Rusije)

Tweet