NATO ili RUSIJA? – Srpski narod više nema pravo na greške

Tweet

Piše: Dragana Trifković

Kriza u međunarodnim odnosima uzrokovana promenom odnosa snaga svetskih sila otvorila je teme koje su suštinski važne za Srbiju i njen opstanak. Nakon raspada SSSR, SAD su preuzele ulogu vodeće svetske sile, koja je mir i zaštitu ljudskih prava, odnosno života, uzela kao izgovor za rat i ubijanje. Završena je višedecenijska hegemonija Amerike, koju je svet platio agresijom, ratovima, humanitarnim bombardovanjima, medijskim manipulacijama, kriminalizacijom društva, falsifikovanjem istorije, projektovanjem novih nacija i nevinim žrtvama. Sada smo na početku istorijske epohe u kojoj će doći do velikih promena. Ekonomska i politička moć su prešle sa zapada na istok i ta činjenica će usloviti promenu dosadašnjeg ustrojstva.

URANIJUM UTIČE NA PAMAĆENjE

Petnaest godina posle NATO bombardovanja Srbije, svetska javnost otvoreno govori o tome da je ono izvršeno nelegalno. NATO je izdao saopštenje da je agresijom na Srbiju prekršio međunarodno pravo. Zapad je inscenirao srpsku krivicu tako što je tela terorista OVK koji su poginuli u obračunu sa srpskim bezbednosnim službama u selu Račak preobukao u civilna odela i optužio Srbiju za “genocid” nad Albancima. Istinu o tome iznela je Helena Ranta, finski forenzičar i član međunarodne istražne komisije za događaje u selu Račak, koja je izveštaj o tom događaju napisala pod pritiskom Vilijama Vokera, šefa misije OEBS poznatog po zalaganju za stvaranje Velike Albanije.

SAD su napravile savezv sa terorističkom OVK kako bi postigle cilj. Svi organizatori ove prevare, koja je poslužila kao izgovor za bombardovanje Srbije, naplatili su zločin poslovanjem u lažnoj državi koju su napravili. Osim baze Bondstil i vojne kontrole Balkana, cilj je bio da se u samoj Evropi napravi distributivni centar za drogu iz Avganistana. Proizvodnja droge u Avganistanu je udesetorostručena od kako su SAD okupirale tu zemlju. U kriminalnoj NATO “državi” Kosovo zastupljena je i trgovina ljudima i ljudskim organima, a istragu o ovim zločinima već godinama koči Vašington. Laž može da traje samo onoliko koliko traje sila koja tu laž nameće. Zato će se rušenjem američke imperije srušiti i laži o srpskoj krivici za ratove i zločine koje je zapad vešto režirao.

Umesto da srpski zvaničnici te okolnosti i izjave iskoriste za razotkrivanje lažnih optužbi, čiji cilj je da srpskom narodu nametnu krivicu, oni ignorišu takve mogućnosti. Ne samo da su prihvatili inscenirane zločine već i izvršavaju naloge onih koji su ih osmislili, legitimizujući zločin na taj način. Oni u ime Srbije, a po tuđem nalogu, puze, kleče, izvinjavaju se i mole kako bi žrtve pretvorili u dželate, a dželate oslobodili krivice. Prošle nedelje održan je pomen za stradale Srbe u zločinačkoj akciji „Bljesak“, koju su izvršile hrvatske oružane snage. Niko od državnik zvaničnika nije bio pomenu, a podsetićemo da su prisustvovali otvaranju izložbe o albanskim žrtvama, zapravo provokaciji čiji cilj je bio da se dodatno ponizi Srbija. Genocidna Hrvatska nije odgovarala za srpske žrtve, ali to predsednika, članove vlade i ostale zvaničnike ne zanima.

U Beogradu je održana međunarodna konferencija povodom 15. godina od početka NATO agresije, ali nju nije organizovala država Srbija, već nevladine organizacije (Beogradski forum za svet ravnopravnih, Društvo srpskih domaćina, Klub generala i admirala Srbije). Oko stodvadeset učesnika iz stranih država je iznelo svoje stavove o agresorskoj politici Zapada, kojoj je intervencionizam sredstvo za okupaciju nezavisnih država.

O Srbiji se prethodnih meseci govorilo u Vašingtonu, Berlinu i Moskvi, dok se vlast u Beogradu ponaša kao da suštinska pitanja po Srbiju nemaju nikakve veze sa nama. O tome kakav će stav zauzeti Srbija, s obzirom da je pretrpela velika razaranja, gubitke i materijalnu štetu, ne treba ni razmišljati u situaciji kada zemljom upravljaju nameštenici Vašingtona i Brisela. U trenutnoj situaciji lakše je zamisliti da će NATO biti odlikovan za izuzetne zasluge i dela od velikog značaja za Republiku Srbiju.

PRIZNAVANjE ZLOČINA

Zapadna destabilizacija Sirije a zatim i Ukrajine nisu prošle očekivano, prema ustanovljenim pravilima, pošto se Rusija suprotstavila planovima Zapada. Kriza u Ukrajini neminovno je došla u vezu sa Pandorinom kutijom, koja je otvorena na Kosovu i Metohiji. Predsednik RF Vladimir Putin naveo je Kosovo i Metohiju kao primer agresije zapadnih sila, koje su okupirale srpsku teritoriju, ali ne kao primer koji treba slediti, kako su to mediji u Srbiji želeli da predstave. Rusija nije odstupila od poštovanja rezolucije 1244, međunarodnog prava i stava da je Kosovo deo Srbije, za razliku od srpske vlasti, koja se odavno ne poziva na rezoluciju 1244, kao ni na međunarodno pravo. Za srpsku vlast ne samo da ne važi međunarodno pravo već ni Ustav Srbije, nad kojim su položili zakletvu a odmah zatim ga prekršili potpisivanjem Briselskog sporazuma sa prodavcima ljudskih organa, kako bi dobrovoljno predali srpsku teritoriju i srpski narod zločincima. Sličnosti između Kosova i Krima, odnosno razlike, su u tome što je Krim ruska teritorija, koja se sticajem okolnosti (političkom odlukom Hruščova i raspadom SSSR) našla u drugoj državi. Isti slučaj desio se i sa teritorijama koje su vekovima bile naseljene Srbima a koje su komunisti pripojili drugim republikama, od kojih su posle nastale novoprojektovane države. Kosovo je vekovna srpska teritorija i ona je bombardovanjem nasilno oteta od Srbije.

Putin je poslednjih meseci u nekoliko svojih govora isticao razliku između prava koje RF polaže na Krim i referenduma o ujedinjenju ruskih teritorija po želji ruskog naroda koji naseljava tu teritoriju, za razliku od otimanja srpske teritorije bombama u cilju pravljenja Velike Albanije. Na tome se vide dvostruki standardi i zločinačke namere Zapada, koji sebi daje za pravo da silom prekraja granice i projektuje nacije, protiveći se istovremeno demokratskoj volji ruskog naroda. Po američkoj doktrini o posebnosti SAD, koja se bazira na istim principima na kojima se bazirala posebnost nacističke Nemačke, oni isključuju bilo kakvo pravo na demokratsku volju nekoga ko nije “poseban”. Prema njihovoj teoriji, samo SAD imaju pravo da odlučuju o svim svetskim dešavanjima, kao i da na osnovu sopstvenih potreba bombarduju i okupiraju druge države, crtaju ili brišu granice.

Vladimir Putin je naveo primer ratova u bivšoj Jugoslaviji i rasparčavanja te zemlje kao deo strategije SAD za kontrolu marionetskih vlasti u novoprojektovanim državicama.

U isto vreme oglasio se i američki predsednik Barak Obama koji je izjavio kako se Kosovo odvojilo od Srbije “posle referenduma organizovanog u skladu sa međunarodnim pravom”. Ceo svet zna da nikakav referendum o otcepljenju nije održan na Kosovu i Metohiji niti se iko saglasio sa rezultatima neodržanog referenduma osim Baraka Obame. Ostalo je nejasno da li je Obami neko podmetnuo govor koji je održao u Briselu ili američka administracija toliko laže i falsifikuje da se više i ne opterećuje formom.

Takođe je u Bundestagu lider nemačke levice Gregor Gizi održao govor u kome je napomenuo da je NATO prekršio međunarodno pravo u slučaju Srbije i tako otvorio Pandorinu kutiju na Kosovu i Metohiji. Time je secesija postala moguća svuda, a SAD i EU, odnosno NATO, nemaju nikakvo pravo da kritikuju nepoštovanje međunarodnog prava koje je njihovom zaslugom poništeno. Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder je izjavio posle toga: „Tamo smo mi poslali naše avione na Srbiju i zajedno sa NATO snagama bombardovali jednu suverenu državu, a da pri tome nije postojala odluka Saveta bezbednosti UN”.

TO SE NAS NE TIČE

Sve su veći pritisci Zapada da Srbija podrži EU u sankcijama prema Rusiji. EU smatra da je pridruživanje Srbije sankcijama prema trećim zemljama normalna procedura usklađivanja spoljne politike sa evropskom u procesu evrointegracija, kojima je Srbija posvećena. Setimo se da je po istom principu 2012. godine Srbija uvela sankcije Iranu, Siriji i Belorusiji, što je jedan od najsramnijih poteza srpskih vlasti. Pored toga, sekretarijat Energetske zajednice EU zatražio je od Saveta EU da ispita zakonitost bilateralnih ugovora o izgradnji gasovoda Južni tok, koji je Srbija zaključila sa Gazpromom. SAD žele da spreče širenje političkog i ekonomskog uticaja Rusije upornim guranjem EU i Rusije u sukob. Iako zvaničnici EU slede politiku SAD, javnost u Evropi je sve više antiamerički nastrojena. Dovoljno je da se sagledaju rezultati američkog intervencionizma. Nedavno je u francuskom Figaru objavljen tekst o kobnim efektima savezništva SAD i EU sa albanskom gerilom.

Uz podsećanje da su SAD i EU u martu 1999. godine otpočele bombardovanje Jugoslavije da bi sprečile „genocid” na Kosovu, Figaro navodi da je NATO u borbi protiv jugoslovenske vojske, pri tom delujući bez rezolucije UN, pozvao u pomoć lokalnu albansku gerilu – Oslobodilačku vojsku Kosova

„OVK, koju je do 1998. godine američki Stejt department svrstavao u kategoriju ‘terorističke organizacije’ i koja se finansirala uglavnom putem trgovine drogom, odjednom je postala saveznica”, piše autor teksta, uz opasku da su u Vašingtonu tada cinično govorili da cilj opravdava sredstva”.

Zaključak teksta je: postavljajući pitanje da li je Kosovo 2014. godine zaista zemlja koja opravdava oružanu intervenciju Zapada pre 15 godina, francuski list ocenjuje da je to najsiromašnija evropska zemlja, „mafijaška država” koju su engleski borci protiv narkotika nazvali „heroinskom republikom”, iz koje, prema podacima britanskih službi, potiče 70 odsto glavešina na tržištu seksa samo u Londonu.

„Droga koja se iz Avganistana upućuje ka zapadnoj Evropi i dalje se prosleđuje dolinom Drenice, trgovina kradenim automobilima i ljudima na Kosovu cveta, da i ne govorimo o slobodi kretanja i veroisposvesti” (14).

Niko od zvaničnika u Srbiji ne postavlja pitanje odgovornosti nakon izjava evropskih zvaničnika o zločinu nad Srbijom, isto kao što ne reaguju na izjave predsednika RF. Oni Srbiju svojevoljno vode u EU slušajući svaku zapovest Vašingtona i Brisela, tvorce “nezavisnog” Kosova, glavne i odgovorne za bombardovanje i uništavanje Srbije. Teško je proceniti koliko dugo će nova vlada izdržati pritiske od SAD i EU, kojih će biti sve više, ali sigurno je da neće dugo. Neminovno je da će EU (po nalogu SAD) tražiti od Srbije da se suprotstavi ekonomskom i političkom uticaju Rusije iako je ruski uticaj od velikog značaja za Srbiju i nije u suprotnosti sa srpskim nacionalnim interesima. Južni tok je jedina nada za posrnulu srpsku ekonomiju jer od obećanih investicija iz SAD, EU ili sa Bliskog Istoka neće biti ništa. Zapadne zemlje nisu u stanju da spasu ni svoju ekonomiju, ekonomskoj krizi se ne nazire kraj, zapravo vodeći ekonomisti najavljuju nove krize. Nezaposlenost u EU je na istorijskom maksimumu, a mnoge zemlje su prezadužene i faktički bankrotirane. Ipak, srpska vlast se požrtvovano (po sopstvenom ubeđenju) bori da Srbiju veže za mrtvaca.

Rusija neće odstupiti ni od Rezolucije 1244, ni od Južnog toka ili saradnje sa Srbijom, bez obzira na sizifov posao onih koji predstavljaju našu državu, ali ne rade za njen interes. Ipak srpski narod mora da shvati da nema više pravo na greške pošto neće biti druge prilike.

Na kraju, setimo se reči vladike Nikolaja Velimirovića: “Birajte Srbi, život ili smrt, čast ili sramotu, svetlost ili tamu, pravdu ili nepravdu, Boga ili đavola birajte! Birajte ili Hrista ili Barabu. Od tog izbora zavisila vam je sva vaša prošlost, od toga zavisiće i sva vaša budućnost.”

(Standard.rs)

Tweet