NATO KRIJE ISTINU: U Evropi su potpuno inferiorni u odnosu na Rusiju, nemaju ni promil šansi

NATO KRIJE ISTINU: U Evropi su potpuno inferiorni u odnosu na Rusiju, nemaju ni promil šansi

15 novembra 2014

19-03-Russia 2012-Parade-rehearsal_-_Topol-M 23Stejt department  SAD je 1. septembra 2014. godine objavio izveštaj u kojem se tvrdi da je Rusija, po prvi put od raspada SSSR, dostigla ravnopravnost sa SAD na polju strateških nuklearnih oružja.

Vašington, dakle, priznaje da je Moskva povratila status koji je Sovjetski savez izgubio krajem dvadesetog veka.

Prema izveštaju Stejt departmenta, Rusija poseduje 528 nosača strateških nuklearnih oružja sa 1.643 bojeve glave. SAD poseduju 794 vozila i 1.652 nuklearne bojeve glave.

Čini se da su danas strateške nuklearne snage Rusije čak i naprednije u odnosu na one u SAD, s obzirom da su punopravne sa američkim, iako poseduju značajno manji broj nosača.

Napredak je omogućen zahvaljujući sporazumu o ograničenju nuklearnih oružja, poznatom kao START-3. Sporazum su 8. aprila 2010. u Pragu potpisali Dmitrij Medvedev i Barak Obama. U skladu sa dokumentom, broj nuklearnih bojevih glava obe strane mora da se smanji na 1.550 do 2021. godine. Broj nosača treba da se smanji na 700 jedinica.

Bio je to prvi strateški sporazum, nakon podmukle politike demokrata, u kojem je Rusija uspela da dobije značajne prednosti. Prema sporazumu, Amerikanci su, po prvi put u istoriji, pristali su na smanjenje svog strateškog nuklearnog potencijala, dok je Rusija dobila priliku da svoj potencijal poveća.

Dalje, sporazum je otklonio važna ograničenja koja su postojala u prethodnim START 1 i START 2 sporazumima. Radi se o veličini područja za postavljanje mobilnih ICBM-ova (interkontinentalnih balističkih raketa), broju ICBM-ova sa višestrukim punjenjem i mogućnosti za izgradnju ICBM-ova sa železničkom osnovom. Rusija nije pravila nikakve ustupke.

Otpisujući Moskvu kao ozbiljnog geopolitičkog rivala, Vašington je doveo sebe pravo u zamku iz koje ne vidi izlaz u skorijoj budućnosti.

Nedavno se dosta pričalo o takozvanim „ratovima šeste generacije“ i visoko preciznim dalekometnim oružjima koja bi mogla da osiguraju pobedu bez direktnog kontakta sa oružanim snagama neprijatelja. Ovaj koncept se nalazi pod znakom pitanja, s obzirom da SAD nisu uspele da ostvare pobedu na ovaj način u Iraku i Avganistanu).

Ipak, upravo zbog ovoga je Rusija ravnopravna. Dokaz su dalekometni krstareći projektili nove generacije koji će se uskoro postaviti na podmornice Crnomorske flote i raketne brodove Kaspijske flotile.

Teško je poverovati u tako nešto za one koji još uvek veruju u mit „slabosti“ Rusije i apsolutne „superiornosti“ Zapada.

Vremena su se promenila.

Uzmimo, na primer, u obzir potencijal konvencionalnih oružja Rusije i Zapada u ETO (Evropski teatar operacija). Generalno se smatra da je NATO u ovoj oblasti znatno jači od Rusije. Međutim, prvi dodir sa realnošću razara ovo verovanje na male parčiće.

Kao što se zna, glavna sila za napad, jezgro borbene moći kopnenih trupa jesu upravo tenkovi. Do raspada Sovjetskog saveza, ruske oružane snage su posedovale oko 20.000 tenkova u ETO.

Amerikanci su kao odgovor postavili 6.000 teških Abrams tenkova na teritoriji saveznika. Uprkos tome, kombinovani potencijal NATO snaga u Evropi još uvek je bio značajno inferioran u odnosu na sovjetski potencijal. Kako bi kompenzovali ovu ravnotežu, NATO stratezi su bili prisiljeni da koriste taktičko nuklearno oružje (TNW).

U prvoj polovini pedesetih godina, NATO je sproveo istraživanje o tome koje snage bloka bi mogle da se suprotstave ofanzivnim superiornim snagama Sovjetskog saveza i država Varšavskog pakta.

Računica je pokazala da im je trebalo bar 96 dobro razvijenih divizija u tu svrhu. Međutim, troškovi naoružavanja jedne takve divizije prelazili su cifru od milijardu dolara. Ovako nešto je bilo nedostižno za ekonomiju Zapada.

Rešenje je bilo postavljanje grupe taktičkih nuklearnih oružja na kontinentu i to je ubrzo urađeno. Početkom sedamdesetih godina, arsenal taktičkog nuklearnog oružja SAD brojao je oko 7.000 jedinica municije.

Najveće dostignuće u toj oblasti bilo je kreiranje oružja selektivnog delovanja – neutronskih bojevih glava sa kapacitetom od 1-10 kilotona. Bojeve glave su smatrane ključnima za borbu protiv kopnenih snaga, naročito sovjetskih tenkovskih grupa.

S obzirom na nuklearni faktor, radi suzbijanja „sovjetske agresije“, NATO je postavio samo 30, umesto 96 divizija.

Kako stvari sada funkcionišu na ovom planu? Amerikanci su 2013. godine povukli poslednju grupu teških Abrams tenkova iz Evrope. U državama NATO-a u proteklih 20 godina, jedan novi tenk može da zameni 10-15 starih, mada još uvek sposobnih tenkova. Istovremeno, Rusija nije povlačila svoje tenkove.

Kao rezultat, Rusija je danas apsolutni lider na ovom polju. Sredinom 2014., ministarstvo odbrane je posedovalo čak 18.177 tenkova.

Naravno, samo oko hiljadu tenkova je postavljeno u stanje stalne pripravnosti, a većina njih je u skladišnim bazama. Dakle, superiornost ruskih tenkova nije opala u odnosu na vreme SSSR-a.

Evo još jednog iznenađenja. Superiornost moderne Rusije nad NATO-om po pitanju taktičkih nuklearnih oružja je još veća.
Amerikanci su svesni ove činjenice. Bili su ubeđeni da se Rusija nikad više neće uzdići, ali sada je kasno.

Danas, države NATO-a poseduju samo 260 taktičkih nuklearnih oružja u ETO. SAD poseduju 200 bombi sa ukupnim kapacitetom od 18 megatona. Locirani su u šest vazduhoplovnih baza u Nemačkoj, Italiji, Belgiji, Holandiji i Turskoj. Francuska ima oko 60 atomskih bombi.

Rusija prema konzervativnim procenama poseduje 5.000 različitih klasa taktičkih nuklearnih oružja – od Iskander bojevih glava do torpeda, vazdušnih i artiljerijskih bojevih glava.

SAD poseduju 300 taktičkih B-61 bombi na svojoj teritoriji, ali to ne menja situaciju. SAD takođe nisu u mogućnosti da ih poboljšaju, jer je „nasleđe Hladnog rata“ uništeno – taktički nuklearni projektili, kopneni projektili i nuklearne bojeve glave Tomahavk krstarećih projektila.

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *