НАТО СЕ СПРЕМА ЗА ВЕЛИКИ РАТ СА РУСИЈОМ

NATO SE SPREMA ZA VELIKI RAT SA RUSIJOM

29 decembra 2021

Severnoatlantska alijansa se sprema za veliki oružani sukob sa Rusijom, izjavio je zamenik ministra odbrane Rusije Aleksandar Fomin na brifingu za vojne atašee i predstavnike stranih ambasada akreditovanih u Moskvi.

„Vojna konstrukcija bloka je potpuno preusmerena na pripremu za veliki oružani sukob visokog intenziteta sa Rusijom“, istakao je Fomin.



On je naglasio da je u doktrinarnim dokumentima NATO-a poslednjih godina, na primer, u vojnoj strategiji NATO-a za 2019. godinu, Ruska Federacija direktno, „bez ikakvog dvoumljenja predstavljena kao glavni izvor pretnji koalicionoj bezbednosti“.

Istovremeno, Fomin je podsetio da je „Rimska deklaracija i dalje na snazi“.

„U njoj je, konkretno, utvrđeno da Rusija i Alijansa jedna drugu ne smatraju za protivnika. Ovaj stav je potvrđen na samitu Saveta Rusija-NATO 2010. godine u Lisabonu“, dodao je zamenik ministra odbrane.

Prema njegovim rečima, namerne provokacije NATO-a u blizini ruskih granica mogu sa velikom verovatnoćom prerasti u oružani sukob.

„Alijansa je u poslednje vreme prešla na praksu direktnih provokacija koje imaju visoki rizik da prerastu u oružani sukob“, precizirao je Fomin.

Kao primer naveo je pokušaj britanskog razarača „Defender“ 23. juna 2021. da prodre u teritorijalne vode Rusije u oblasti rta Fiolent kod obale Krima.

„Indikativno je da je dejstva broda britanskih mornaričkih snaga obezbeđivao američki strateški izviđački avion RC-135“, primetio je on.

Prema njegovim rečima, u regionu Crnog mora je u poređenju sa 2020. godinom intenzitet aktiviranja izviđačkih aviona povećan za više od 60 odsto. Broj naleta povećan je sa 436 na 710.

Kako je naveo, obim i intenzitet aktivnosti operativne i borbene obuke prema planovima NATO-a u zoni Crnog mora se povećavaju.

„Ukupno je ove godine komanda združenih Oružanih snaga NATO-a izvela 15 vežbi na Crnom moru. Tokom 2020. bilo ih je osam“, naveo je Fomin.

Prisustvo brodova i pomoćnih plovila vanregionalnih država NATO-a u Crnom moru „zapravo je dobilo trajni karakter“, konstatovao je on.

Prema njegovim rečima, u 2021. godini zemlje NATO-a izvršile su više od 1.200 naleta avionima i preko 50 izlazaka ratnih brodova za pomorsko izviđanje u zoni Baltičkog mora. U regionu su 2021. godine Združene Oružane snage NATO-a izvele više od 20 događaja operativne i borbene obuke.

„Istovremeno su u koalicione aktivnosti aktivno uključuju neutralne države i naši najbliži susedi – Finska i Švedska“, istakao je Fomin.

On je takođe naglasio da je NATO, nakon povlačenja SAD iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, zapravo ignorisao inicijativu predsednika Rusije Vladimira Putina da se uvede moratorijum na raspoređivanje novih raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi i mogućnost razvoja mera međusobne verifikacije za rešavanje postojećih zabrinutosti.

Obuzdavanje umesto zajedničkih projekata

Severnoatlantska alijansa planira vojno obuzdavanje Rusije, dok je ranije više pažnje posvećivala zajedničkim projektima od interesa za NATO, dodao je Fomin.

„Trenutno žalosno stanje u odnosima između Rusije i NATO-a može se objasniti činjenicom da je Alijansa često pribegavala ‘hibridnim metodama’ za obuzdavanje Rusije, kombinujući dijalog sa jačanjem vojnih priprema. Poslednjih godina akcenat je stavljen na vojno obuzdavanje, dok se ranije više pažnje poklanjalo projektima saradnje od interesa za Alijansu“, objasnio je Fomin.

Istovremeno je napomenuo da je pogoršanje odnosa Rusije i NATO-a počelo pre 2014. godine.

„Posle završetka Hladnog rata, Ruska Federacija je u više navrata pokušavala da pronađe nove oblike za saradnju sa NATO-om, da stvori stabilan, ravnopravan sistem evropske bezbednosti za sve. Bilo bi pogrešno verovati da je pogoršanje odnosa Rusija-NATO počelo 2014. godine“, dodao je Fomin.

Prema njegovim rečima, „ciljevi ravnopravne saradnje koje je deklarisala Alijansa nisu se ispunjavali mnogo ranije, faktički, odmah posle raspada Varšavskog pakta“.

Rusija je, pri tome, tada bila neviđeno otvorena za konstruktivno partnerstvo sa Zapadom i izvršila je dobrovoljnu demilitarizaciju zemlje na svojim zapadnim granicama. Izvršeno je i neviđeno po razmerama povlačenje trupa iz zemalja Varšavskog pakta“, istakao je ruski diplomata.

On je podsetio da je 27. maja 1997. godine u Parizu potpisan Osnivački akt o međusobnim odnosima, saradnji i bezbednosti između Ruske Federacije i Severnoatlantskog saveza, kojim je proglašeno da se Rusija i NATO više ne doživljavaju međusobno kao protivnici.

„Dokument je sadržao političke garancije vojne uzdržanosti. Alijansa je, konkretno, preuzela obavezu da sprovodi svoju kolektivnu odbranu raspoloživim sredstvima, bez dodatnog razmeštanja ‘značajnih borbenih snaga’. Potvrđeno je da ‘države-članice NATO-a nemaju namere, planove niti razloge da razmeštaju nuklearno oružje na teritoriji novih članica i ne moraju da menjaju nijedan aspekt nuklearnih snaga NATO-a ili nuklearne politike NATO-a’”, podsetio je on.

Prema njegovim rečima, NATO je takođe izjavio da je spreman da razvija dugoročno partnerstvo sa Rusijom, da nastoji da ojača stabilnost i bezbednost u Evroatlantskom regionu na osnovu zajedničkih interesa.

Fomin je napomenuo da je današnji sastanak uslovljen potrebom da se iznesu ocene Ministarstva odbrane Rusije o stanju i prirodi interakcije Rusije i NATO-a u protekle dve decenije.

„Verujemo da je takva revizija sada više nego ikada potrebna da bi se razumelo zašto je Ruska Federacija upravo sada poslala Sjedinjenim Američkim Državama i bloku NATO-a projekte pravno obavezujućih sporazuma o bezbednosnim garancijama“, objasnio je Fomin.

Najveće širenje NATO-a 2002. godine

Fomin je podsetio da se najznačajnije širenje NATO-a na istok dogodilo 2002. godine, tokom nekoliko talasa približavanja infrastrukture Alijanse zapadnim granicama Rusije blok je značajno povećao svoj borbeni potencijal.

„Godine 2002. počeli su pregovori o pristupanju Bugarske, Letonije, Litvanije, Estonije, Rumunije, Slovačke i Slovenije, koje su takođe postale članice NATO-a u martu 2004. Ova godina bila je faza najvećeg širenja NATO-a. Pri tome je značajno porastao potencijal bloka na istočnom krilu“, podsetio je on.

Prema njegovim rečima, granice bloka su se pomerile za više od hiljadu kilometara na istok, što mu je pružilo mogućnost da iskoristi nestrateško naoružanje za poražavanje ciljeva na teritoriji Rusije.

„Na primer, minimalno vreme leta od vazdušnih baza u Estoniji do Sankt Peterburga smanjeno je na nekoliko minuta. Veći deo Kalinjingradske oblasti našao se u zoni poražavanja artiljerijskih sistema… Značajan broj infrastrukturnih objekata na teritoriji istočnoevropskih zemalja došao je na raspolaganje NATO-u, čime su proširene mogućnosti za raspoređivanje i prebacivanje trupa“, objasnio je Fomin.

On je dodao da je u arsenal bloka dodat veliki broj naoružanja, vojne tehnike i ljudskih resursa zemalja bivšeg Varšavskog pakta… NATO je dobio pristup novim lukama na Baltičkom i Crnom moru, proširujući operativne mogućnosti pomorskih snaga Alijanse.

Na taj način je „zbog širenja na istok potencijal NATO-a porastao, s tim što proces nije „isprovocirala” Rusija. Fomin je naglasio da su 1997. godine odnosi Rusije sa Zapadom bili „nepomućeni“.

(Sputnjik)

KOMENTARI



7 komentara

  1. rade says:

    Cini mi se da prije spremaju ukrajinu za veliki rat sa Rusijom.Nato ratuje samo protiv slabih,a to Rusija naravno nije.

    • Željko says:

      Za NATO spremni !!

      • Stojko says:

        Dudlaj ga nato smradu!

  2. Gospodi Pomiluj says:

    U neko zlo doba ukrajina će doći svesti i prigrliće svoju braću Ruse.

  3. Beli Orao says:

    Htjeli su i Avgane da pripreme protiv Rusije pa su morali da bježe bez obzira i kod Ukraine će da bježe isto kad dođe momenat a to je dok potroše AZOVCE i narod se ne okrene proziv pridošlica ( AMERA I NATO-a) .

  4. Ovcoizovani covid idioti says:

    Ma neeeee, oni su miroljupci

  5. Ervin says:

    Ukrajina če doči pod Rusiju. Ako če NATO još da glumi. Rusija če opet ustvariti varšavski pakt.Sve baltske države če doči pod rusku juresdikciju. A NATO če bežat ko zečevi..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *