NATO SVE BLIŽI RUSIJI – Takozvani odbrambeni raketni štit je zapravo raketni sistem usmeren ka Rusiji

NATO SVE BLIŽI RUSIJI – Takozvani odbrambeni raketni štit je zapravo raketni sistem usmeren ka Rusiji

28 avgusta 2014

0,,17492370_303,00NATO bi na septembarskom samitu u Velsu mogao da odluči da postavi nove vojne baze u istočnoj Evropi. Takvu mogućnost najavio je odlazeći generalni sekretar Severnoatlantskog saveza Anders Fog Rasmusen u intervjuu britanskom „Gardijanu”.

„Moramo da se suočimo sa činjenicom da nas Rusija ne doživljava kao partnera”, objasnio je Rasmusen dodajući da bi odluka o otvaranju vojnih baza na istoku Starog kontinenta bila zapravo odgovor NATO-a na ukrajinsku krizu i zahteve istočnoevropskih članica da alijansa pojača svoje vojno prisustvo u ovom delu Evrope.

Rasmusen je u „Gardijanu” nagovestio i kako bi zapravo trebalo da izgleda pojačano vojno prisustvo NATO-a u istočnoj Evropi. Postojeće snage za brzo reagovanje morale bi da budu povećane i modernizovane, da budu u stanju „veoma visoke borbene gotovosti” i spremne da brzo (u roku od nekoliko sati) odgovore na svaku novu, preteću bezbednosnu situaciju. „Tim snagama je neophodno obezbediti infrastrukturu, baze i štabove u zemljama domaćina tako da ćemo na kraju imati mnogo vidljivije prisustvo NATO-a na istoku”, naglasio je generalni sekretar alijanse.

Gde bi se postavile ove „rotirajuće” baze NATO-a, Rasmusen nije želeo (ili mogao) da odgovori. Trenutno u istočnoj Evropi NATO ima samo jednu stalnu bazu – u Šćećinu (Poljska) – pa se može pretpostaviti da bi ona mogla biti jedno od uporišta alijanse u novom sistemu njenog prisustva na istoku Starog kontinenta.

Odluka o formiranju snaga NATO-a za brzo reagovanje doneta je, inače, 2002. Četiri godine kasnije formirane su i trupe koje bi, prema zamisli stratega alijanse, trebalo da broje 25.000 vojnika. Najbolje obučenih, vrhunski opremljenih i spremnih da neprekidno deluju 30 dana – po 24 časa.

Ideja o pojačanom prisustvu NATO-a na istoku Evrope nije nova, ali je postala veoma aktuelna posle razbuktavanja krize u Ukrajini. Istočne članice alijanse – Poljska i tri baltičke države – uputile su veoma glasne zahteve komandi NATO-a da se pojavi na tom području i odvrati Rusiju od mogućeg napada. Poljska je bila najkonkretnija – tražila je stacioniranje najmanje deset hiljada vojnika NATO-a na svojoj teritoriji.

Na septembarskom samitu NATO-a u Velsu ova tema biće jedna od najvažnijih jer u ovom trenutku ne postoji jedinstvo među članicama alijanse kada je reč o rešavanju ovog problema. Francuska, Italija, i Španija protiv su postavljanja vojnih baza NATO-a u istočnoj Evropi, SAD i Velika Britanija to podržavaju. Nemačka kancelarka Angela Merkel je prilikom prošlonedeljne posete Letoniji obećala baltičkim državama „veće prisustvo NATO-a”, ali je odbacila mogućnost da se ono pretvori u vojne baze alijanse.

Istog dana kada se pojavio njegov intervju u „Gardijanu”, generalni sekretar NATO-a Rasmusen pojavio se i u nemačkom dnevniku „Zidojče cajtung”. U ovom intervjuu pod naslovom „Alijansa želi da u istočnim krajevima trajno razvije svoju zastavu” Rasmusen je pokušao da razbije strahove istočnih članica NATO-a, pre svih baltičkih država.

„Ne postoje članice NATO-a prvog i drugog reda”, kaže Rasmusen, odbacujući primedbe da alijansa nije dovoljno vidljivo prisutna na istoku Evrope. „Učinićemo sve što je potrebno da obezbedimo zaštitu i efikasnu odbranu svake naše članice”, naglasio je Rasmusen.

Generalni sekretar NATO-a je, međutim, odbacio mogućnost da ovo prisustvo bude pretvoreno u stalne baze alijanse. Objasnio je da bi takva odluka bila u suprotnostima sa sporazumima iz 1997. i 2002. godine koje NATO ima sa Rusijom.

Varijanta koja predviđa postojanje takozvanih rotirajućih baza u kojima bi se NATO trupe pojavljivale s vremena na vreme, bilo bi, smatra Rasmusen, dobro rešenje.

„Svaki potencijalni agresor mora da zna da će, ukoliko napadne neku članicu NATO-a, morati da ratuje ne samo s njenim vojnicima već sa trupama alijanse”, zaključio je generalni sekretar Severnoatlantskog saveza.

Russia NATO bases 27262Prošle nedelje generalni sekretar NATO-a je inače najavio da će na samitu u Velsu biti usvojen akcioni plan koji će potvrditi želju i spremnost alijanse da pojača svoje prisustvo u istočnim članicama saveza. Ovaj plan, između ostalog, predviđa: pojačane vazdušne kontrole nad Baltikom, Poljskom i Rumunijom, slanje većeg broja ratnih brodova u Sredozemno i Istočno more, češće vojne manevre u istočnoj Evropi… Rasmusen je tada najavio da će od članica NATO-a tražiti da, uprkos ekonomskoj krizi, povećaju svoje vojne budžete.

Mogućnost da NATO otvori baze u istočnoj Evropi nekako je gurnula u drugi plan priču o istočnoevropskom raketnom štitu, koja godinama opterećuje odnose alijanse i Rusije. Da podsetimo: reč je o raketnom štitu koji bi, prema zamisli NATO-a, štitio Evropu od raketa ispaljenih sa Bliskog i Srednjeg istoka. Sada, međutim, prema pisanju nemačkog „Špigla”, NATO razmišlja o ideji da ovaj raketni „kišobran” bude okrenut i prema Rusiji. Glavni i najglasniji zagovornik ovakvog rešenja bile su i ostale SAD.

NATO je već jednom 2012. godine ozbiljno razmatrao ideju da se raketni štit, postavljen u istočnoj Evropi, okrene i prema Rusiji. Na samitu održanom te godine u Čikagu usvojena je odluka da raketni štit NATO-a nikako ne sme da ugrozi stratešku stabilnost u Evropi i bude okrenut prema Rusiji. Zbog krize u Ukrajini, SAD bi na samitu u Velsu mogle da povuku svoju saglasnost na odluku iz Čikaga i zatraže da se raketni „kišobran” usmeri na Rusiju.

Ukoliko se tako nešto dogodi, pokazaće se da su u Moskvi bili u pravu oni koji su sumnjali u dobre namere NATO i priče da se odbrana postavlja zbog raketne pretnje sa Srednjeg istoka.

Poslednji koji je u Moskvi nešto rekao o raketnom štitu na istoku Evrope bio je ruski predsednik Vladimir Putin. Šef ruske države je prošlog meseca opisao evropsku raketnu odbranu kao deo „ofanzivnog odbrambenog sistema SAD”. Ostavljajući mogućnost da Moskva u –slučaju njegovog postavljanja i usmeravanja na Rusiju – adekvatno odgovori.

Pre nekoliko meseci, Sergej Žigarjov, potpredsednik odbora za bezbednost ruske Dume, najavio je deo tog odgovora. Žigarjov je najavio da bi u tom slučaju Rusija mogla da svoje strateške rakete tipa „topol M” stacionira u Kalinjingradskoj oblasti i da aktivira raketne sisteme na vozovima.

(Politika)

KOMENTARI



2 komentara

  1. goran piksi says:

    nek razmisle sve zemlje sveta kada bi nato napao rusiju dali bi bio neko pobednik budale jedne svi smo gubitnici unisti ce te covecanstvo

  2. soko says:

    prvo tući u srce NATO,,hahaaa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *