NATO SVE SLABIJI – Članice sve manje ulažu u vojsku i naoružanje

NATO SVE SLABIJI – Članice sve manje ulažu u vojsku i naoružanje

30 marta 2014

NATO army 3232Rusko pripajanje Krima je poziv na buđenje NATO. Svojevrsna oproštajna poruka odlazećeg generalnog sekretara Severnoatlantske alijanse Andersa Foga Rasmusena tokom prošlonedeljne posete Vašingtonu bila je i znak uzbune za posustale članice Alijanse na suočenje sa vojnim jačanjem Rusije.

Alarm je ovih dana još snažnije odjeknuo iz Brisela, kada je predsednik SAD Barak Obama pozvao evropske saveznike da zbiju redove prema Rusiji. Njegove pretnje, međutim, nisu praćene realnom moći saveza, nekadašnje protivteže SSSR-u.

Okončanje Hladnog rata, kada je počelo smanjivanje izdvajanja članica za NATO, sada je, u suočenju sa krimskom krizom, pokazalo slabosti Saveza. Samo SAD, Britanija, Grčka i Estonija izdvajaju propisanih dva odsto iz svojih BDP sa NATO.

Rasmusenova Danska dala je samo 1,4 odsto, moćna Nemačka 1,3, bogata Italija 1,2, Španija manje od jednog procenta. Zemlje koje su napravile najveće rezove u izdvajanjima za NATO prošle godine bile su Kanada, Slovenija, Italija, Mađarska. Čak i SAD, koje u zajednički budžet ulivaju gotovo dve trećine ukupnih prihoda, smanjile su svoj doprinos za oko jedan odsto.

Uoči predstojećeg sastanka ministara spoljnih poslova država članica NATO iduće nedelje, kada treba da se razgovara kako pojačati vojno prisustvo Alijanse u istočnoevropskim zemljama, kao što su baltičke zemlje i Poljska, koje su uznemirene zbog pojačanih tenzija sa Rusijom, saveznici su suočeni sa elementarnim problemima.

Studija Američkog univerziteta za nacionalnu odbranu je konstatovala da zbog nedovoljnih ulaganja NATO snage nisu spremne, niti trenirane, a ni dovoljno opremljene za ove zadatke.

Ubedljivo najmoćnija članica Alijanse, SAD su drastično smanjile svoje trupe u Evropi u poslednjoj deceniji. Tokom Hladnog rata SAD su u Evropi imale oko 400.000 vojnika, spremnih da odgovore na sovjetsku inveziju. Danas ih je gotovo deset puta manje, od čega najviše u Nemačkoj. Početkom devedesetih SAD su imale 800 aviona u Evropi, danas ih je sedam puta manje. Danas takoreći nema američkih nosača aviona u Sredozemlju.

Situacija sa Evropljanima je još dramatičnija. Nemačka je objavila smanjenje broja vojnika sa 545.000 s kraja Hladnog rata na 180.000, Francuska ih je odavno svela sa 548.000 na 213.000, Britanija sa 308.000 na 174.000. U evropskim vojskama, uključujući britansku, holandsku, francusku, „srezani“ su celi oružani sistemi.

– Ograničene trupe u Evropi nisu u stanju da se suprotstave Rusiji u roku od nekoliko dana – konstatuje u američkom dnevniku „Njujork tajmsu“ Entoni Kordsman iz vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije.

Visoki američki zvaničnik na koga se poziva „Njujork tajms“ uveren je da SAD neće ući u rat s Rusijom zbog Ukrajine. Ne samo da se NATO našao u nevolji 2011. godine, kada je ponestalo precizne municije tokom kampanje protiv Libije, već je očigledno da Rusija sve ozbiljnije pristupa naoružavanju.

Dok se kasa NATO prazni, Moskva je povećala izdvajanja za odbranu za gotovo 80 procenata tokom protekle decenije. Prema podacima Svetske banke, ruska izdvajanja za odbranu iznosila su 2012. godine 4,5 procenata ruskog BDP. Posthladnoratovska vremena ruske vojne agonije su, procenjuju zapadni analitičari, davna prošlost.

Dok se Moskva ubrzano vojno modernizuje, nemački ministar odbrane Tomas de Mezier je prošle godine, obrazlažući rezove u vojnom budžetu, predvideo da je verovatnije da će Bundesver u budućnosti pre biti raspoređen po kriznim žarištima u svetu, nego što će braniti zemlju. Zvaničnici Pentagona su prošle nedelje rekli da su SAD i dalje superiornije vojno od Rusije, ali „to ne znači da ćemo ratovati sa njima“.

SIMBOLIČNA ZAŠTITA

Evropski zvaničnici su, piše „Njujork tajms“, razmišljajući o svojim budžetima, jasno stavili do znanja neraspoloženje da se vojno angažuju u Ukrajini. NATO je preduzeo nekoliko skromnih koraka kako bi smirio istočnoevropske članice, uključujući dva izviđačka NATO aviona u patrolu poljkog i rumunskog vazdušnog prostora. SAD su poslale šest F-15 borbenih aviona u Litvaniju i 12 F-16 u Poljasku, koja se graniči s Ukrajinom.

(Novosti)

KOMENTARI



Jedan komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *