NATO želi da zapreti Rusiji, ali evo zašto to ne može…

NATO želi da zapreti Rusiji, ali evo zašto to ne može…

2 septembra 2014

NATO RussiaLideri zapadnih zemalja planiraju da pokažu snažno jedinstvo na samitu NATO-a u Velsu u vezi sa odgovorom na „rusku agresiju na Ukrajinu“, ali opcije koje imaju na raspolaganju su ograničene s obzirom na nedostatak političkog konsenzusa oko direktne intervencije, ocenjuje danas AFP.

Planirano razmeštanje nekoliko hiljada vojnika NATO i vojne opreme u istočnoj Evropi ima za cilj da „umiri“ članice Alijanse iz bivšeg istočnog bloka, ali i da razljuti Rusiju budući da će ti potezi dovesti u pitanje i ključni sporazum NATO sa Moskvom.

Međutim, na samitu NATO u Velsu, u četvrtak i petak, lideri će se verovatno uzdržati od toga da otvoreno izazovu Moskvu zbog krize na istoku Ukrajine, ocenjuje agencija.

– Mogućnost da dođe do bilo kakve otvorene vojne intervencije je malo verovatna. Za to ne postoji podrška na bilo kojem nivou u NATO. Niko neće ni da deluje samoinicijativno, smatra direktor Kraljevskog instituta za međunarodne odnose u Londonu Robin Niblet.

On napominje da ne postoji nikakva obaveza za NATO da deluje budući da Ukrajina nije članica tog saveza i stoga ne podleže istim principima „kolektivne odbrane“.

Neke članice NATO, poput Rumunije, i pojedini „ratoborni“ američki senatori zatražili su od Alijanse da pomogne u snabdevanju ukrajinske vojske, ali su drugi saveznici ostali mnogo uzdržaniji po tom pitanju, podseća AFP.

Alijansa je suspendovala veći deo saradnje sa Moskvom posle aneksije Krima, ali se i dalje čvrsto drži Osnivačkog akta NATO-Rusija koji ograničava broj snaga koje NATO može da rasporedi na teritoriji država bivšeg istočnog bloka.

Generalni sekretar NATO Anders fog Rasmusen najavio je juče da će saveznici formirati udarne jedinice za brzo reagovanje i graditi privremene baze na istočnim obodima Alijanse.

– Ključno je da će prisustvo NATO na istoku biti u budućnosti mnogo vidljivije, ukazao je on.

Rasmusen je rekao da će jedna od glavnih tema na samitu biti formiranje udarne jedinice za brzo reagovanje od nekoliko hiljada vojnika, u koju će osim kopnenih, pomorskih i vazdušnih elemenata biti uključene i specijalne snage.

Upitan da definiše odnos NATO prema Rusiji, sa kojom je 1997. godine postignut sporazum da savez ne pravi permanentne baze na istoku, generalni sekretar je odgovorio da je Rusija ta koja vidi NATO kao protivnika, što proizilazi iz zvaničnih izjava i ruskih vojnih dokumenata.

Iz sedišta NATO je najavljeno da će biti formiran poverilački fond koji će pomoći finansiranje logistiku ukrajinske vojske, komandnu i kontrolnu strukturu, kao i isplatu penzija ukrajinskim vojnicima, uključujući i one koji su ranjeni u sukobima sa proruskim snagama.

Samitu u Velsu će prisustvovati i ukrajinski predsednik Petro Porošenko koji je rekao da očekuje da zemlje članice NATO pojedinačno upute isporuke oružja Ukrajini.

Što se tiče planova o članstvu Ukrajine u NATO, novo rukovodstvo u Kijevu je najavilo da namerava da uputi zahtev nacionalnom parlamentu da obnovi tu proceduru koja je stopirana 2010. dolaskom na vlast proruskog predsednika Viktora Janukoviča.

KOMENTARI



2 komentara

  1. mladen says:

    HOCE DA PLASE ORLA PRACKOM A NESMEJU DA PISNU U SVOJOJ KUCI POGLEDAJTE SVE LIDERE PA CETE VIDETI DA SU TO POSLUSNICI-PAPUCARI IZUZEV MERKELOVE

  2. Robert Lucas says:

    Nije ni Merkelova autonomna. Ona mora da sluša USA. Njemacka je jos uvijek okupirana zemlja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *