Навијачи са пушкицама

Навијачи са пушкицама

1 фебруара 2015

121139_zarko-markovic-1_89f8Пише: Жарко Марковић

Добар део становника БиХ јуче ујутро седио је уз телевизоре и навијао. У једном делу земље људи су бодрили Новака Ђоковића, а у другом судије Хашког трибунала. У трећем, званично непостојећем, нису пратили ни једно ни друго, ако изузмемо играче кладионице из, рецимо, Груда који су гађали зицер на Србина у Аустралији.

Како ствари стоје, ови што су гледали Ђоковића нису се претерано интересовали за вести из Хага. А ни ове друге, логично, није интересовао Ђоковић. Ипак, није баш логично да се они што су навијали за Ђоковића не интересују превише за ударање печата на војничку судбину некадашњих српских генерала. Није логично, али јесте разумљиво, јер су српске власти у овој земљи од хашких оптуженика давно одустале. Одсуство било какве смислене тактике, плана и система деловања према Хагу није својствено само актуелној власти. Закопитило се то много раније, само тада није било превише наших (Срба) у Хагу.

Хаг већ деценијама суди по устаљеним правилима, па отуда и српски званичници имају спреман шалабахтер за реакције у медијима кад се изрекне каква неправоснажна или коначна пресуда. Углавном у тефтеру имају забиљежене конструкције типа „антисрпски карактер“, „стара пракса“, „међународна кампања“, „сатанизација Срба“… Потребно је само правилно искомбиновати синтагме и, ако је изјава пред камерама, имати онај снуждени израз лица, под шифром „Хаг – реакција – број 6“.

Иступи наших политичара, председника разних удружења, шефова агенција и других центара бивају заборављени већ сутрадан. Шалабахтер има и супротна страна. У њему доминирају ставке попут „казна им је мала“, „ово је шамар жртвама“, „то је нови геноцид над Бошњацима“ и слично. Ове конструкције испуцавају се без обзира на то каква пресуда била. Утисак је да ова врста „навијача“, иако углавном лично присуствују изрицању пресуда у Хагу, уопште не зна шта је пресуђено. Исте реакције увек су спремне на готовс!

А кад смо већ код српских политичара, у протеклих неколико година унапредили су систем реакција и ударили линију јасних подела између себе. Једни, наиме, реагују благо или никако, јер их судбина хашких затвореника искрено не занима. Друге та судбина такође не занима, али у оваквим случајевима виде шансу да уберу који поен код народа, који још колико-толико саосећа са онима који су га у рату бранили. Сами процените у којем табору су већи лицемери.

(Прессрс.ба)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u