Не знамо ни да ли постојимо овако гневни и понижени

Ne znamo ni da li postojimo ovako gnevni i poniženi

23 marta 2015

nada-sargin-03Glumica Nada Šargin ovogodišnja je dobitnica nagrade „Petar Banićević”, koju dodeljuje njeno matično Narodno pozorište u Beogradu. „Banićevića” je dobila za glumu u predstavi „Majka Hrabrost i njena deca”, po tekstu B. Brehta, u režiji Ane Tomović, posle čijeg izvođenja će joj u četvrtak, 26. marta biti i uručeno ovo priznanje na Velikoj sceni nacionalnog teatra.

Nada Šargin ovih dana priprema lik Zore Šišarke u komadu „Bela kafa”, koji je Aleksandar Popović napisao još 1990. godine. Režiju potpisuje Milan Nešković, a u glumačkoj podeli su i: Branislav Vidaković, Olga Odanović, Pavle Jerinić, Vanja Ejdus i Nenad Stojmenović. Predstava će premijerno biti izvedena 21. aprila na sceni „Raša Plaović” nacionalnog teatra.

Za lik Brehtove Ivete Potje žilave, ponekad zabavne, ali nemoralne, samožive žene upravo ste dobili nagradu „Petar Banićević”. Kako će ova nagrada uticati na vaš dalji rad?

Kao i sve prošle nagrade koja sam dobila i ova je potvrda, podstrek, ali i obaveza. U ovom vremenu krize i manjka posla osećam posebnu obavezu da svoj posao radim savesno, vredno, predano jer sve drugo bio bi šamar u lice onima koji do posla ne mogu da dođu. Od kada sam postala majka osećam obavezu prema mlađim generacijama, a posebno prema mlađim kolegama da o nekim problemima govorim. Možda nema pravo o tome da govorim, ali imam potrebu i dovoljno sam se dokazala profesionalno bez uplitanja u politiku i nepotizam.

Nepotizam i zapošljavanje po rođačkoj liniji, kao i zapošljavanje po političkoj i interesnoj liniji, oduvek je bio problem našeg društva. Ali u poslednje vreme je naročito očigledan. Od tog problema pate sve javne institucije, pa i nacionalni teatar, naravno sa časnim izuzecima. Nije jednostavno govoriti na ovu temu jer postoje primeri saradnje bračnih parova i rođaka, a da je njihov kvalitet nesporan. Ali čemu mogu da se nadaju moje mlađe kolege koji u našem teatru igraju značajne uloge, kad nisu pozvani da budu naši članovi? Neki su i dobitnici po nekoliko prestižnih i važnih nagrada.

Čemu i kakvom životu u Srbiji mogu da se nadaju ti mladi daroviti, vredni ljudi potrebni Narodnom pozorištu i Srbiji. Kome i dokle da se dokazuju? Dok mesta više ne bude. Želimo li mi te ljude ili ih polako i sasvim sigurno ispraćamo iz Srbije. Volimo li odista svoju decu kada stajemo na put tuđoj, jedni zbog svojih ličnih interesa, drugi svojim ćutanjem i ne reagovanjem.

Posle Ivete Potje u Brehtovoj „Majci Hrabrost” uhvatili ste se u koštac sa Popovićevom Zorom Šišarkom. Koliko se Zora razlikuje od Brehtove junakinje?

I Ivet i Zora imaju drugačije poglede na svet od mene. Inspiraciju za građenje Zorinog lika tražim u spoljnjem svetu, i pokušavam da njen mozak sprovedem kroz svoje emocije i telo. I to mi je jako zabavno. Zori ne ide škola, ali ide joj sa muškarcima. Zaljubljuje se svako malo i uvek doživi životne ljubavi i gotovo svakom rodi i dete. Ivet se jednom zaljubi i to nesrećno, živi od prostitucije i najviše u životu zanima je novac. Obe su vitalne, izdržljive, žilave i vole sebe. Obe su i lepe i poželjne, i zbog toga ih muškarci sa kojima su smatraju svojim trofejima. Ivet muškarci, takođe, zanimaju kao trofeji, tačnije oni sa titulom, činom, pozicijom moći, a samim tim i novcem. U ovoj fazi istraživanja Zore, rekla bih, da se i ona u jednom momentu prebaci na taj program. I iako je u početku vuče zanos i potreba za doživljajima ljubavi, vremenom se to pretvori u zanos i potrebu za moći i statusom i muškarcima koji to donose. Obe u sebi nose i ljudskost i nešto dobrote, a duhovno su neosvešćene, nezainteresovane, ograničene i zakržljale.

„Nemoj da ridaš Ružice, ja sam čula od majke Janje bezbroj puta da se uvrede primaju samo od sebe ravnih…” Koliko vam je bliska Popovićeva scenska poetika budući da ga prvi put radite?

Malo sam ga i gledala, svega pet naslova i sve predstave bile su dobre, ili odlične. Popović daje puno prostora za maštanje, volim njegove tekstove i igru rečima, likove pomerenost i pojačanost. Nijednog velikog pisca nije lako raditi, pa ni njega, ali je meni veoma zabavno i iz probe u probu moja inspiracija i radost rastu. Volela bih da se ispostavi da mi je njegova poetika bliska.

„Meni je neprijatelj svaki onaj koji spram žene ispadne baraba, a ni mi Srbi u njima ne oskudijevamo.” Zašto danas u Beogradu Popovićeva „Bela kafa”? Čime nas ovo delo opominje?

Pisac nas na kraju komada pita: znamo li ko smo? Na početku komada vidimo beogradsku porodicu na početku Drugog svetskog rata, pa razvoj njenih članova do 1955. godine. Mnogi misle da smo u Prvom svetskom ratu imali najjači identitet kao nacija, a da je on počeo da se urušava od kraja Drugog svetskog rata, pa do danas. Jer mi više ni sami nismo sigurni da li uopšte postojimo ovako skučeni, utučeni, urušeni, iskompleksirani, gnevni i poniženi. Što od nekih tamo, što od svojih, što od sebe samih.

Ne poznajete nikoga sa estrade. Ne čitate novine koje prate njihov život, ne gledate televiziju. Koliko je teško istrajati na tom kursu?

Nije teško. To je stvar ličnog izbora. Ne izražavam nikakvo gađenje prema novinama i televiziji. Ne mogu jednostavno više da primam toliko informacija, iako tvrdim i znam da u medijima ima kvalitetnih ljudi sa kojima se i razumem i lepo sarađujem. Od kada ne gledam televiziju, ne čitam novine, sa izuzetkom „Politikinog Zabavnika” koji redovno kupujem, imam vremena da umesim hleb, da kuvam svaki dan, da nešto pročitam i gledam neki film. Da se više bavim sobom. Lični je izbor kakav će kvalitet vaše svakodnevice biti. Ako hoćete da gledate i slušate nekoga kako bulazni na televiziji, to je vaš lični izbor.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Komšija says:

    Nije jednostavno govoriti na ovu temu jer postoje primeri saradnje bračnih parova i rođaka, a da je njihov kvalitet nesporan. Ali čemu mogu da se nadaju moje mlađe kolege koji u našem teatru igraju značajne uloge, kad nisu pozvani da budu naši članovi? Neki su i dobitnici po nekoliko prestižnih i važnih nagrada. ****** Rekao bih, odlično sagledavanje nepotizma, glrdano iz još šireg ugla.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *