Небојша Глоговац: Живимо онако како други хоће

Небојша Глоговац: Живимо онако како други хоће

13 новембра 2016

hamlet-ansambl-za-strahopos_620x0

ПУБЛИКА на Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу бурним аплаузом поздравила је сјајног глумца Небојшу Глоговца и ансамбл Југословенског драмског позоришта после извођења „Хамлета“, позивајући их на трећи, па на четврти бис.

Пре четири стотине година Хамлет је изговорио: „Ово време је искочило из зглоба. Проклетство је и срам што сам рођен да га поправљам сам.“ Лудило Шекспировог јунака, тај кобни и увек лични усуд сваког доброг човека под капом небеском, док у неиздрживу матицу неправде и зла сумња и наспрам ње сам стоји – глумачки је Олимп на коме се Глоговац устоличио.

– Зар то није јако интересантно и лудо, да после 400 година понављамо исто, да је „ово време је искочило из зглоба“? Изгледа ненормално и сулудо, али јесте тако, нема јаких координата. И даље се казна за зло нити награда за добро не подразумевају. Живи се одувек у неком замешатељству којим други диригују онако како ми нећемо – каже Небојша Глоговац.

А све је у најновијем „Хамлету“, захваљујући драматуршкој адаптацији Горана Стефановског, почело петим чином, представом у представи: Власта Велисављевић (дух Хамлетовог оца) даје инструкције глумцима о правој мери глумачких ствари. Тај дирљиви, двосмерни омаж једних другима никада није био испуњен толиким смислом, јер су наспрам старог глумца стали: Јасна Ђуричић (Гертруда), Никола Ракочевић (Клаудије), Јована Стојиљковић (Офелија), Горан Шушљик (Полоније), Бојан Димитријевић (Гробар), Милош Самолов (Розенкранц) и Борис Миливојевић (Гилденстерн), уверљиви творци широког и истинитог Шекспировог света наглавце постављеног ситним лажима и издајама, све до братоубиства. То је свет у коме се „врлина без престанка мора извињавати пороку“…

На опаску да је скромност и врлине задржао у ситуацији када је без сумње на „глумачком Олимпу“, Глоговац одговара:

– Научио сам још на Академији да лествицу морам ставити довољно високо да бих имао за чим да трагам. Може се догодити и то да не могу баш увек да је досегнем, али је то ипак гаранција да ћу да трајем и да покушавам. Зар није прота Матеја Ненадовић рекао да се у добру не уздижемо превише и да у злу не пропаднемо? Замислите да мудрости нема, и да „одлепим“? Живота би остало после тога, али мене сигурно не би било.

У свету моћника, њихових послушника и кукавица који се променити неће, уверила се публика, овом „Хамлету“ је место међу најређим бисерима: публика је представи дала оцену 4,63. Остварење редитеља Александра Поповског најозбиљнији је кандидат за престижне фестивалске награде у свим категоријама, укључујући и оне за музику коју потписује Кирил Џајковски и за сценографију Нумена и Иване Јонке.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u