MIROSLAV LAZANSKI Neće biti velikog rata, Severna Koreja zna da bi u tom sukobu bila gubitnik

MIROSLAV LAZANSKI Neće biti velikog rata, Severna Koreja zna da bi u tom sukobu bila gubitnik

5 aprila 2013

North Korea Nuclear RebootPiše: Miroslav Lazanski

Svi vojni manevri i pokreti armije završavaju se na dva načina: ili se vojska povlači u kasarne ili kreće u rat. Tako će biti i na teritorijama obe Koreje jer će se, po svemu sudeći, sve tri vojske – severnokorejska, južnokorejska i američka – povući u svoja stalna boravišta.

Ratna retorika biće smanjena, tražiće se prostor za novu fazu pregovora između Pjongjanga i Vašingtona. Sa posrednicima ili bez njih.

Povišena ratna psihoza traje na Korejskom poluostrvu već skoro dva meseca, a veliki južnokorejsko – američki vojni manevri odvijaju se već petnaestak dana. Za to vreme Pjongjang bombastično povećava stepen bojeve gotovosti, nišani raketama američke baze i teritoriju. No, američki špijunski sateliti snimcima iz svemira u realnom vremenu pokazuju da je u bazama severnokorejske vojske uobičajena aktivnost, da se ništa posebno ne dešava.

Da je Severna Koreja zaista nameravala da napadne Južnu Koreju, učinila bi to pre nego što su oružane snage Južne Koreje i SAD započele zajedničke manevre. Sada su te dve savezničke vojske razvile svoje jedinice, zaposele odgovarajuće pozicije i mnogo je teže izvesti kopneni udar na jug nego, recimo, pre dvadesetak dana.

Snaga Severa

Severna Koreja ima pod oružjem oko 1, 2 miliona ljudi, ratna rezerva broji 600. 000 vojnika, a paravojne snage policije, narodne garde i granične trupe čini još nekoliko stotina hiljada pripadnika. Pod oružje Pjongjang može da stavi oko 5. 700. 000 ljudi.

Glavna vojna snaga Severne Koreje, ne računajući i nuklearno oružje, jeste masovnost kopnene vojske, pre svega njenih 3. 500 tenkova, od čega je većina zastarela, 21. 000 topova i 5. 100 višecevnih bacača raketa.

Protivavionska odbrana broji 11. 000 cevi, od mitraljeza od 14, 5 mm do topova od 100 mm KS – 19. Kopnena vojska raspolaže i sa 25 raketa zemlja–zemlja tipa  „frog“, dometa do 80 km, sa desetak projektila KN – 02, domaća verzija ruske rakete  „točka” dometa do 120 km, i sa oko 200 projektila  „skad – B” i  „skad – C” dometa do 300 km. Protivoklopne mogućnosti severnokorejske kopnene vojske su solidne, ali sumnjam da će doći do takvih borbi.

Ratna mornarica Severne Koreje je zastarela, udarnu moć čine 72 taktičke podmornice, tri fregate i 34 raketna čamca sa projektilima more–more tipa  „termit”, odnosno SS – N – 2. Na obali su i dva puka na šest lokacija sa raketama obala–more kineskog tipa  „silkvorm”.

Avijacija Severne Koreje takođe je zastarela, od modernih aviona tu je samo 18  „migova – 29”. Protivvazdušna odbrana u sklopu avijacije takođe je zastarela iako ima 3. 400 raketa raznih tipova.

Snaga Juga

Sa druge strane, vojna tehnika Juga spada u sam svetski vrh. Južna Koreja ima vojsku od 655. 000 pripadnika, ratna rezerva je 4. 500. 000 ljudi, a paravojne snage broje 3. 000. 000 ljudi.

Kopnena vojska poseduje oko 2. 500 tenkova, od čega je 1. 600 najmodernijih. Artiljerija ima 11. 038 topova i veći broj samohodnih artiljerijskih oruđa. Ratna mornarica je tehnički i brojno superiorna u odnosu na mornaricu severnog suseda, dok je avijacija u odnosu na Severnu Koreju svemirska sila. Južna Koreja poseduje između ostalog 60 aparata F – 15 i 164 aparata F – 16.

Na teritoriji Južne Koreje Amerikanci drže 25. 734 vojnika, od čega je u sastavu kopnene vojske 17. 130 vojnika Osme armije: tenkovi  „abrams”, borbena vozila pešadije  „bredli”, helikopteri  „apač”, PVO sistemi  „patriot”. Vazduhoplovstvo SAD u Južnoj Koreji poseduje 40 aviona F – 16 i 24 aparata A – 10, a sada su stigli i lovci F – 22  „raptor”.

Tehnički i tehnološki Sever danas mnogo više vojno zaostaje za Jugom i SAD nego što je to bilo u ratu 1950–1953. Toga su svesni i u Pjongjangu, iako propagandni naglasak stavljaju na svoje rakete srednjeg i povećanog srednjeg dometa  „nodong – 1” dometa oko 1. 000 km i  „taepodong – 2” dometa do 6. 000 km. Ovih drugih je u operativnom stanju vrlo mali broj.

Zastareli projektili

Veliki problem severnokorejskih projektila te kategorije jeste njihova relativna nepreciznost. One mogu da pogode velike gradove u svom dometu, mogu da  „pokriju” Južnu Koreju i Japan, eventualno da dobace do Aljaske i ništa više. Teško da mogu da pogode Guam.

Problem je i minijaturizacija bojeve glave. Pjongjang još ne poseduje atomsku bojevu glavu toliko malu i toliko laganu da može da stane na vrh  „nodonga – 1” i  „taepodonga – 2”, jer to i jeste pitanje novih tehnologija. Moguće je da idu na razvoj nuklearne bojeve glave od 0, 5 do jedne kilotone. Isprobali su je 9. Oktobra 2006, ali ne na raketi, već pod zemljom.

Dakle, veliki rat između Severa i Juga je isključen jer i u Pjongjangu ima razumnih ljudi. Moguće je da dođe do nekog vojnog incidenta, do puškaranja, ili razmene artiljerijske vatre, pri čemu bi obe strane pazile da stvari ne izmaknu kontroli.

To neće biti lako, jer je Seul još kivan zbog potapanja južnokorejske fregate pre nekoliko godina. Potopila ju je mala severnokorejska podmornica klase  „jugo”. U Seulu tvrde da je još bivša SFRJ dala Pjongjangu planove za izgradnju takvih podmornica.

U scenariju konvencionalnog rata mogući su i upadi na susedne teritorije, pomorski desanti, nešto što se već događalo u prošlom korejskom ratu. Severna Koreja ima vrlo ograničene pomorske desantne kapacitete, deset brodova za prevoz ukupno 30 tenkova i oko 3. 500 vojnika, te još 257 brodova za prebacivanje od 35 do 50 vojnika po brodu. Sve skupa to nije dovoljno za ozbiljan mostobran na jugu. Takav desant bio bi izložen udarima južnokorejske avijacije i flote i to bi bio masakr za napadača. Istina,  „vezao” bi za sebe deo snaga Južne Koreje, ali to bi već bio pravi rat u koji Amerikanci jedva čekaju da uđu.

Izlazna strategija

Da li je moguće da dođe do slučajnog početka rata zbog neke greške na radaru. To je isključeno, jer jedni druge tako pomno paze da tu nema slučajnosti. Severna Koreja verovatno dobija satelitske snimke od Kineza, Južna Koreja od Amerikanaca. Kinezima ne odgovara izlazak američke vojske na njihovu granicu.

Kako onda izaći iz ove krize? Pjongjang izlaznu strategiju vidi u završetku američko – južnokorejskih manevara i u posredovanju Kine oko nove faze pregovora i diplomatije, sve u cilju ukidanja ekonomskih sankcija Severnoj Koreji.

Da bi Kim Džon Un krenuo u reforme, prvo mora da se pokaže kao dostojan naslednik velikih vođa. Ključ krize i jeste kako će se utišati ratna retorika Severne Koreje, a da novi vođa sačuva obraz. On neće dozvoliti da to izgleda kao poraz Pjongjanga i njega lično. U tome i leži opasnost da stvari izmaknu kontroli.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. PEKEZ BORO says:

    BRAVO LAZO ! PRECIZAN, KAO I UVEK !!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *