Nedovršeni poslovi

Nedovršeni poslovi

12 avgusta 2014

Nenad KecmanovićPiše: Nenad Kecmanović

Da li smo mi ovde opsednuti „teorijama zavere“ ili nam spolja često serviraju „samoispunjavajuće prognoze“? Pokušaje domaćih analitičara da proniknu u skrivene igre međunarodnih protektora oko budućnosti BiH, evroamerički visoki i srednji predstavnici i niski domaći trabanti obično diskvalifikuju kao izmišljotine iliti „teorije zavere“. A prognoze zapadnih diplomata i novinara o BiH koje se kose sa realnom situacijom na terenu, a protektorat i domaći kooperanti javno i potajno rade na njihovoj realizaciji, domaći analitičari često prepoznaju kao „samoispunjavajuće prognoze“.

Onomad je na čuđenje prolaznika kroz Sarajevo protutnjala elitna jedinica specijalaca britanske armije pod punom opremom, a na poligonu na Manjači pored Banjaluke osvanula nešto veća formacija američke vojske. Niko od nedobrovoljnih domaćina u oba entiteta nije znao da objasni odakle, kako i zašto su nam stigli naoružani inostrani vojnici, jer su za vojna pitanja nadležne zajedničke institucije. A ispostavilo se da su nezvani gosti, pod oružjem, i vojnom resoru u Savetu ministara i komandi jedinstvene ABiH, svoju posetu lakonski objasnili kao internu stvar tehničkog dopunjavanja već postojećeg kontingenta međunarodnih snaga u BiH.

I onda su, naravno, krenula nagađanja. Zašto o dolasku stranih trupa nisu bili prethodno obavešteni u RS, FBiH, BiH? Da li se u BiH priprema puč i vojna diktatura? Ili oružana sila treba da osigura autoritet visokog predstavnika i reaktiviranje bonskih ovlašćenja? Koje su to domaće snage, stranke i lideri u Federaciji i Srpskoj koje treba da podrže udar? I, šta je cilj operacije: stari – centralizacija i unitarizacija (SAD) ili novi – federalizacija sa prekompozicijom oba entiteta (MKG)?

Naravno, može se postaviti pitanje nisu li sve navedene pretpostavke upravo svojevrsne „teorije zavere“. Eto, na osnovu jedne rutinske promene u sastavu međunarodnih snaga, koje su u BiH inače stacionirane već više od dvadeset godina zarad očuvanja mira, konstruišu se i slute velike lokalne i globalne pretumbacije. Zvanično objašnjenje SFOR-a, ili kako li se to već zove, moglo bi se naprosto prihvatiti i takvo kakvo je, koliko sadržaja toliko i značenja. Međutim, u širem objašnjenju ima i dodatak koji izaziva osnovane sumnje: američki i britanski specijalci, navodno, treba da obuče bh. vojsku za reagovanje na nemire prilikom jesenjih izbora.

Pre svega, ko i na osnovu čega predviđa javne nerede povodom predstojećih izbora? Izbori su se primakli na dva meseca, kanidatske liste su regularno prijavljene i obznanjene, predizborna kampanja je neformalno već započela u normalnoj atmosferi i nema baš nikakvih indikacija koje bi nagoveštavale neke spontane nemire. Istina, u Federaciji je prijavljen veliki broj, po šansama izjednačenih kandidata, za Bošnjake ključno mesto u Predsedništvu BiH, a u RS, prema julskoj sondaži NDI, prednost vladajuće koalicije ne garantuje ubedljivu natpolovičnu većinu. Ali, dok takav trenutni presek stanja najavljuje oštru političku borbu među stranačkim elitama, i vlast i narod su više zaokupljeni otklanjanjem posledica drugog talasa poplava i distribucijom vaučera, nego oktobarskim izborima. Mnogi od anketiranih čak još i ne znaju ni da li će izaći na izbore, a kamoli za koga će da glasaju. Otkuda onda odjednom tolika međunarodna briga za prevenciju potencijalnih nemira u BiH? Pogotovo što znamo da su se iste međunarodne adrese oduševljavale martovskim socijalnim protestima, sa razbijanjem i paljenjem javnih objekata po bošnjačkim mestima, i iskreno žalile što se nisu proširili i na Srpsku.

Zatim, već u prvim komentarima na dolazak angloameričkih vojnika primećeno je da je obezbeđenje javnog reda i mira posao policije, a ne vojske. Ali i to da je javna bezbednost podeljena između entiteta dok je vojska centralizovana. S obzirom na to da je sistematsko „međunarodno“ otimanje entitetskih nadležnosti zapelo 2006. godine upravo kod objedinjavanja policije, logično je pretpostaviti da se sada, iza ovoga treniranja vojske za unutrašnju upotrebu, krije namera da se policija marginalizuje u pretpostavljenoj vanrednoj situaciji.

„Duh umesto slovo Dejtona“, „govor evropske BiH jednim glasom“, „neophodne ustavne reforme“, „funkcionalnija BiH“ i drugi pleonazmi za krunjenje entiteta i centralizovanje države već desetak godina nisu imali nikakvu šansu da prođu redovnu legalnu proceduru u RS, niti da dobiju rusku saglasnost u međunarodnom Savetu za implementaciju mira. Zato bi, možda, neka veća gužva koju bi u oktobru isprovocirale poražene stranke u RS („Pokradeni izbori!“), mogla da posluži kao alibi za proglašavanje vanrednog stanja. Entitetske policije bi bile stavljene pod komandu jedinstvene vojske, a ova prepotčinjena komandi NATO-a i visokom predstavniku kao najvišoj civilnoj vlasti. Tako bi, rečima Hilari Klinton, „nedovršeni poslovi u Bosni“ mogli da se privedu kraju.

Istina, vrhovni komandant OS BiH je tročlano Predsedništvo BiH, ali, em se oni ni u čemu ne slažu, em bi kratki interegnum neposredno nakon izbora, kada je jednima mandat istekao, a drugi još nisu položili zakletvu, u atmosferi uličnih nemira bio živa zgoda da stvar privremeno preuzme neko sa strane. Istina je, takođe, da su OSBiH taman toliko jedinstvene koliko i civilna BiH, ali ako bi, recimo, „bošnjačka komponenta“ bila upućena da silom ureduje u Srpskoj, kao i obratno, lako bi se postigla zavidna efikasnost.

Naravno, rečeno, baš sve o sve, liči na „teoriju zavere“. Ali, kao što su za nas zaduženi stranci mesecima uoči rušilačkih martovskih protesta u Sarajevu, Zenici, Tuzli itd. huškali protiv „nesposobne i korumpirane vlasti“ i pozivali narod da je smeni, sada nam uoči izbora otvoreno sugerišu da bi bilo dobro da se vlast u oktobru promeni. I pri tome se i ne libe da rečju i delom pokažu koje stranke i političari bi im bili po meri, a koji ne, kao što i mi znamo zašto im jedni trebaju, a drugi smetaju. Zbog svega toga ipak ne treba isključiti da su inostrani vojnici na Manjači deo „samoispunjavajuće prognoze“.

(Pressrs.ba)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *