НЕКА ФСС ТРАЖИ од Фифе да његов „дванаести играч“ може бар женском судији да узвикне: СУДИЈА НИЈЕ МУШКО!

NEKA FSS TRAŽI od Fife da njegov „dvanaesti igrač“ može bar ženskom sudiji da uzvikne: SUDIJA NIJE MUŠKO!

11 novembra 2017

Piše: Miloš Kordić

U Fudbalskom savezu Srbije (FSS) kukaju: srpska fudbalaska reprezentacija se kao prva u svojoj kvalifikacinoj grupi direktno plasirala na Svetsko prvenstvo, 2018. godine u Rusiji. Čime je FSS zaradio lepe pare. A onda mu Fifa odrezala kaznu. I to ne malu: 210.500 švajcarskih franaka! A sve zbog „nestašluka“, teranja inata i kojekakvih drugih grehova, od kojih je apsolutno najveći broj počinio njegov „dvanaesti igrač“. Bez koga jedanaestorica fudbalera na terenu, kao i svi oni na klupi za rezervne igrače i stručni štab, a po sopstvenim izjavama, jedva i da znaju da trče, a kamoli da igraju fudbal.

Dakle, grehovi, nestašluk, inat, političke poruke… na kvalifikacionim utakmicama Srbije sa Republikom Irskom, Austrijom, Velsom, Moldavijom i Gruzijom na domaćem terenu i Austrijom u gostima jesu sledeći: kašnjenje početka utakmica, zakrčeni prolazi na stepeništima, ubacivanje predmeta na teren (i neizostavnih baklji), homofobično vređanje sudije (a to je da se sudiji na jednoj utakmici uvikivalo da je p…., ne smem ni da napišem tu reč dokraja), uzvikivanje političkih parola – kao „Kosovo je Srbija!“, razvijanje zastava s Fifi nepoželjnim srpskim ličnostima iz Prvog i Drugog svetskog rata i tako dalje.

Zatim se u medijima može pročitati kako Fifa drastično kažnjava FSS, a drugima za mnogo teže prekršaje, kao uzvike da se ubije Srbin, da Srbe na vrbe, crtanje kukastih krstova po fudbalskim terenima, puštanje albanskog drona sa zastvom „Velike Albanije“ nad stadion usred Beograda, za šta je ponovo drastično kažnjen FSS… gleda se kroz prste i kažnjava ih blago da blaže i ne može.

Međutim, realno gledajući na stvari: Fudbalskom savezu Srbije trebalo bi odavno da je jasno (verujem da jeste) da on i fudbalski savezi Albanije, Kosova, Hrvatske, Španije, Švajcarske… nisu ni evropskoj ni svetskoj kući fudbala isto. I da se na srpskog „dvanaestog igrača“ (mnogi se još dobro sećaju Đenove) motri drugim očima u odnosu na oči kojima se motre spomenuti savezi. Očigledno je da su oni i politički a ne samo loptački miljenici tih najviših fudbalskih foruma. Kod kojih bez sumnje vredi ono što lepo i naš narod govori da para vrti gde burgija ne može. Dovoljno se samo zapitati: gde su im njihovi donedavni čelnici – Blater i Platini?

Sve to FSS dobro zna. Ali, pristao si i sad igraj, uzvikuj, plaćaj!

Za sledeće prvenstvo Evrope lako se može desiti da reprezentacija Srbije bude u istoj kvalifikacionoj grupi sa tzv. Kosovom. I šta onda?

Jer FSS nikad se nije usudio da zatraži od evropske i svetske kuće fudbala da ne bude u bilo kakvim takmičarskim grupama sa ekipama, reprezentacijama tih i tih država. Zna se i kojih. Jer ako potpuno geografski azijska država Izrael može da u svemu svome sportskom igra, odnosno učestvuje u Evropi, onda bi i Srbiji moglo bar za neko vreme da se udovolji. Imajući u vidu i dalja i bliža istorijska događanja, da ne igra sa onima sa kojima su gotovo svi sportski susreti, a pogotovo fudbal, uvek susreti visokog rizika. A stepenovanje bilo kakvog rizika, pogotovo visokog i najvišeg, određuju upravo pomenute kuće fudbala.

U svemu tome priče kako sport nije politika i kako se vijugavim stazama sporta putuje do pomirenja, ipak su ovde, na prostorima jugoistočne Evrope, samo puste priče. Čiji je kazivač odavno zatvorio oči pred još uvek prilično surovom stvarnošću. U kojoj se po stadionima šišanjem trave ucrtavaju kukasti krstovi po terenima, uzvikuje „Za dom spremni!“, „Ubij Srbina!“, mlati po tribinama raznoraznim transparentima i zastavama s likovima istorijskih ličnosti kojima je mesto isključivo u istoriji, ma kakva i čija bila itd.

Moja je preporuka Fudbalskom savezu Srbije da se što hitnije obrati Fifi i Uefi i da ih zamoli da oni lepo napišu šta bi bilo dobro da njegov „dvanaesti igrač“ može da viče, sa čime da mlati… a da sve to bude toliko bezazleno da nikad nikome neće pasti na um da zbog toga kažnjava. Jer ako sudiji ne sme da se uzvikuje da je p…., a to neću ni ja da kažem, bilo bi lepo da se srpskom „dvanaestom igraču“ dozvoli da, kad je neki od pomoćnih sudija žensko, da mogu slobodno da ponekad uzviknu: „Sudija nije muško!“. Bar to. Za početak.

Inače, neophodno je uklapati se, ma kako to izgledalo. U šta se u Fudbaslskom savezu Srbije uklapa i čudna, neobjašnjena smena selektora koji je sa reprezentacijom i, naravno, uz pomoć i tog „dvanaestog igrača“ izborio plasman na Svetsko fudbalsko prvenstvo u Rusiji.

A do tada, ukoliko se ne može igrati bez tako razigranog „dvanaestog igrača“, igraj s njim. I plaćaj! Čuđenju nema mesta. Jer fudbal je odavno (a šta nije?) u rukama basnoslovnog kapitala… Da ne kažem neku i Fifi neprikladnu reč.

(Intermagazin)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *