НЕМА ВИШЕ „ДАНКЕ ДОЈЧЛАНД“: Немачка направила будалу од Милановића!

NEMA VIŠE „DANKE DOJČLAND“: Nemačka napravila budalu od Milanovića!

28 septembra 2015

Milanovic-5465Piše: Željko Cvijanović

1.

Hrvatska se baš nasukala u Srbiji. Naravno, nije to bila pobeda o kojoj će Srbi pevati uz gusle, ali nije ni nešto o čemu kao o pobedi ne treba razmišljati. Pa ipak, važnije od tog navijačkog stava u poslednjoj epizodi srpsko-hrvatskih odnosa bilo je nešto drugo – kako je do toga došlo i šta to zaista znači?

Hrvatski premijer Milanović poneo se kao budala, i, koliko god to bila krunska činjenica u hronološkom i logičkom slaganju događaja u migrantskoj krizi, nedovoljno je da objasni njihovo pravo značenje. Jer Milanović nije svaki dan budala. I, kad to konstatujemo, ostaje da se vidi šta je bilo to što mu je dalo samopouzdanje da se toliko prepusti svojoj podsvesti, nazivajući Srbe varvarima a Srbiju u njenim pravima manje vrednom državom od Hrvatske? Šta mu je ulivalo toliku sigurnost?

2.

Na prvom mestu Milanović je verovao – i to je čak saopštio u jednom od svojih nastupa – da Srbija neće smeti da reaguje, da neće imati petlju da uzvrati sankcijama jednoj zemlji Evropske unije. (Zanimljivo je da je Milanovićevo uverenje delio i dobar deo opozicione javnosti u Srbiji.

Onaj proevropski komad začikavao je vladu da odgovori Hrvatima, da bi, pošto je vlada zabranila ulazak hrvatskih roba, promenio ploču, počevši da govori kako smo preterali. Za to vreme, patriotska javnost jednako je začikavala Vučića, da bi reakciju Srbije prećutala, opisala kao nedovoljnu, a u ekstremnijim slučajevima čak i kao izdajničku.)

Zašto je dakle Milanović verovao da neće smeti da bude odgovora? Zato što Srbija, kao kandidat za EU i dojučerašnji parija, ne sme da otvori konflikt ni sa jednom od članica Unije. Hrvatski premijer, koji veruje da je članstvo Hrvatske u EU dovoljan razlog da ta zemlja pokaže svoje najgore lice bezmalo svim zemljama sa kojima se graniči, nije primetio da su se neke prilike promenile.

Pročitajte još:

Milanoviću, Hrvatska je antifašiste oterala 1995. godine!

DAČIĆ ODGOVARA MILANOVIĆU: Nemojte da bude „orao pao“

Na primer, da u Srbiji niko iole ozbiljan, bilo u vlasti bilo u opozciji, ne računa više s tim da će Srbija za njegovog života zaista postati članica EU. Jer Unija ulazi u devetu godinu svojih neprestanih kriza – od finansijske do aktuelne migracione. Nije dakle reč o tome da Srbiju neko hoće ili neće da primi u Uniju.

Radi se o tome da EU, da bi uopšte bila u stanju da nekog primi, mora da u miru i stabilnom rastu provede najmanje pet do deset godina, s tim što prvu godinu tog ciklusa lizanja rana danas niko u Evropi ne vidi.

Umesto toga, među najmoćnijim zemljama EU sve više prevladava uverenje kako je širenje EU izvan najužeg nemačko-francuskog kruga bila kobna greška. Uostalom, da o proširenju EU niko ne razmišlja, najbolje su potvrdile SAD, koje pokušavaju da se sa svojim uticajem vrate ne samo u zemlje koje su ostale na vratima Unije već i u zemlje EU oboda, nastojeći da spreče rastući ruski uticaj u njima.

U svakom slučaju, dalje insistiranje Srbije na integracijama danas nije san o ulasku u društvo bogatih zemalja, već potez pre svega odbrambenog karaktera u vremenima kad se pod vodu odlazi za tren, a na površinu vraća decenijama. Milanović, čija zemlja u celoj svojoj istoriji samostalnosti, pa ni pre, nije upoznala pojam „geopolitičke dileme“, otud nije mogao da zna da će Srbija odgovoriti, i zato joj nije ostavio prostora ni koliko za časnu kapitulaciju, što je u politici često neoprostiva diletantska greška.

3.

Drugi fatalan potez Milanović je napravio kad nije mogao da zamisli da će zemlje EU biti na strani Beograda, a ne Zagreba. Naravno računao je na dvostruki automatizam – prvo, da su zemlje EU u sporu svoje članice sa bilo kojom drugom zemljom uvek na njenoj strani; i, drugo, da su se toliko puta svrstale u front protiv Srbije da im neće biti teško da to učine još jednom.

Ali i tu su se prilike promenile: sa jedne strane, stav i uloga Srbije su u migrantskoj krizi za EU mnogo važniji od stava i uloge Hrvatske; a, sa druge, Berlin zaista strahuje od paljenja Balkana, i Srbiju u tome doživljava kao stabilizujući faktor, svakako mnogo više nego Hrvatsku.

To je i razlog zašto su pale u vodu teorije o Srbiji kao logoru za pola miliona migranata, budući da je stabilnost Srbije u ovom momentu za Nemačku važna isto onoliko koliko joj je važna stabilnost Ukrajine, doduše tek pošto ju je izgubila.

Ne, pogrešno bi bilo zaključiti kako smo evropskim zemljama toliko važni i kako su nam postale toliko prijateljske da su se između Srbije i Hrvatske lako opredelili protiv Milanovićevih ispada na ivici nacizma. Umela je i još uvek ume stara Evropa da toleriše nacizam, samo kad joj dovoljno politički konvergira, i o tome sve znaju i Hrvatska, i Ukrajina i pribaltičke državice.

Nije dakle njih zgrozilo to što se Milanović poneo kao nacista, već što se poneo kao budala, i što su tamo neki Srbi bolje od njega – pitomca EU – ukapirali da se igra „velika igra“ i kako se u toj igri ponašaju ozbiljni ljudi.

Da bude matiran u tri poteza, Milanović je prva dva dakle povukao sam. Treći je bio potez srpske vlade, i to ne onaj kad mu je odgovorila sankcijama za hrvatsku robu, već onaj kad je odbacila ideju da se dalje naganja s njim, ne odgovarajući na njegovu zabranu srpskim državljanima da uđu u Hrvatsku. Srbija je tako izbegla da sukob uđe u onu vrstu spirale kad se od odgovora i odgovora na odgovore zaboravi ko je i kako počeo, što bi za Srbiju moglo da bude opasno budući da bi to lakše pokrenulo ona dva automatizma o kojima je ranije bilo reči.

4.

Bila je to dakle pobeda srpske vlade, ali da li je to i pobeda Srbije? Još nije. Povod za sukob jesu bili migranti, ali to je bio problem koji su mogli da oposle dva državna sekretara iz ministarstava za socijalu, a ne da se oko njega danima prepucavaju dve vlade, i to u momentu kad obe imaju mnogo većih problema na leđima.

Pravi uzrok problema jeste jedno nastrano dvodecenijsko nasleđe stabilizacije srpsko-hrvatskih odnosa. Ta stabilizacija bila je zasnovana na srpskoj krivici ne samo za ratove 90-tih već i za one pre njih, bez obzira što je hrvatska strana u svim tim ratovima nastupala sa pozicija genocida i etničkog čišćenja zamišljenih hrvatskih teritorija od svakog srpskog elementa.

Upravo zbog toga srpsko-hrvatski odnosi počivali su na odsustvu bilo kakvog reciprociteta, i samim tim na potpunoj hrvatskoj dominaciji – od političke, preko ekonomske, pa sve do kulturne, gde je Krleža u manifestacijama koje organizuje srpska ološ-elita kudikamo življi u srpskom javnom prostoru od jednog Njegoša ili Crnjanskog.

Naravno, Milanović je računao upravo s tim, verujući da je nacizam koji se ispoljava protiv srpskog parije tek jedna od „evropskih vrednosti“. Ali navukao se, kao što rekoh, ne zato što je bio nacista, već zato što je bio budala. Hrvatske elite, takođe baštinici „evropskih vrednosti“, sad shvataju da je Milanović ugrozio hrvatsku dominaciju, i zato će ga se odreći s prvim petlovima, kao da ga nikad nije bilo.

Pitanje koje lebdi nad nama je dakle to hoće li Srbi uspeti da iskoriste tu krizu i tu priliku i da, ako već na mogu da izravnaju postojeće odnose, a ono da ih barem uspostave kao trend koji će nas primicati reciprocitetu sa Hrvatima. Tek tad bi očigledna pobeda srpske vlade nad hrvatskom postala zaista i pobeda Srbije.

5.

Hrvatska dominacija nad Srbijom nije se u poslednjih 20 godina ostvarivala samo na ideji o srpskoj krivici. Ona se realizovala i na uverenju – svim silama nametnutom od zapadnih sila – da su srpsko-hrvatski odnosi ključ mira na Balkanu, čime se o Srbiji i Hrvatskoj na silu i sasvim pogrešno govorilo kao o Nemačkoj i Francuskoj Balkana. Ekskluzivitet srsko-hrvatskih odnosa otuda je svojevrsno održavanje kontinuiteta sa jugoslovenskom političkom pričom, u kojoj je Srbija, kao integrišući faktor, bila primorana da zajednicu čuva vodeći jugoslovensku politiku – današnjim jezikom reklo bi se regionalnu – dok su Hrvati opstojnost te priče merili realizacijom sopstvenih interesa u njoj.

Neke od prethodnih srpskih vlada, podrazumevajući ekskluzivitet srpsko-hrvatskih odnosa, nisu bile u stanju da vode srpsku, već regionalnu politiku, čak i u uslovima kad je Srbija uveliko bila samostalnna država, ustavom zadužena samo za sebe i ni za koga drugog. Bilo je to vreme kad ni most preko Save usred Beograda nije mogao da bude otvoren, a da se ne istakne njegov regionalni značaj.

Što ohološću Hrvatske posle ulaska u EU, što srpskim izmeštanjem regonalnog fokusa sa hrvatskog ka islamskom elementu (Sarajevo, Tirana), srpsko-hrvatski odnosi izgubili su svoj ekskluzivitet. Tek u tim uslovima bilo je, na primer, moguće ovogodišnje državno obeležavanje godišnjice „Oluje“; tek u tim uslovima bio je moguć srpski odgovor na ponižavajuće mere i nastupe Hrvatske.

Što je najvažnije, tek u tim uslovima – na očajanje brojnih ovdašnjih političkih Jugoslovena, od onih iz vlasti preko opozicije do nevladinog sektora – moguća je srpska politika. Da se razumemo, nije svaka srpska politika dobra, ali se radi o tome da je svaka jugoslovenska politika za Srbiju danas loša, odnosno da je svaka suprotstavljena srpskom i nacionalnom i državnom interesu.

6.

Zato je aktuelni sukob između Beograda i Zagreba mnogo više od toga ko je koga navukao na tanak led, daleko od emocija, mnogo iznad navijačkih sentimenata. Ono što je važno jeste da najmanje do kraja mandata otpisanog Milanovića Hrvatska neće biti u stanju da se suprotstavlja realizaciji srpske politike.

Svoju najveću šansu ona će zato imati u realizaciji Vučićeve posete Moskvi ne samo zbog toga što dolazi u tom interregnumu, čak ni zato što vrhuni sa impresivnom vojno-diplomatskom akcijom Moskve u Siriji, koja ima puni globalni značaj.

Radi se o tome što srpski odnos sa Zagrebom može da učini mogućom dobru srpsku politiku, ali samo odnos sa Moskvom može da je definitivno legitimiše.

Da budem sasvim jasan, Vučićevo žongliranje između Vašingtona i Berlina, makar i preko Zagreba, može da nam se dopada ili ne, ali samo u odnosu sa Rusijom može se realizovati puni smisao toga. Samo u Moskvi Srbi danas mogu da daju golove, koji se na kraju jedino broje. I zato danke, Milanoviću, nećemo te valjda izneveriti.

(Standard.rs)

(Standard)

KOMENTARI



12 komentara

  1. Belzetruba says:

    Najkraće rečeno, Milanović je budala

  2. Mile says:

    Najkrace receno,Cvijanovic je novi potparol Vlade.Kako je uopste moguce i da li se neko zapitao da je izostala reakcija M.Kirbija na sva ova zbivanja.Pa normalno da nije,a razmislite zasto?

  3. nasukao sam se says:

    Iz teksta: ''Hrvatska se baš nasukala u Srbiji.'' Da, da...Baš. Ta riječ "Baš"... Znači Hrvati protivzakonito zatvore granicu i 5 dana drže kamione iz Srbije. Znao je Milanović da neće potrajati ali čisto da malo maltretira Srbe i Srbiju on je napravio to. Kao životinja kuna koja ubija čisto iz potrebe a ne radi hrane kao ostale životinje. Ovi iz Evrope ih povuku za uši i Hrvati popuste. I to je kao pobjeda Srbije. Znači kada te neko 5 dana zlostavlja apsolutno bez razloga i na kraju zbog velikih mora da popusti, to je tvoja pobjeda. To je pobjeda Srbije. A Srbi su nakon 5 dana samo vratili kontramjerama Hrvatima koje su u uspredbi sa ovim daleko manje trajale. I to je pobjeda? Ma to je pobjeda moje k.te. Dokle ide ponižavanje Srbije i Srba putem internetskih portala ?

  4. Robert Wronsky says:

    Impresivno,Cvijanoviću, ali nisi pomislio na mogučnost da će Hrvati zbog ovoga ponovo pjevati "Danke Deucshland", danke Merkel! Taj MIlanović, koji je ovu državu Hrvatsku pokušao ponovo vratiti nepostojećoj Jugoslaviji, koji favorizira Srbe i ima ih gotovo polovinu u vladi, mora otići, mora nestati sa hrvatske i evropske političke scene. Hrvatima, evropski orjentiranima na skorim parlamentarnim izborima treba pomoć da zbaci srpsko-komunističku koaliciju. A na tvoje i Vučićevo zanošenje da je Evropa stala na stranu Srbije, Hrvati se mogu grohotom nasmijati!

  5. Kulak says:

    Srbija,a ne Jugoslavija,srpstvo,a ne jugoslovenstvo.Srbi moraju jačati samo srpske nacionalne i državne interese i ne razbijati glavu o problemima drugih.

  6. Mrgud says:

    "Gde je Krleža u manifestacijama koje organizuje srpska ološ-elita kudikamo življi u srpskom javnom prostoru od jednog Njegoša ili Crnjanskog."-e tu je jedini problem.Jbš Krvate,šta nas briga za smeće,smrde mnogo smrde,ali ove naše funjare koje misle da je i zapadno g.vno od meda treba smiriti,ko god za tuđe misli da je vrednije i bolje nije mu mesto u društvu normalnih ljudi već za smetlište!!!

  7. Amin says:

    Svaka čast za komentar, Vronski. Nije važno šta ja znam, a šta ne znam, šta je stvarno istina,a najmanje je važno šta meni prija, ali vaš komentar u par rečenica ima snagu neprikosnovene istine. Onako iskreno, ne znam šta je bolje niti gore. Sa hrvatskog gledišta, apsolutno ste u pravu, mada bi to gledište i stavove trebali da imaju delimično i Srbi, ali nekako su ovog puta omanuli. Moji Srbi se zanose. Opet.

  8. vuk SAMOTNJAK says:

    E, MOJ PICOUSTI, JADNA PODGUZNA MUVO SVETSKOGA OLOSA I JADNI TVOJI PODGUZNI INFORMATORI. SJASITE VEC JEDNOM SA GRBACE OVOG NAPACENOG NARODA DOK STE JOS U TAJMINGU. MOZE SE, USKORO POJAVITI NEKI NOVI APIS DA TI JEBE MATER IZDAJNICKU ZA VAZDA!

  9. Rašo says:

    Šta jest, jest, ujke su povukli blokadu pod pritiskom, što je pokazalo da su brzopleti i dosta neodgovornim sa kratkoročnom svešču. Platiče račun za takvo ponašanje, stime što če če biti tuženi od srpskih, evropskih i svojih sopstvenih preduzetnika! Tek smo počeli da se takmičemo sa njima u ekonomskom smislu, stim što vidim za nas daleko veći potencijal, jel smo mudro sačuvali većinu starih prijatelja i ekonomskih partnera. Dokazali smo se kao ozbiljna nacija sa poslovnom tradicijom. Živela Srbija, Republika Srpska i Srpska nacija!!!

  10. Brka says:

    E moj Cvijanoviću uvek pogrešna analiza.Mi smo i ovog puta radili za druge tj Nemce.Pa Milanović je socijalista i ta vlada mora ići a našli se mi Srbi da je rušimo baš u našem stilu.Milanović je u našem stilu krenuo mislio je da poveća rejting ali gospoda iz Brisela su već odavno izabrali drugog.Taj će za naše u Hrvatskoj biti mnogo gori.U Evropi pobedjuju desne stranke,zašto,pa normalno je tako želi veliki brat.Tako da ove naše triumfalne analize pokazuju kakvi smo i koliko smo naivni.ali nema veze Bog će nam ipak dati.

  11. Anderlecht says:

    ''Taj MIlanović, koji je ovu državu Hrvatsku pokušao ponovo vratiti nepostojećoj Jugoslaviji, koji favorizira Srbe i ima ih gotovo polovinu u vladi, mora otići, mora nestati sa hrvatske i evropske političke scene.'' Imaš li činjenice i zdravorazumske argumente da potkrijepiš ove svoje klerofašističke nebuloze ? I da ne bi ovaj Robert manipulirao ove naivce Srbe ovdje, on kaže da Milanović ima polovinu Srba u vladi. Naime to je teška laž, svi ti ljudi se pišu na papiru kao Hrvati a i izjašnjavaju se kao Hrvati. Takva je današnja RH. Natjera ih na to. Uvuku ih u hrvatstvo. Kakvi Srbi i kakav Milanović ljubitelj Srba ? ''Hrvatima, evropski orjentiranima na skorim parlamentarnim izborima treba pomoć da zbaci srpsko-komunističku koaliciju'' Pazite, Hrvati evropsko orijentirani. I sada je vrijeme da se u Jasenovac broj 2 bace nepostojeće komunjare i kao preostali Srbi. I to je članica EU. Srba u Hrvatskoj je danas 3 % ali za ove klerofašiste oni su u samoj vlasti. Majke im božje bolesne i vječito željne Jasenovca. Gotovo je nevjerovatno da neko danas može napisati ovakvo nešto poremećeno i lažno u vezi Hrvatske vlade koja je kao, po klerofašistima, komunistička. Naime Hrvatska je etnički očiščena nakon 1995., i danas je etnički najčistija država Evrope a Srbi su naravno svedeni na 3 %. Čak i kada je Hrvatska bila SRH u sastavu Titove jugoslavije u njoj nije nije bilo pravih Hrvata komunista a kamoli nakon 1991. Snaga klerofašiszma i mržnje u Hrvatskoj je tako jaka da oni sada, čak i nakon što se ovaj Milanović popiša po glavi Srbiji, i dalje u njemu vide komunjaru i nedovoljnog Hrvata. Kada Robert napiše "U Hrvatskoj su na vlasti komunisti i Sebi" on to i misli. To su ljudi za hospitalizaciju.

  12. Lady Gaga says:

    www.svet.rs/nas-svet/estrada/zorica-markovic-hvala-zadrugo-u-istoriji-rijalitija-nije-bilo-ovakve-velicine

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *