НЕМА ВИШЕ „ДАНКЕ ДОЈЧЛАНД“: Немачка направила будалу од Милановића!

НЕМА ВИШЕ „ДАНКЕ ДОЈЧЛАНД“: Немачка направила будалу од Милановића!

28 септембра 2015

Milanovic-5465Пише: Жељко Цвијановић

1.

Хрватска се баш насукала у Србији. Наравно, није то била победа о којој ће Срби певати уз гусле, али није ни нешто о чему као о победи не треба размишљати. Па ипак, важније од тог навијачког става у последњој епизоди српско-хрватских односа било је нешто друго – како је до тога дошло и шта то заиста значи?

Хрватски премијер Милановић понео се као будала, и, колико год то била крунска чињеница у хронолошком и логичком слагању догађаја у мигрантској кризи, недовољно је да објасни њихово право значење. Јер Милановић није сваки дан будала. И, кад то констатујемо, остаје да се види шта је било то што му је дало самопоуздање да се толико препусти својој подсвести, називајући Србе варварима а Србију у њеним правима мање вредном државом од Хрватске? Шта му је уливало толику сигурност?

2.

На првом месту Милановић је веровао – и то је чак саопштио у једном од својих наступа – да Србија неће смети да реагује, да неће имати петљу да узврати санкцијама једној земљи Европске уније. (Занимљиво је да је Милановићево уверење делио и добар део опозиционе јавности у Србији.

Онај проевропски комад зачикавао је владу да одговори Хрватима, да би, пошто је влада забранила улазак хрватских роба, променио плочу, почевши да говори како смо претерали. За то време, патриотска јавност једнако је зачикавала Вучића, да би реакцију Србије прећутала, описала као недовољну, а у екстремнијим случајевима чак и као издајничку.)

Зашто је дакле Милановић веровао да неће смети да буде одговора? Зато што Србија, као кандидат за ЕУ и дојучерашњи парија, не сме да отвори конфликт ни са једном од чланица Уније. Хрватски премијер, који верује да је чланство Хрватске у ЕУ довољан разлог да та земља покаже своје најгоре лице безмало свим земљама са којима се граничи, није приметио да су се неке прилике промениле.

Прочитајте још:

Милановићу, Хрватска је антифашисте отерала 1995. године!

ДАЧИЋ ОДГОВАРА МИЛАНОВИЋУ: Немојте да буде „орао пао“

На пример, да у Србији нико иоле озбиљан, било у власти било у опозцији, не рачуна више с тим да ће Србија за његовог живота заиста постати чланица ЕУ. Јер Унија улази у девету годину својих непрестаних криза – од финансијске до актуелне миграционе. Није дакле реч о томе да Србију неко хоће или неће да прими у Унију.

Ради се о томе да ЕУ, да би уопште била у стању да неког прими, мора да у миру и стабилном расту проведе најмање пет до десет година, с тим што прву годину тог циклуса лизања рана данас нико у Европи не види.

Уместо тога, међу најмоћнијим земљама ЕУ све више превладава уверење како је ширење ЕУ изван најужег немачко-француског круга била кобна грешка. Уосталом, да о проширењу ЕУ нико не размишља, најбоље су потврдиле САД, које покушавају да се са својим утицајем врате не само у земље које су остале на вратима Уније већ и у земље ЕУ обода, настојећи да спрече растући руски утицај у њима.

У сваком случају, даље инсистирање Србије на интеграцијама данас није сан о уласку у друштво богатих земаља, већ потез пре свега одбрамбеног карактера у временима кад се под воду одлази за трен, а на површину враћа деценијама. Милановић, чија земља у целој својој историји самосталности, па ни пре, није упознала појам „геополитичке дилеме“, отуд није могао да зна да ће Србија одговорити, и зато јој није оставио простора ни колико за часну капитулацију, што је у политици често неопростива дилетантска грешка.

3.

Други фаталан потез Милановић је направио кад није могао да замисли да ће земље ЕУ бити на страни Београда, а не Загреба. Наравно рачунао је на двоструки аутоматизам – прво, да су земље ЕУ у спору своје чланице са било којом другом земљом увек на њеној страни; и, друго, да су се толико пута сврстале у фронт против Србије да им неће бити тешко да то учине још једном.

Али и ту су се прилике промениле: са једне стране, став и улога Србије су у мигрантској кризи за ЕУ много важнији од става и улоге Хрватске; а, са друге, Берлин заиста страхује од паљења Балкана, и Србију у томе доживљава као стабилизујући фактор, свакако много више него Хрватску.

То је и разлог зашто су пале у воду теорије о Србији као логору за пола милиона миграната, будући да је стабилност Србије у овом моменту за Немачку важна исто онолико колико јој је важна стабилност Украјине, додуше тек пошто ју је изгубила.

Не, погрешно би било закључити како смо европским земљама толико важни и како су нам постале толико пријатељске да су се између Србије и Хрватске лако определили против Милановићевих испада на ивици нацизма. Умела је и још увек уме стара Европа да толерише нацизам, само кад јој довољно политички конвергира, и о томе све знају и Хрватска, и Украјина и прибалтичке државице.

Није дакле њих згрозило то што се Милановић понео као нациста, већ што се понео као будала, и што су тамо неки Срби боље од њега – питомца ЕУ – укапирали да се игра „велика игра“ и како се у тој игри понашају озбиљни људи.

Да буде матиран у три потеза, Милановић је прва два дакле повукао сам. Трећи је био потез српске владе, и то не онај кад му је одговорила санкцијама за хрватску робу, већ онај кад је одбацила идеју да се даље нагања с њим, не одговарајући на његову забрану српским држављанима да уђу у Хрватску. Србија је тако избегла да сукоб уђе у ону врсту спирале кад се од одговора и одговора на одговоре заборави ко је и како почео, што би за Србију могло да буде опасно будући да би то лакше покренуло она два аутоматизма о којима је раније било речи.

4.

Била је то дакле победа српске владе, али да ли је то и победа Србије? Још није. Повод за сукоб јесу били мигранти, али то је био проблем који су могли да опосле два државна секретара из министарстава за социјалу, а не да се око њега данима препуцавају две владе, и то у моменту кад обе имају много већих проблема на леђима.

Прави узрок проблема јесте једно настрано дводеценијско наслеђе стабилизације српско-хрватских односа. Та стабилизација била је заснована на српској кривици не само за ратове 90-тих већ и за оне пре њих, без обзира што је хрватска страна у свим тим ратовима наступала са позиција геноцида и етничког чишћења замишљених хрватских територија од сваког српског елемента.

Управо због тога српско-хрватски односи почивали су на одсуству било каквог реципроцитета, и самим тим на потпуној хрватској доминацији – од политичке, преко економске, па све до културне, где је Крлежа у манифестацијама које организује српска олош-елита кудикамо живљи у српском јавном простору од једног Његоша или Црњанског.

Наравно, Милановић је рачунао управо с тим, верујући да је нацизам који се испољава против српског парије тек једна од „европских вредности“. Али навукао се, као што рекох, не зато што је био нациста, већ зато што је био будала. Хрватске елите, такође баштиници „европских вредности“, сад схватају да је Милановић угрозио хрватску доминацију, и зато ће га се одрећи с првим петловима, као да га никад није било.

Питање које лебди над нама је дакле то хоће ли Срби успети да искористе ту кризу и ту прилику и да, ако већ на могу да изравнају постојеће односе, а оно да их барем успоставе као тренд који ће нас примицати реципроцитету са Хрватима. Тек тад би очигледна победа српске владе над хрватском постала заиста и победа Србије.

5.

Хрватска доминација над Србијом није се у последњих 20 година остваривала само на идеји о српској кривици. Она се реализовала и на уверењу – свим силама наметнутом од западних сила – да су српско-хрватски односи кључ мира на Балкану, чиме се о Србији и Хрватској на силу и сасвим погрешно говорило као о Немачкој и Француској Балкана. Ексклузивитет срско-хрватских односа отуда је својеврсно одржавање континуитета са југословенском политичком причом, у којој је Србија, као интегришући фактор, била приморана да заједницу чува водећи југословенску политику – данашњим језиком рекло би се регионалну – док су Хрвати опстојност те приче мерили реализацијом сопствених интереса у њој.

Неке од претходних српских влада, подразумевајући ексклузивитет српско-хрватских односа, нису биле у стању да воде српску, већ регионалну политику, чак и у условима кад је Србија увелико била самосталнна држава, уставом задужена само за себе и ни за кога другог. Било је то време кад ни мост преко Саве усред Београда није могао да буде отворен, а да се не истакне његов регионални значај.

Што охолошћу Хрватске после уласка у ЕУ, што српским измештањем регоналног фокуса са хрватског ка исламском елементу (Сарајево, Тирана), српско-хрватски односи изгубили су свој ексклузивитет. Тек у тим условима било је, на пример, могуће овогодишње државно обележавање годишњице „Олује“; тек у тим условима био је могућ српски одговор на понижавајуће мере и наступе Хрватске.

Што је најважније, тек у тим условима – на очајање бројних овдашњих политичких Југословена, од оних из власти преко опозиције до невладиног сектора – могућа је српска политика. Да се разумемо, није свака српска политика добра, али се ради о томе да је свака југословенска политика за Србију данас лоша, односно да је свака супротстављена српском и националном и државном интересу.

6.

Зато је актуелни сукоб између Београда и Загреба много више од тога ко је кога навукао на танак лед, далеко од емоција, много изнад навијачких сентимената. Оно што је важно јесте да најмање до краја мандата отписаног Милановића Хрватска неће бити у стању да се супротставља реализацији српске политике.

Своју највећу шансу она ће зато имати у реализацији Вучићеве посете Москви не само због тога што долази у том интеррегнуму, чак ни зато што врхуни са импресивном војно-дипломатском акцијом Москве у Сирији, која има пуни глобални значај.

Ради се о томе што српски однос са Загребом може да учини могућом добру српску политику, али само однос са Москвом може да је дефинитивно легитимише.

Да будем сасвим јасан, Вучићево жонглирање између Вашингтона и Берлина, макар и преко Загреба, може да нам се допада или не, али само у односу са Русијом може се реализовати пуни смисао тога. Само у Москви Срби данас могу да дају голове, који се на крају једино броје. И зато данке, Милановићу, нећемо те ваљда изневерити.

(Стандард.рс)

(Стандард)

KOMENTARI



12 коментара

  1. Belzetruba says:

    Najkraće rečeno, Milanović je budala

  2. Mile says:

    Najkrace receno,Cvijanovic je novi potparol Vlade.Kako je uopste moguce i da li se neko zapitao da je izostala reakcija M.Kirbija na sva ova zbivanja.Pa normalno da nije,a razmislite zasto?

  3. nasukao sam se says:

    Iz teksta: ''Hrvatska se baš nasukala u Srbiji.'' Da, da...Baš. Ta riječ "Baš"... Znači Hrvati protivzakonito zatvore granicu i 5 dana drže kamione iz Srbije. Znao je Milanović da neće potrajati ali čisto da malo maltretira Srbe i Srbiju on je napravio to. Kao životinja kuna koja ubija čisto iz potrebe a ne radi hrane kao ostale životinje. Ovi iz Evrope ih povuku za uši i Hrvati popuste. I to je kao pobjeda Srbije. Znači kada te neko 5 dana zlostavlja apsolutno bez razloga i na kraju zbog velikih mora da popusti, to je tvoja pobjeda. To je pobjeda Srbije. A Srbi su nakon 5 dana samo vratili kontramjerama Hrvatima koje su u uspredbi sa ovim daleko manje trajale. I to je pobjeda? Ma to je pobjeda moje k.te. Dokle ide ponižavanje Srbije i Srba putem internetskih portala ?

  4. Robert Wronsky says:

    Impresivno,Cvijanoviću, ali nisi pomislio na mogučnost da će Hrvati zbog ovoga ponovo pjevati "Danke Deucshland", danke Merkel! Taj MIlanović, koji je ovu državu Hrvatsku pokušao ponovo vratiti nepostojećoj Jugoslaviji, koji favorizira Srbe i ima ih gotovo polovinu u vladi, mora otići, mora nestati sa hrvatske i evropske političke scene. Hrvatima, evropski orjentiranima na skorim parlamentarnim izborima treba pomoć da zbaci srpsko-komunističku koaliciju. A na tvoje i Vučićevo zanošenje da je Evropa stala na stranu Srbije, Hrvati se mogu grohotom nasmijati!

  5. Kulak says:

    Srbija,a ne Jugoslavija,srpstvo,a ne jugoslovenstvo.Srbi moraju jačati samo srpske nacionalne i državne interese i ne razbijati glavu o problemima drugih.

  6. Mrgud says:

    "Gde je Krleža u manifestacijama koje organizuje srpska ološ-elita kudikamo življi u srpskom javnom prostoru od jednog Njegoša ili Crnjanskog."-e tu je jedini problem.Jbš Krvate,šta nas briga za smeće,smrde mnogo smrde,ali ove naše funjare koje misle da je i zapadno g.vno od meda treba smiriti,ko god za tuđe misli da je vrednije i bolje nije mu mesto u društvu normalnih ljudi već za smetlište!!!

  7. Амин says:

    Свака част за коментар, Вронски. Није важно шта ја знам, а шта не знам, шта је стварно истина,а најмање је важно шта мени прија, али ваш коментар у пар реченица има снагу неприкосновене истине. Онако искрено, не знам шта је боље нити горе. Са хрватског гледишта, апсолутно сте у праву, мада би то гледиште и ставове требали да имају делимично и Срби, али некако су овог пута оманули. Моји Срби се заносе. Опет.

  8. vuk SAMOTNJAK says:

    E, MOJ PICOUSTI, JADNA PODGUZNA MUVO SVETSKOGA OLOSA I JADNI TVOJI PODGUZNI INFORMATORI. SJASITE VEC JEDNOM SA GRBACE OVOG NAPACENOG NARODA DOK STE JOS U TAJMINGU. MOZE SE, USKORO POJAVITI NEKI NOVI APIS DA TI JEBE MATER IZDAJNICKU ZA VAZDA!

  9. Рашо says:

    Šta jest, jest, ujke su povukli blokadu pod pritiskom, što je pokazalo da su brzopleti i dosta neodgovornim sa kratkoročnom svešču. Platiče račun za takvo ponašanje, stime što če če biti tuženi od srpskih, evropskih i svojih sopstvenih preduzetnika! Tek smo počeli da se takmičemo sa njima u ekonomskom smislu, stim što vidim za nas daleko veći potencijal, jel smo mudro sačuvali većinu starih prijatelja i ekonomskih partnera. Dokazali smo se kao ozbiljna nacija sa poslovnom tradicijom. Živela Srbija, Republika Srpska i Srpska nacija!!!

  10. Brka says:

    E moj Cvijanoviću uvek pogrešna analiza.Mi smo i ovog puta radili za druge tj Nemce.Pa Milanović je socijalista i ta vlada mora ići a našli se mi Srbi da je rušimo baš u našem stilu.Milanović je u našem stilu krenuo mislio je da poveća rejting ali gospoda iz Brisela su već odavno izabrali drugog.Taj će za naše u Hrvatskoj biti mnogo gori.U Evropi pobedjuju desne stranke,zašto,pa normalno je tako želi veliki brat.Tako da ove naše triumfalne analize pokazuju kakvi smo i koliko smo naivni.ali nema veze Bog će nam ipak dati.

  11. Anderlecht says:

    ''Taj MIlanović, koji je ovu državu Hrvatsku pokušao ponovo vratiti nepostojećoj Jugoslaviji, koji favorizira Srbe i ima ih gotovo polovinu u vladi, mora otići, mora nestati sa hrvatske i evropske političke scene.'' Imaš li činjenice i zdravorazumske argumente da potkrijepiš ove svoje klerofašističke nebuloze ? I da ne bi ovaj Robert manipulirao ove naivce Srbe ovdje, on kaže da Milanović ima polovinu Srba u vladi. Naime to je teška laž, svi ti ljudi se pišu na papiru kao Hrvati a i izjašnjavaju se kao Hrvati. Takva je današnja RH. Natjera ih na to. Uvuku ih u hrvatstvo. Kakvi Srbi i kakav Milanović ljubitelj Srba ? ''Hrvatima, evropski orjentiranima na skorim parlamentarnim izborima treba pomoć da zbaci srpsko-komunističku koaliciju'' Pazite, Hrvati evropsko orijentirani. I sada je vrijeme da se u Jasenovac broj 2 bace nepostojeće komunjare i kao preostali Srbi. I to je članica EU. Srba u Hrvatskoj je danas 3 % ali za ove klerofašiste oni su u samoj vlasti. Majke im božje bolesne i vječito željne Jasenovca. Gotovo je nevjerovatno da neko danas može napisati ovakvo nešto poremećeno i lažno u vezi Hrvatske vlade koja je kao, po klerofašistima, komunistička. Naime Hrvatska je etnički očiščena nakon 1995., i danas je etnički najčistija država Evrope a Srbi su naravno svedeni na 3 %. Čak i kada je Hrvatska bila SRH u sastavu Titove jugoslavije u njoj nije nije bilo pravih Hrvata komunista a kamoli nakon 1991. Snaga klerofašiszma i mržnje u Hrvatskoj je tako jaka da oni sada, čak i nakon što se ovaj Milanović popiša po glavi Srbiji, i dalje u njemu vide komunjaru i nedovoljnog Hrvata. Kada Robert napiše "U Hrvatskoj su na vlasti komunisti i Sebi" on to i misli. To su ljudi za hospitalizaciju.

  12. Lady Gaga says:

    www.svet.rs/nas-svet/estrada/zorica-markovic-hvala-zadrugo-u-istoriji-rijalitija-nije-bilo-ovakve-velicine

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u