Nemačka, ima li posla za useljenike?

Nemačka, ima li posla za useljenike?

29 maja 2013

berlin-germany_Vlada Nemačke ponovo organizuje skup o problemima useljenika i njihovoj integraciji u postojeće društvo, koji će biti posvećen pristupu tržištu rada. Prošle godine je u Nemačku došlo milion useljenika, što je najviše u poslednjih 20 godina. Broj useljenika u Nemačku je u porastu, prošle godine došlo ih je više od milion. Nemačka vlada i ove godine oraganizuje skup o njihovim problemima koji je posvećen pristupu tržištu rada.

Iako ima onih koji su skloni da kažu da je reč o kancelarkinoj „čajanci“ ili društvenoj „dobrodošlici“, skup je veoma važan.

Dogan Bagdad je iz useljeničke porodice. Kroz program „Berlin vas treba“, za koji novac daju i evropski fondovi, dobio je šansu da se zaposli u policiji.

„Govorim nemački, arapski i turski. Ne izgledam kao Nemac, ali to može da bude prednost, na primer u rešavanju uličnih sukoba u kojima učestvuju useljenici, jer bi oni mogli da pomisle da ću imati više razumevanja za njihov način razmišljanja“, objašnjava Dogan Bagdad.

Iako useljenici ili njihovi potomci čine više od četvrtine od 3,5 miliona stanovnika Berlina, kada je program pokrenut pre sedam godina, među zaposlenima u javnim gradskim službama bilo ih je manje od desetine. Sada ih je već više od petine.

„Savezne agencije i javne službe moraju da otvore vrata useljenicima. Iako možda nemaju prvoklasne škole, oni moraju da budu dobar primer ostalima“, ističe Dilek Kolar iz gradske uprave Berlina.

U isto vreme su zaživeli i takozvani „Imigracioni samiti“, čiji je pokretač kancelarka Angela Merkel koja veruje da su mediji zahvaljujući njima počeli više javno da govore o značaju useljenika za društvo i da su razbijene mnoge predrasude.

Sve više visokoobrazovanih useljenika

Jedna od predrasuda je ta da je uglavnom reč o nekvalifikovanoj radnoj snazi. Na tržištu rada je utvrđeno da 43 odsto novih useljenika ima fakultetsku ili master diplomu, u odnosu na 26 odsto Nemaca.

Mnogi od njih su, međutim, došli iz zemalja Evropske unije sa velikom nezaposlenošću. Svojevrstan eksperiment doveo je u vezu bavarsko mesto Vunsidl sa španskom La Korunjom.

„Otišli smo u Španiju sa osećanjem nelagode, jer nismo znali na kakvu ćemo reakciju naići. Ali bilo je više nego uspešno“, kaže Bernd Birke iz kompanije „Birke Elektrik“ iz Vunsidla.

Dolazak dvanaest mladih Španaca u Vunsidl, poznat pre svega po okupljanju neonacista na grobu Rudolfa Hesa, popravio je situaciju što se tiče nedostatka radne snage.

„Učinilo mi se interesantnim da naučim drugi jezik i upoznam drugu kulturu i način rada. Zadovoljan sam ovde“, kaže doseljenik Angel Morales.

Angel je dugo tražio posao u Španiji, ali to je nemoguća misija uz stopu nezaposlenosti od 27 odsto, među mladima čak 56 odsto. Zbog toga je u Nemačku, gde je nezaposleno svega osam odsto mladih, prošle godine došlo 20.000 Španaca. To naglašava nejednakost među članicama Evropske unije i bitka za zapošljavanje mladih, zato je bitka za njeno jedinstvo.

(RTS)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *