НЕМАЧКА ОД ГРЧКЕ КРИЗЕ зарадила 1,34 милијарде евра

NEMAČKA OD GRČKE KRIZE zaradila 1,34 milijarde evra

15 jula 2017

Samo na osnovu novih kredita i kupovini obveznica kojima je Grčka spasavana od finansijskog kraha, Nemačka je zaradila 1,34 milijarde evra, objavio je minhenski dnevnik „Zidojče cajtung”.

Samo od jednog kredita, koji je nemačka državna razvojna banka KfW dala 2010. Grčkoj, Nemačka je na kamatama zaradila čak 393 miliona evra.

Najveću zaradu je Nemačka ostvarila kada je svojevremeno Evropska centralna banka (ECB) pokrenula Program zaštite tržišta (SMP), kojim su kupovane državne obveznice kako bi pomogla zemljama koje je pogodila finansijska kriza, poput Grčke.

Profit ostvaren na ovim obveznicima je ECB svake godine delio centralnim bankama članica evrozone, pri čemu je distribuirani profit prošle godine bio 1,1 milijardu evra, a očekuje se da ove godine bude 901 milion evra. Od 2015. do danas, nemački profit na SMP, koji se slio na račun Bundesbanke, iznosi 952 miliona evra.

Ovo otkriće izazvalo je velike kritike opozicionih Zelenih.

„Zarada od prikupljene kamate mora biti isplaćena Grčkoj”, rekao je za „Zidojče cajtung” Manuela Saracin, poslanik Zelenih u Bundestagu. „(Nemački ministar finansija) Volfgang Šojble ne sme da koristi profit od Grčke kako bi sredio nemački savezni budžet.”

Saracinov partijski kolega Sven Kristijan Kindler ističe da je „zapravo pravno moguće da Nemačka zaradi na krizi u Grčkoj” ali da „nije legitimno u moralnom smislu solidarnosti”.

Šojble je, inače, govorio da je spreman da razgovara o smanjenju kamata na grčke kredite, ali je odbio mogućnost beskamatnih kredita. Njegovi saradnici u ministarstvu su, pak, isticali da, ako se uračuna i inflacija, otpisivanje kamata bi na kraju značilo da bi kreditiranje zapravo koštalo poverioce Grčke.

Dosad su evropski poverioci i Međunarodni monetarni fond (MMF) zajedno učestvovali u tri programa finansijske pomoći Grčkoj, ukupne vrednosti veće od 240 milijardi evra, pri čemu je oko 30 odsto sume finansirala Nemačka.

Svi programi i odobravanje svake tranše novih kredita pratilo je insistiranje Nemačke na bolnim reformama i smanjenju penzija i plata u Grčkoj, pri čemu Šojble zasad odbija bilo kakvu ideju o otpisu dela dugova Grčkoj, na čemu insistira MMF.

Bezmalo istovremeno sa izveštajem „Zidojče cajtunga” o nemačkoj zaradi na grčkim dugovima, jedan francuski regionalni list objavio je intervju sa predsednikom Emanuelom Makronom u kojem on ističe da Nemačka izvlači korist od previranja u evrozoni, pri čemu države koje duguju povećavaju dugove, a one koje mogu da se takmiče postaju sve konkurentnije.

„Deo nemačke konkurentnosti leži u disfunkcionalnosti evrozone i slabosti ostalih ekonomija”, istakao je Makron, objašnjavajući da se, kada govori o reformi evrozone, ne zalaže da se dugovi članica evrozone sliju u jedan zajednički dug evrozone. „Nemačka ima jaku ekonomiju, ali ona ima i demografske slabosti, privrednu i trgovinsku neravnotežu sa svojim susedima, ali i zajedničku odgovornost da evrozoni da budućnost koju zaslužuje.”

Makron i Merkelova su juče u Parizu predsedavali zajedničkoj sednici vlada svojih zemalja, koja je bila posvećena uspostavljanju odbrane Evropske unije, borbi protiv terorizma, ali delom i reformi evrozone.

Velike francusko-nemačke odluke o reformi evrozone se još ne očekuju, jer Merkelova ne želi da tako osetljiva pitanja rešava manje od dva i po meseca pre nemačkih parlamentarnih izbora na kojima nastoji da osvoji četvrti kancelarski mandat.

Što se tiče nemačkog profita na grčkim dugovima, pomenute više od milijarde evra su samo deo finansijske zarade koju je stekla Nemačka proteklih godina finansijske krize Grčke i cele evrozone.

Pre dve godine Lajbnic institut za ekonomske studije iz Minhena objavio je da je Nemačka zaradila oko 100 milijardi evra po osnovu nižih kamata na hartije od vrednosti, koje je nemačka vlada emitovala u vreme kada su one bile veoma tražene, jer su ih strani investitori smatrali sigurnim utočištem, nasuprot ostalim zemljama evrozone.

„Ovakva ušteda je veća od troškove krize u Grčkoj. Nemačka je očigledno imala koristi od grčke krize”, ističe se u istraživanju ovog neprofitnog instituta Univerziteta u Minhenu.

Istraživači su tada istakli da uvek kada su suočeni sa krizom, ulagači se tradicionalno okreću sigurnom utočištu za njihov novac, a to utočište u slučaju grčke krize i uopšte krize evrozone bila je Nemačka.

„Svaki put kada su se finansijska tržišta u proteklim godinama suočavala sa lošim vestima iz Grčke, kamatne stope na obveznice nemačke vlade su padale, a svaki put kada bi bila objavljena dobra vest, prinosi su rasli”, navedeno je u studiji, uz napomenu da su, zahvaljujući grčkoj krizi, dobit na obveznicama imale i druge zemlje, poput SAD, Francuske i Holandije, ali ne u tako velikom obimu kao Nemačka.

Nenad Radičević / Politika

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *